Полицијски гласник

СТРАНА 380

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47

д) Како се улога сведока по лрави.ту састоји у репродукцији опаженог, то он није ни позван да гледа у будућност и да каже, које ће последице произићи из опажања. Међутим, дужност је вештака. да у' сваком потребном случају на основу правила своје науке или вештине изведе и закључак из свога опажања. Тако је н. пр. лекар као вештак дужан да каже и то, од какве ће последице бити нанета повреда, 2. Докле све криминалисте данас увиђају разлику између сведока и вештака, и ове не сматрају као нарочито врсту сведока, као т. зв. научне сведоке, дотле се у науцијош и данас води спор око тога, да ли су вештаци иомагачи судије или не. Има и виђених криминалис.та, који заступају мишљење да између улоге судије и улоге вештака има велике сличности и да се ови стога имају сматрати као помагачи судије. Међу заступницима оваког мишљења треба нарочито поменути ОаггаиЛ-а, 2 ) који вели, да вештак ради на проналажењу истине, што спада у дужност судије. Он се не ограничава само на то, да као сведок, саопштава своја опажања, већ даје мишљење о чињеницама, које су судији потребне. То мишљење је исто што и мотивисана пресуда, те су стога и вештаци помагачи судије у ироналажењу истине. — И С1авег 3 ) налази да има сличности између улоге судије и улоге вештака, али не кад је у питању вештачко мишљење већ само кад је у питању вештачки наход. Приликом вршења вештачења, вели он, вештак замењује иследника или судију, јер тада место њих, он сам нрибавља доказе. Вештачки наход има да замени судски увиђај у свима случајевима, кад судија предузимајући увиђај, због оскудице у стручном знању, не може извесне чињенице да опази или да их оцени. — Ви-ћтауег ,") опет, разликује двеврсте вештака: вештаке који се у поступку позивају само ради тога да оцене и даду мишљење о већ утврђеним чињеницама, и вештаке који се позивају у циљу да најпре опазе и утврде постојање извесних чињеница, па тек онда да о н.има даду и своје мишљење. У првом случају вештаци су помагачи судије. Тако н. пр. чињеница, да је А. дао Б-у неку материју, може се утврдити и без вештака. Али оцена о томе, да ли је та материја способна да нашкоди. здрављу, мора се тражити од вештака. Оцена спада у дужност судије , али како је овде у питању чињеница, за чију је оцену потребно стручно знање, које судија нема, то он мора тражити помоћ, коју налази код вештака, те ови стога и јесу помагачи судије. Међутим, у другом случају вештаци се сматрају као засебно доказно срество а не као помагачи судије, јер они претходним опажањем и находом својим подносе нов доказ. Вештаци, међутим, као год што нису врста сведока, тако исто нису ни помагачи судије. Јер, као год што вештак, тако исто и сведок помаже судији у проналажењу истине, па ипак за то сведоци нису помагачи судије већ самостално доказно срество. Судија доноси одлуку сам и независно од сваког спољњег утицаја. Да би донео одлуку, он треба да познаје све оне чињенице које су од утицаја на одлуку; према томе, сва она срества помоћу којих он долази до сазнања тих чињеница јесу самостална доказна срества. И вештачким находом се, онако исто као и увиђајем или сведоцима, проналазе и утврђују поједине важне чињенице, те је стога и вештачки наход доказно срество. Вештаци нису помагачи судије ни онда кад само дају свој суд или мишљење о већ утврђеним чињеницама, јер они 2 ) ОагаиЛ, Тга11е (1' т81гисИоп сгптпеНе I 592. 3 ) ОГавег, НапсЊисћ 657. 4 ) Вггћтеуег, Ј)еи1лс1н:н ЗЈгаГргосеввгесћ! 446.

у том свом мишљењу саопштавају судији законе и правила извесне науке или вештине, која судија по својој оцени има да примени на чињенице, које су утврђене било вештачким находом, сведоцима или ма на који други начин. Вештаци М0 Р а ЈУ своје мишљење увек образложиги, а судији је остављено да те разлоге оцењује. Вештаци на тај начин стављају °УД И ЈУ У положај, да може из утврђених чињеница извући потребне закључке; онп, дакле, цео доказни материјал чине употребљивим, те стога они и Функционишу као доказно срество, које је различито од свих осталих. Ако је, према ономе што смо у § I. казали, доказно срество све оно помоћу чега се утврђује истинитост чињеница које су од важности за доношење судске одлуке, то је ван сване сумње да како наход тако и вештачко мигпљење спада у самостална доказна срества. И наш законодавац узима вештаке као самостално доказно срество, јер само о њима говори у нарочитом одељку, у глави VII законика. Сем тога, из §§ 222 и 224 види се, да предвиђа вештачко мишљење као самостално доназно срество.

§ 16. Способиост и дужноет бити вештак. I. Да ли неко може бити вештак у једном кривичноправном спору, зависи од нарочите способности, која се за то тражи. Потребна је двојака способноет : техничка и иравна способност. 1. Која се техничка способност у поједипом случају тражи, не може се унапред тачно одредити. Толико је много разноврсних случајева, у којима се треба послужити вештацима, да је законодавцу немогуће поставити једно опгате правило, по коме се има решити питање о техничкој способности. Стога законодавац само и каже у § 55 крив. пост. »употребиће се вештаци« у случајевима у којима се нешто знањем или вештином може сазнати, а какву техничку способност вештаци морају имати, о томе ништа не говори. Од сваког конкретног случаја понаособ зависи, која се техничка способноет има тражити од вештака; према томе, дакле, шта се у поједином случају жели постићи. има се и одређивати способност вештака. Из овога опет изилази, да би техничку способност једног лица требало да оцењује само лице исте техничке способности. Али је то немогуће, пошто вештаке бира иследник или судија, који по правилу немају потребне техничке способности. Због овога су баш потребне неке нарочите гарантије, да ће за вештака бити узето лице са техничком способности. Та се гарантија не налази у личном нахођењу иследника или судије, да неко има толико знања колико је за вештака нотребно, већ морају бити дати и објективни основи, да код вештака има потребне спреме. Ови се основи састоје или у томе, што је неко од надлежне власти постављен за сталног вештака, или у сталном занимању, или у упражњавању каквог заната, или у школској спреми, која претпоставља техничку- способност извесне врсте, или у другим каквим спољним знацима и односима, по којима се може закључити да једно лице има потребну спрему. У неким сумњивијим случајевима се може о некоме тразкити и обавештење од власти или од лица, од којих се може добити поуздан извештај. (наставиће се) Д-р Бож. В. Марковиђ.