Полицијски гласник

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 389

у циљу задржања права залоге исти је и овде као и код домаће стоке. И сиромах Талијан, који живи од свога мајмуна, једва чека да му се исти врати, и не би ни најмање право било, да оштећени може животињу држати у залози код себе све дотле, док му потраживање накнаде штете не застари. IV. § (». Нарочито о накнади штете нри телесним новредажа. 1. Носебице о накнади штете при повреди тела прописује се у § 820. грађ. зак. 5б ): »Ко другога рани, осакати или иначе повреду телу нанесе, тај плаКа трошак сав за лечење и лекове, па и заслугу, коју зоог тога онај губи, и које ће се у напредак дишити, наплаћује; и још за претрпљене болове ако се захтева, сразмерну наплату чини.« 56 ) Многи писци деФинишу иовреду тела. као поремећај телесног интегритета, телесних Функција неком противправном радњом. Према овој деФиницији и у смислу грађанског права поклапао би се овај појам са телесном повредом у смислу кривичнога права, Тако Штубенраух (II стр. 69.) деФинишс повреду тела као „сваки поремећај физичког или душевног здравља, који би био произведен нападом на телесни интрегритет. к На основу овакве дефиниције Лист сматра (чему се други правници прогиве) као повреду тела и одсецање косе, проузроковање неке те55 ) Одговара § 1325. аустр. грађ. зак.: »Ко повреди кога у телу, илатиће трошкове око лечења повређеиог лица, накнадиће му измаклу зараду, вао и ону зараду, које ће се повређени у будуће лишити, ако за рад постане неспособан; и преко тога платиће му, ако оштећеник захтева, одмерену суму према испитаним околностима за претрпљење болове.*

лесне (где долазе и венеричне) и душевне болести, изазивање повраћања, опијање, хипнотизирање; изазивање гађења, страха и непријатиости само онда, ако поремећај није сасвим не.1натан ит.д. Као што се, дакле. из ових примера види, није тако лако одредити појам телесне повреде. А ово је важно за питање кад ће се, на основу телесне повреде, моћи накнада штете тражити. Што се нашег грађанског законика тиче, који не дефинише телесну повреду, може се казати, да се и по њему појам телесне повреде поклапа са овим појмом по кривичном праву (§§ 173. и др. казн. зак.). Иовреда тела и по нашем законику постоји и онда, кад није са боловима скопчаиа (на пр. одсецање косе, 57 ) браде и бркова, давање безукусиог отрова и других по организам шкодљивих материја), а такође и онда, кад се утицало психичким путем на телесни интегритет. (на пр. неко ме уплаши тако, да добијем нервну грозницу и томе слично). (наставиће ое) Д-р Драг. Аран-ђелови-ћ. 5в ) Одсецање косе није са боловима скопчано, али често је штета, коју неко услед овакве »повреде* трпи, врло велика. Глумица на пр., која је у неком позоришту својом лепом косом очаравала глодаоце, принуђена је да напусти позорницу, док јој коса не израсте, јер неће да изађе без тога природнога украса пред публику. Губитак плате за то време велика је штета за њу ко ЈУ учшшлац треба да накнади. Истина онаможе метнути и перику, али ако се у публици за тај њен малер зна, иитање је хоће ли је она с истим одушевљењем примити као пређе. Или овај још боља пример : у великим варошима често се за новац излажу публици на гледање људи са огромно дугачком косом, брадом или брковима. Одсече ли ко овоме човеку противправно браду, онда је он овога повредио и, наравно, зцатну му штету нанео, због чега Је одговоран за накнаду штете.

