Полицијски гласник

СТРАНА 390

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48

да само прибира Факте, да би открио законе природе, и кад је сву своју активност посветио једино овом циљу, једног дана иозивају га идејама, о којима се решио да више не мисли, иитањем: треба ли окривљеног смзтрати за одговорног? или: је ли окривљени крив у вашим очима? Очекујући потребну законску реФорму, истина увек спору, мислим да они између нас, који нису судски лекари, треба да модиФикују своје понашање пред правосуђем, ограничавајући своју интервенцију на констатовање само оних Факата, који се искључиво њих тичу, остављајући судијама, као једино надлежнима, оцењивање степена одговорности. Нека лекар констатује стање здравља или болести окривљеног; нека уђе у све детаље који могу расветлити инкриминисани Факт или карактер његовог учиниоца, али нека се ту заустави, и нека у будуће не присваја улогу судије. Ми не треба да допустимо, да нам се поставља питање о одговорпости.« Решење које је предложио Хежер још у 1885. год. као што се из изложеног види не разликује се ни у колико од резолуције женевског конгреса. Је ли успела идеја од пре 20 год. ? Јесу ли правници и лекари дошли до убеђења, да је опасно ценити одговорност једног човека само на основу анатомских и физиолошких констатација ? У ствари, женевскп конгрес није решио питање, које је Хежер још пре 20 год. поставио. И сам гекст његове резолуције не задовољава нас. Изгледа нам, да постоји контрадикција између тврђења: ]ца је лекар једино позван да се изјасни о улози коју умни поремећаји имају на одлуке окривљених, ипредлога: да лекар не води рачуна о одговорности. Кад се већ признаје, да је једино лекар позван, да одреди удео душевног поремећаја у припремама за извесан злочин или преступ, онда како се може схватити негирање његове неспособности за оцену степена одговорности окривљеног! Зар се ова противуречност не огледа јасно из резолуције женевског конгреса? Потрудићемо се, да истакнути проблем посматрамо са чисто практичног гледишта, и у овом циљу почећемо са деФинипијом онога што се назива: » одговорност. а »Са гледишта философског — вели се у енциклоподијском речнику — морална одговорност атрибут је једног бића, које је заслужно или криво према својим радњама. Бити одговоран за извесаи акт значи: бити заслужан ако је овај акт добар, и незаслужан или крив ако је акт рђав. Одговорност изискује два услова: слободу и познавање дужности. Биће, које није слободно, не може бити одговорно; ја нисам крив зато што сам извршио радњу, чијеизвршење нисам могаоизбећи, и коју у ствари нисам желео да извршим. Услед овога је одговорност (морална) код лудила, симнамбулисма и у пијанству потпуно уништена или смањена. Да би једно лице било одговорно, потребно је још да оно познаје своје дуж-

ности. Ја не могу бити крив што сам повредио дужност коју нисам позпавао, и коју сам собом нисам могао познати. Са гледишта кривичног, наша одговорност ангажована је. нашим радњама у толико, у колико се овима вређају позитивни законски прописи. Закон забрањује извесне радње, и прописује казну за оне који их врше под претпоставком, да они имају довољно интелигенције да разуму ову забрану и потребну слободу да јој се могу покорити. Он овде меша одговорност кривичну са одговорношћу моралном. Али закон не допушта преступнику да се позива на његово незнање, да би се ослободио одговорности: »№то сепзе1иг Гдпогаге 1едет. а Незнање закона не може се сматрати као узрок неодговорности, изузев случаја кад је преступник био у »материјалној« могућности да позна овај зако!г. Са овог гледишта, кривична одговорност разликује се битно од одговорности моралне; човек може бити морално неодговоран и кривично одговоран, Из овога излази, да је утврђивање одговорности у вези, према даном случају, са решењем проблема моралном или проблема казнене науке. Зашто се обраћати лекару у циљу решења ових проблема? (овршиће се) Д. Ђ. Алимпић.

ГШКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине стојничке, актом својим Бр. 1637, пита: »Један овдашњи грађанин тужио је суду В. Т. овд. за лаку повреду тела. Но прибављеним доказима, суд је осудио туженога на три дана затвора и да плати повређеноме трошкове и дангубу. Осуђени је на ову пресуду изјавио жалбу првостепеном крагујевачком суду, и он је актом од 20. октобра ове године Вр. 41171, послао овоме суду једно решење из кога се види: да двојица судија одобравају пресуду оиштинског суда, а председник је у своме одвојеном мишљењу поништава. Пита се уредништво, шта ће општински суд да ради у оваквом случају, управо чије решење да сматра за обавезно — да ли двојице судија, који одобравају пресуду, или председника првостепеног суда, који пресуду нишги ?« — На ово питање одговарамо: 11о § 12. закона о устројству првостепених судова од 20. Фебруара 1865. год. са доцнијим изменама, за изрицање правде у првостепеним судовима захтевају ое три судије и деловођа, од којих је један председник или заступник овога. По § 16. истог закона, првостепени судови решавају по вишини (већини) гласова, а одвојена мишљења стављају се

такође на протокол, која потписује онај, који је мишљење одвојкго. Кад је првостепени крагујевачки суд са двојицом својих судија одобрио пресуду тога суда у смислу § 15. и 16. полицијске уредбе, онда је пресуда одобрена од већине и има се над осуђеним и извршити. Одвојено мишљење председника првостепеног суда без утицаја је на саму ствар, пошто је оно написано на самом акту само за то, да се одговори наређењима § 16. пом. закона.

Суд општине бистричке, актом својим од 6. ов. ов. м-ца Бр. 1276, пита: »По чл. 145. закона о општинама, државиа надзорна власт може присуствовати општинском збору, али нема права да се меша у рад збора. Државни чиновници ово присуство врше на тај начин, што уђу у собу бирачког одбора, заузму местз и много пута дају објашњење бирачком одбору шта ће и како да ради. Моли се уредништво за обавештење: да ли има ираво државни чиновник. да седи у седници бирачког одбора, кад је бирачка соба седница бирачког одбора а није оаштински збор, јер се под општинским збором разуме скуп грађана, а не бирачки одбор, или је његово место на пољу на збору , да чува ред и поредак, Нека уредништво сматра ову ствар за хитну.« — На ово питање одговарамо: По члану 29. закона о оиштинама, општински је збор »сазвани и конституисани скуп правних гласача једне општине 9 , дакле заједно са бирачким одбором, а не само онај скупљени свет у општинској авлији, као што суд мисли. Према овоме, и према чл. 145. поменутога закона, државни чиновници, који присуствују општинским зборовима, имају пуно право да седе у соби где заседава и бирачки одбор, као саставни део збора, а могу ако то потреба захтева, бити и мећу самим грађанима који збор састављају, не смећући само никако с ума то, да се они не смеју мешати у избор, наговарањем и томе слично. Обавештења, која чиновници дају бирачком одбору, кад овај очигледно греши у примени закона, налазе свога ослонца у наређењима чл. 146. истога закона, али она су само саветодавног карактера и одбори их не морају примити ако налазе да су противна закону, а чиновници то морају унети у свој извештај, који подносе својој надзорној власти, те да се извештај, ако би због неправилности одбора било жалби на избор, придруже изборним актима. 0 III. Суд општиие дединске, актом својим од 26. сентембра ове год. Бр. 2103, пита: «У закону о општинама није предвиђено, коме ће се изјавити жалба на решење општинског одбора, којим изриче