Полицијски гласник

БРОЈ 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА З 8

пајуће године, када се у дужност уводе новоизабрани часници, а стари разрешавају. Ако је против избора било жалаба, па ове жалбе не буду расправљене до 1.јануара, ондаг ће на положајима остати и даље они, који су поново изабрани, а они, који нису поново изабрани, разрешиће се од дужности 1. јгнуара, а на њихова места одредиће одбор друга лица из своје средине у смислу чл. 101. помепутога закона. Како је овакво питање поставио и деловођа општине браничевске, то овај одговор важи и за њега.

Суд општине расинске, актом својим од 29. септембра ове год. Бр. 1651, пита: 1, „да ли новчана казна, коју изричу председник и кметови у смислу чл. 109. и 110. закона о општинама застарева и за које време, и да ли она долази у ред иступиих или административних казни; и 2, кад би председник или кмет изрекли казну о којој је реч, па не би о томе известили суд у року од три дана. као што иропИеује чл. 111. закона о олштинама, онда да ли ова казна важи у опште и може ли се извршити или не?« — На ово питање одговарамо: 1. Казне су ове иступне, и оне застаревају за три месеца у смислу § 396. кр. закона; и 2, Председници или кметови могу наредити да се казна, коју су изрекли у смислу чл. 109. и 110. закона о опшгинама, одмах и изврши , нарочито ако је казна затвора, а могу то оставити да се изврши од сгране општинског суда, пошто му они подпесу извештај. По чл. 111. они су дужни да поднесу извештај у року од три дана, и ако то не би учинили, могли би одговарати адмистративно-дисциплински за једеу пропуштену дужност, али то не може ослободити казне оне, над којима је изречена, и суд мора казну извршити и ако је извештај поднесен после три дана, само ако дотле није казна застарела. III. Један општински деловођа пита : 1, За усмено заступање пред вишим судовима, плаћа се, по т. 181. закона о таксама, по 1 динар таксе. Како оваких усмених заступања има и код општинских судова, то су ови до пре 1 '/ 2 годину дана, наплаћивали по 1 динар таксе али не у маркама него у готову, и та.ј приход уносили у своју касу. Сада пак од стране разматрајуКих судија првостепеног суда наређено је, те и општински судови лепе 1 дин. таксе на своје белешке при суђењу; 2. Старешина срески, приликом ревизије рада по општинским судовима, наптао је повећи број застарелих иступних пресуда и вели : »чим је казна застарела, то јо и сва друга осуда застарела, као н. пр. накнада штете, накнада плаћене таксе па и дангубе,« те су на основу овог

његовог објашњења, мпоге иступне пресуде бачене у архиву. Моли се уредништво да изволи дати потребно објашњеље и по једном и по другом питању. —- На ово иитање одговарамо: 1. По духу чл. 1. зак. о таксама и пропису чл. 25. правила за извршење закона о таксамаод 3. маја 1897.год. ПрБр. 10442, код општинских судова се не наплаћују друге таксе сем оних, које су изре.чно означене у закону о таксама и другим специјалним законима. Према томе, кад у закону о таксама. а у одељку »Ж. с< није предвиђсна никаква такса за уемено овлашћење за заступање, онда се она не може ни наплаћивати ; и 2. Погрешно је обавештење, које је дао срески старешина, приликом ревизије општинских канцеларија, да са застарелошћу иступне пресуде, застаревају и све остале досуде, као што су : пакнада штете, таксе, дапгубе, трошкови и т. д. Застарелост казне регулише се § 396. кр законл, а за застарелост накнаде штете и осталих досуда важе наређења грађанског закона у смислу носледњег става т. 2. § 397. кр. закона.. За застарелост таксе одређеии су рокови у закону о таксама. IV. Суд општине александровачке — Жупа — актом својим од 1. септембра ове год. Бр. 5449. нита: »Један свештеннк овдашњи, спровео је овоме суду молбу једнога грађаншга, којом је овај од св.ештеника тражио, да не испита и венча једну девојку, коју је он за себе испросио и дао јој обележје, докле се веридба редовним путем не поништи, да суд по закону пресуди ствар. Али пре него што би овај суд донео какву одлуку по овој ствари, свештеник је ову девојку испитао за другога. Како у § 61. и 62. грађ. закона стоји, да даровани пе могу с другим лицем ступати у брачне преговоре, докле одступајућа страна не врати дарове, и како по § 65. истога закона невина страна има лрава и на накнаду штете, то суд моли уредништво за обавештење: 1. да ли свештеници имају права испитивати и ^енчати овако запрошену девојку за другог, докле она првом веренику не врати узети дар, кад се § 62. грађ. зак. то забрањује, и кад је већ поведен спор о томе; -и 2. да ли имају права свештеници да овакве спорове сами извиђају па да само суду пошљу на пресуђење, као што је овај свештеник учинио, и да ли овакву праксу треба забранити и ко то може и иа основу кога закона учинити?" — На ово питање одговарамо: 1. Код § 62. грађ. зак. изрично забрањује брачне преговоре са другим лицима докле одступајућа страна не врати дарове, онда свештеници не би смели вршити испите докле год се ' не одговори овоме законском наређењу.

Друкчије поступање може им донети одговорности; и 2 Свештеници могу чинити извиђајс само у погледу сродства и о томе да ли су дарови враћени или не , а у погледу чисто грађанских спорова, који би се изродили око накнаде штете и т. д. они су ненадле : ни, н ако би они ипак улазили у те извиђаје, ови су без вредности и општииски суд их не мора узимати у обзир приликом расправе спора. V. Суд општине влајковачке, актом својим од 6. септембра ове ^од., иита: »Окружни одбор упутио је једнога свога члана и једиог званичника, те су вршили премер хране у општинским кошевима у овој општини. На овоме послу провели су 2 дана и изузели из општинске касе ло 20 свега 40 динара на име дијурае. Кад је овај издатак учињен, онда још није био одобрен буџет општински за ову годину, у коме је била предвиђена позиција на овакве издатке. Кад је буџет враћен, онда се видело, да је Министар иабрисао ову позицију, са примедбом. да преглед кошевске хране не пада на терет општинске касе. Моли се уредништво за објашњење: да ли су поменути чланови окр. одбора правилно примили ову дијурну из општинске касе, па ако јесу, онда да ли суд да за оваЈ издатак тражп накнадно одобрење, или да од примаоца тражи повраћај ових 40 динара, или ће се они ставити на терет руковаоца и наредбодавца касе?« —• На ово питање одговарамо: Истина у чл. 17. закона о општинским кошевима стоји, да сви трошкови око премера и прегледа падају на терет дотичне општине, али кад буџетом није одобрен издатак на овај рачун, он се онда није ни могао учинити из општинске касе. А .он, без сумње, није одобрен зато, што чланови окружног и среског одбора, имају награду по чл. 119. и 152. зак. о уређењу окр. и срезова, за све време, које проведу на службеном самоуправном послу. Учињени издатак може да се тражи од оних који су га примили, а у крајњем случају лада на терет оних, који су новац издали из општинске касе. VI. Суд општине мијатовачке, актом својим од 8. августа оне год. Бр. 11 47, пита : »Спасоје Ранковић родио се у селу Мијатовцу и до своје 15 године живео је стално у овом селу, где и сада има не• покретног имања. Од пре 28 година он стално живи у Јагодини, где по извеглтају пореског одељења јагодинског и порез плаћа. Како је он учинио некакву кривицу, првостепени суд је тражио уверење о његовом владању. Начелник среза беличког, преко кога је ово тражено, иаредио је општини ја-