0 ОДГОВОРНООТИ ЗЛОЧИНАЦА СА СУДС^О-МЕДИЦИНС^ОГ ГхДЕДИШТА На конгресу лекара за душевне болести и невралгију, који је одржан у Женеви —- Лозани августа месеца тек. год. 1 ) већина учесника признала је, да је лекарима немогућно изразити се научно о моралној одговорности оптужених. У свом одличном рапорту проФесор Жилберт Бале дошао је до закључка, да је судски лекар испунио своју дужност ако је, код душевно оболелог злочинца, открио болесну ирироду мотива његове акције или ослабљење моћи расуђивања и памћења, које га чини неспособним да иојми моралну вредносг својих акта. Израз: ублажен а одговорност нема никаквог медицинског значења за проФесора Шилберга. Незнатне казне, које се јављају као последица ове одговорности не одговарају ни репресивном ни превентивном циљу. Кривци са ублаженом одговорношћу са гледишта соцвјалног често су много опаснији од криваца са потпуном одговорношћу. Ношто је претходно констатовао: 1. Да члан 64. казненог законика (француског), на основу кога се вештацима наређује да испитују окривљене, за које се сумња да су душевно оболели, вели: да нема ни злочина ни преступа ако је окривљени у моменту акције био у тону

х ) На 'овом конгресу учествовали су лекари из Француске и из земаља у којима се говори Француским језиком.

душевне поремећености, и да реч одговорност у овом законском пропису није споменута; 2. Да су питања о одговорности, било моралној или социјалној, природе метаФизичке или правне, а не медицинске, и 3. Да лекар, позван једино да се изјасни о реалности и природи душевног поремећаја код окривљених, и о улози коју овај поремећај може имати на њихове радње — иоступке •— није дужан познавати питање о одговорности, — конгрес је донео резолуцију да се истражни и судски чиновници у својим одлукама о вешта.че71>у иридржавају тачно законског текста, и да не захтевају од лекара вештака да решавају иитања која излазе из обима њихове комаетенције. Остварење ове резолуције значило би банкротство теорије, на којој кривично правосуђе од нре 15 година заснива своје одлуке. Противу ње, као такве, устали су, сасвим природно, многи научници, па поред осталих и 1)г. Ј. де Бек, професор психијатрије на бриселском университету и Вг. Ф. Хежер-Жилберт, судски лекар из истог места. У последњој свесци Прегледа кривичног ирава и криминологије, 2 ) публикован је њихов заједнички чланак поводом ове ствари, у коме се у главноме вели ово: »Конгрос захтева, да се у судско-медицинским рапортима у будуће не говори о одговорности. Он налази, да судски лекар није компетентан да утврђује: је ли окривљени одговоран или неодговоран 2 1 Кеуие Је 1)гои Реиа 1 е1 (1е сптшо1о§1е.

за своја дела, и самим овим одбацује свако оцењивање разних степена одговорнооти: потпуне, ублажене и делимичне, које судски лекари тако често Формулишу. Није ово првина, да се слична теза брани пред скупом лекара и правника. Год. 1885. — у времену када су Ломброзове доктрине заиНтересовале научни свет — проФесор бриселског универсатета Хеж.ер на конгресу белгијских лекара за душевне болести, у Анверу, позивао је ове, да по позиву судија не дају своје мишљење о одговорности окривљених. »Слободна воља — писао је.Хежер једно је од оних питања, о којима човек радо дискутује пошто је лрочитао Кабониса или Бакона, али чијем решењу иерадо приступа, пошто је имао прилнке да се сроди са тачним поступцима и закључцима експерименталних метода. Који од нас, у почетку својих студија, није био пасиониран за или против теорија Боналдових о јединству и битноСти нашег ]а? Али кад једном човек сиђе с висине, на којој лебде ФилосоФија и метаФизика, да би се унео у случајне и компликоване Факте обичног живота, а нарочито кад уђе дубље у анатомске и Физиолошке студије, он мало по мало модиФикује првобитно гледиште, тако да најзад с тешком муком може дискутовати с л 5 удима, који су иначе веома начитани, али који не воде рачуна о Функционисању наших перава и о зак шима нашег нервног система. Баш сада, кад је лекар напустио истраживање експерименталног решења ових важних проблема; баш тада кад се решио