Полицијски гласник

СТРАНА 382

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47

лично било преко овојих млађих. У овом последњем случају он одговара и за злу намеру и немарљивост овојих млађих 45 ) по оним начелима. која су раније већ изнесена при објашњењу §§ 810. и 811. грађ, зак. Не могадне ли се од газде, а на основу ових законских нрописа, накнада штете тражити, онда се може накнада од дотичног млађег тражити, по општим начелима (§§ 800, 801, 31<) Али често пута може ту одговорност други сносити. Ире свега може неко трећи животињу натерати на кога или је надражити, те она услед тога штету причини. Наравно да онда тај треКи одговара. Ако је пак сам оштећени животињу надражио, или је у опште сам крив што му ое штета деоила (на пр. ушао је у двориште сам, и ако му је газда викао да не улази јер има љутих наса), онда он не може накнаду штете захтевати. Исто тако не може * 5 ) У чл. 8. зак. о чувању пољеких имања изрично ее пропиеује: Штету и трошкове накнађује увек онај, чиЈа је стока, која ју је учинила. Ако су слуге или млађп узрок учињеној штети, сопственицима етоке стоји отворен пут да траже накналу од сгуге или млађих у опште. ж

оштећени целу накнаду штете захтевати ни у случају, ако, истина, има кривице до власника животиње (на нр. што исту није пажљиво чувао или ју је надражио), али је има и до самога оштећенога (на пр. оштећени се није хтео — а могао је — склонити испред бика) — § 805. грађ. зак. Међу гим ако се власник животиње не стара о њој за то, што ју је другоме угопором уступио (на пр. на послугу или под кирију или у залогу) или шго му је нротивно његовој вољи одузета, (иа пр. украдена или одбегла, па је други ухвати), онда штету, коју би она учинила, неће власник сносити, него онај, који животињу за свој рачун држи у моменту, кад је она штету причинила. Ово је лице у Фактичкој могућности, да о животињи води бригу, па с тога оно и одговара, кад до њега има кривице због нечувања животиње. (наставиће ое) Д-р Драг. АранђеловиЋ.

„ДАКТИЛОСКОПИЈА" од Васе ЛазаревиЋа. (прештамнано из »Архива за правне и друштвене науке ж )

(наотаиак) Најпре ћемо се позабавити неким противуречностима, у које је сам г. Лазаревић падао у своме делу. па ћемо тада прећи на одбрану од његових напада на Бертилонаж. На 15. страни »Дактилоскопије« налази се овакав један пасус: „Док је у Индији до деведесетих година по извесним провинцијама рађено ио једном несавршеном систему идентиФиковања помоћу отисака прстију, пренета је у бенгалску област и Бертијонова метода, која је за кратко времеуведена у полиције по целој Индији. Ускоро, међутим, у Бенгалу буду оиа.жене многе мане Бертилоповог система, које су нарочито одатле аотицале, што се код Индијанаца није могло водити рачуна о боји очију томе битном саставу ири класификацији у Бертијоновом систему. Због тога је полиција била принуђена, да тражи ослонца у другом, ранијем систему, који је базиран поглавчто на отисцима прстију, без икаква мерења тела. (< На 8. страни свога дела, г. Лазаревић вели за боју очију: »Овај је систем класиФикације нарочито усавршио Бертијон, коме је, као што ћемо видети, ова метода служила за иомоКно средство његовој класпфџнацији. 1( Чуди нас, да је у Бенгалу морао да се запостави Бертилонов оистем иоглавито за то што се код Индијанаца није могло водити рачуна о боји очију, и да се због тога полиција морала вратити ранијем сиотему, базираном на отисцима прстију. Али нас још више чуди то: да г. Лазаревић на једном месту назива боју битним саставом Бертилонове класификације, а на другом месту иомоИним средством за његову класиФикацију.

То нам даје повода да посумњамо у то: да је г. Лазаревић у опште добро верзиран о суштини Бертилоновога система. Кад се зна, да је бој а очију само саставни део антроиолошкога оииса на Бертилоновим картонима, и да Бертилон врши класификацију картона једино ио мерама тела, — онда свакако да не може бити ни речи о боји очију, кад се говори о 'класификацији ирибраних иодатака по систему Бертилоновом. Најмање јошм оже бити боја очију »битни састав Бертилонове класиФикације.« Г. Лазаревић је можда за то дошао у ту заблуду, што јеБертилон све очи, према боји ауреоле и периФерије, поделио на седам класа, и тако им дао места на својим картонима; али ипак за то он у опште никада није вршио класификацију прибраних података према боји очију. На 16. страни »Дактилоскопије« налази се ова примедба: „Полицијски инспектор Осгерман из Ремшаида, у своме предавању »Б-ег ћеи%е 81ап(1рипск1 с1е8 Рш^егаМгискуегГаћгепе« на 8. стр. тврди, да је баш у то време (1893. год.) Бертијон своје картоне доиунио отисцима ссрстију десне руке. 11 На '18. страни г. Лазаревић говори о београдском антропометријском одељењу и износи од речи до речи ово: »Ово је одељење основано ио Бертилоновом систему. Уређење је његово потпуно модерно Дактилоскоиија до данас није никако у овом одељењу уиотребљавана, нити је законом предвиђена ма каква уредба о њој. Све шта се о њој зна, зна се из неколиких већином преведених чланака у »Полицијском Гласнику« од 1903. и 1904. године.* Сам г Лазаревић у почетку свога дела пзноси, да је Бертилон унео у своје картоне отиске прстију десне руке, а законом за мерење, опис и идентиФиковање криваца од 21. децембра 1904. год. (који је добро познат г. Лазаревићу) предвиђено је установљење Антропометријско-полицијског одељења за мерење опис и идентиФиковање криваца ио систему Бертилоновом. При крају свога дела г. Лаза-

ревић нризнаје, да је београдско антропометријско одељење основано по систему Бертилоновом и да му је потпуно модерно уређење, па ипак, за дивно чудо , тврди, да дактилоскопија у томе одељењу никако није употребљавана. Кад к томе додамо Факт, да је г. Лазаревићу иознато, да се у београдском антропометријском одељењу налазе отисци прстију близу три хиљаде људи, онда оотављамо читаоцима да цене тачност његовога тврђења, да се о дактилоскопији до садазнало само из неколико преведених чланака у »Полицијском Гласнику" за 1903. и 1904. годину. (свршиће се) Доб. В. Бакић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине дучинске, актом својим од 23. септембра ове год. Бр. 1345, пита: »Хоће ли одбор, у року од три дана, разрешавати од дужности старе кметове и председника ако не буду бирани или избрани наступајућих избора (члан 101. закона о општинама), или ће се исти разрешити тек. 1. јануара наступајуће годипе, када ће се новоизбрани примити дужности (чл. 174. зак. о општинама). Моли се уредништво за потребно обавештење". — На ово питање одговарамо: По члану 101. закона о општинамау вези са тачком 1. чл. 121. истог закона, председник и кметови уклањају се са дужности чим им прогекне двогодишњи рок службе, и на њихова места одређује одбор друга лица, ако случајно ови нису опет изабрани, јер је претпоставка да је избор на време вршен. Где год, пак, часницима није протекао двогодишњи рок службе, они ће на положајима оетати све до 1. јануара насту-