Полицијски гласник

СТРАНА 404

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИг;

БРОЈ 50

вије доба можда и сувише велике. У извесним пресудама се предвиђа, да досуђивање накнаде за претрпљене бодове никад не сме тако далеко ићи, да се повређени из једне социјалне класе у другу класу премешта 6 ' 2 ); изломљена рука не сме постати главни згодитак за повређенога. За тим бива, да се накнада за претрпљене болове тако велика одреди, да изгледа већа накнада за губитак једног телесног уда него целокупна накнада штете, чија би се исплата за уништење дотичне личности могла потраживати. Свакојако да ово иде и сувише далеко.® В. код Штубенрауха II стр. 694. Обавеза за плаћање суме за претрпљене болове прелази, као и друге обвезе, на наследнике повредиочеве. Она дакле у погледу учиниоца повреде није чисто личне природе, већ је везана за имање оштетитеља, и наследник овога мораће исту исплатити из наслеђевога имања (§ 825), а и из свога сопственога, ако се наслеђа без пописа примио (§ 488). Међутим потраживање исплате суме за претрпљене болове јесте чисто личне ариродв и не ирелази на наследнике повређенога, осим ако је повређени за свога живота подигао тужбу за наплату ове суме или.се са учиниоцем о плаНању исте поравнао. У једној својој пресуди ау.стријски Врховни Суд овако се изражава у погледу овога питања: »Онако исто као што се болови тичу само личног осећања и као што се само по овоме о њима суди, исто се тако мора и право на новчану накнаду за претриљене болове сматрати понајпре као чисто лично. Јер у опште за постојање потраживања меродавно је лично схватање, те се с тога и при одређивању његове величине мора узети у обзир лично осећање повређенога. Ово право, постаје саставни део имовине повређенога а тиме по § 531. грађ. зак. предмет преноса на наследнике, тек онда, кад повређени ово потраживање још за живота свога почне остваривати. Услед тогасе изрично у § 1325. наглашава, да ће се накнада за претрпљене болове плаћати само »по захтеву« — додатак, који би био излишан при другачијем тумачењу. Све ово, што јо у овој пресуди казано, важи и за наш грађански законик. Јер и у нашем § 820. (који одговара аустријском § 1325.) казано је, да ће се накнада за претрпљене болове платити »ако се захтева«. Овако је исто и по немачком закоиику § 8 17. 5. Из телесних повреда често следује и смрт повређеиога. За тај случај налази се у § 821., грађан. законика ова одредба: „Ако би од такве ране и смрт следовала, па би сироте остале, жена и деца, онда се особена наплата чини и за то. к У аустријском грађан. законику налази се о овоме ова одредба у § 1327: „Ако услед телесне повреде наступи смрт, онда се морају накнадити не само сви трошкови, већ и оно, што су заостала жена и деца тиме изгубили.® 63 ) Кад тај случај наступи, да повређени услед повреде умре, онда се обвеза на накнаду штете по нашем грађанском законику (§§ 820. и 821.) простире на ово: а. Трошкове чињене око лечења умрлога, мора учинилац дела накнадити ономе, који је исте поднео. И овоме случају *> 2 ) Тиме што ће на пр. радник, добијањем велике накнаде за претрпљене болове, од један пут поотати рентијер. вз ) Немачки грађанеки законик садржи о томе ово наређење у § 844: »У случају убиства онај, који је дужан дати накнаду, обвезан је накнадити погребне трошкове ономе, који мора исте да поднесе. Ако је убијени у време повреде стајао према неком трећем лицу у таком односу, по коме му је силом закона дужан био давати издржавање или је то могао бити, и ако је том трећем лицу услед убаства одузето право на издржавање — онда је учинилац обвезан трећем лицу плаћањем новчане ренте дати накнаду штете у толико, у Колико би убијени за време вероватног трајања овога живота обвезан био давати издржавање; прописи § 843. одел>. 2. до 4. аналого се примењују. Обвези на накнаду има места и онда, ако је треће лице у време повреде било зачето, али још није било рођено.®

за ово важи оно, што је горе под бр. 2. овога параграФа казано. б. Погребне трошкове, учињене према сталежу покојниковом и месном обичају. У теорији је спорно питање: дг ли учинилац треба да сноси и погребне трошкове. Има писаца, који сматрају да учинилац није дужан погребне трошкове сиосити, јер, веле, повређени би, баш и да није било повреде, морао једном умрети, те би погребни трошкови из његовог имања морали бити плаћени. Међу тим други писци с основом узимају, да садашње плаћање погребних трошкова потиче од повреде, коју је учинилац умрломе нанео, и за то он има њих да сноси као последицу свога недозвољеног посгупка,. Ја мислим да би тако имало бити и по нагпем гра^анском законику (§ 800). в. Издржавање жени и деци аокојниково]. Поред горе реченог штетник мора накнадити издржавање жени и деци покојника којега се они услед његове смрти лишавају. Кад је у питању жена са својим издржавањем, онда ово припада не само жени, која је до смрти убијенога живела са њим у браку, већ и разведеној, ако је муж био извршпом пресудом осуђеи да јој даје издржавање. ПГго се тиче деце убијенога, право на потраживање и издржавања имају брачна деца његова и то како она, која су у време задате смртоносне повреде рођена, тако и она која су у то време била само ззчета, а после смрти оца рођена. Али право захтевати издржавање од учиниоца имају и усвојена деца (по §§ 137, 143 и 144 грађ. зак. у вези са § 136), а такође и ванбрачна, ако су у времену повреде од оца за своју призната (§ 130. 2. одељ.), а мати ниЈе у стању сама издржавати их. Како је по § 131. и ванбрачни отац дужан издржавати своје ванбрачно дете, то се убиством очевим оно лишава тога издржавања услед кривице повредиоца, за то је дужност овога, да даде издржавање. Као што се из § 821. види наш законодавац спомиње само жену и децу као лица, којима припада право тражити издржавање од повредиоца. Такоје исто и по § 1327. аустријског закоиика. С тога настаје питање: имају ли права да траже издржавање од повредиоца родитељи умрлога и трећа лица, која су од њега примала издржавање, а која су услед његове смрти тога издржавања лишена. Пракса аустријскога Врховнога Суда не допушта растегљиво тумачење § 1327. и признаје само удовици и деци убијенога право да траже издржавање. Међу тим угледни писци (на пр. Кгашг В. 2. стр. 314) признају то право и по ауотријском законику „свима који су услед убиства претрпели уштрб у дохоцима, које су до сад имали или које су могли у будућности с вероватноћом очекивати по обичном току догађаја.® Што се нашега законика и права тиче, ја мислим да би се наређење § 821. имало аналого ирименити на сва она лица, којима је убијени ио закону дужан био давати издржавање у моменту нанесене му повреде. 64 ) Да би овака примена § 821. одговарала вољи законодавчевој несумњиво је. Отац и мати и.друга лица, која су у тако блиском сродничком односу са убијеним стајала, да га је закон на издржавање њихово обвезивао (§§ 127. и 119.), налазе се, у погледу издржавања, према убијеном у истом положају, у коме се према њему налазе и жена и деца. Јасно је да би законодавац и та лица изрично обухватио §-ом 821. да је на то, у моменту сгварања законскога прописа, мислио. С тога радимо сасвим у његовом духу, кад одредбу § 821. и на њих проширујемо. Да је овако тумачење правилно, 64 ) Овако је ово питање решено «о закону о обвези за накнаду штете учињене смрћу и телесном повредом при железн. саобраћају. В. чл. 2.