Полицијски гласник

НРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 405

поткрепљујем и тим разлогом, што оно одговара оном значају, који порОдични и сроднички одношаји имају у нашем животу по схватању нашега народа. У погледу величине издржавања , које овлашћена лица могу потраживати, меродавна је она количина, коју би овлашћена лица могла од умрлога према његовом имовном стању захтевати. И жена и деца богатога покојника могу од повредиоца онако издржавање тражити, како су код мужа односно оца уживали. Без значаја је дакле имовно стање повредиоца. Али на сваки начин при одређивању издржавања ваља узети у обзир вероватно трајање живота убијенога (јер за ово би време најдуже трајала његова обвеза . давати издржавање), о чему би се имало и лекарско мишљење саслушатн. При овоме ваља имати и то на уму, да је, с погледом на овлашћено лице, повредилац дужан овоме дотле давати издржавање, докле би овлашћени и од самога убијенога имао права то захтзвати (тако док мушко дете не постане пунолетно, женско док се не уда, удовица док ое непреуда). Сама пак исплата издржавања одређује се, ако нема споразума странака, по нахођењу суда или једном за свагда у виду извесне суме као капитал или као једномесечно издржавање у нанред свакога месеца. У погледу осигурања досуђеног издржавања важи оно, што је горе код разлагања о изгубљеној заради казано (бр. 3 исти §). И у оном случају, кад су жена и деца убијенога имућни, те се могу издржавати од свога (и наслеђенога од убијенога) имања, повредилац је обвезан дати им накнаду, која се тада односи на оно, што су она смрћу убијенога, као породичног старешине, изгубили. Тада није у нитању, издржавање заостале жене и деце, него губитак оних користи, које жена и деца од свога мужа односно оца имају: искусно управљање кућом и имовином, упућивање на правилаа пут у животу, заштита према трећим лицима и т. сл. За губитак свега овога дужан је повредилац дати накнаду, јер то излази из одредбе § 821, која се, истина, у првом реду тиче издржавања, али се и на горе речене користи односи. Све ово што је до сада казано важи и онда, кад је убијено лице било женск а глава, која се о кући и деци — на место умрлога или несталога или болеснога мужа — старала Смрт од повреде може или одмах наступити или после извеснога времена. И у овом другом случају повредилац је дуж.ан дати горе побројанз нокнаде. Колико времена треба да протече од повреде до смрти, те да би се ова накнада могла тражити, не може се одредити. Главно је да постоји несумњива узрочна веза између повреде и смрти дотичнога лица, да је дакле смрт последица повреде. §. 7. Нарочито о наккади штече при понредача дичне слободе, части и илокипе Кад је говор о накнади штете због повреде личне слободе и части, онда ваља имати на уму, да та штета може бити или т. зв. имовинск а штета, т. ј. уштрб, који неко претрпи у својој имовини услед повреде своје слободе или части, или т. зв. нематеријална штета, која се не тиче имовине, већ онога бола, непријатности и срамоте, које је неко повредом своје "слободе или части претрпео. И о једној и о другој врсти штете било је већ говора у § 1. ове расправе. 1. 0 накнади штете ири аовредама личне слободе и части садржи наш грађански законик кратку одредбу у § 822. »Штета се мора и она накнадити, која би са повредом слободе чије или части и поштења или имања туђег проузрокована била. !( Много је пак опширнији и јаснији аустријски гра-

ђаиски законик у §§ 1329. и 13 3 0. 65 ) Али несумњиво је, да се и по нашем грађан законику може у случају аовреде личне словоде тражити оно, што се допушта у § 1329. аустр. грађ. законика. У првоме реду дакле повраћај одузете личне слободе, успостављање онога стања, које је пре лишења слободе постојало (§ 818. грађ. зак.) То пак лишење личне слободе може бити врло разнолико: затварање у какву зграду, одвођење у шуму, присиљавање на неку радњу или нерадњу (у коме је случају принудилац дужан престати са принудом), насилно или вараличко вођење по свегу у циљу просјачења или постизавања других неморалних а и моралних поступака. У главноме се појам лишења личне слободе по грађан. законику поклапа са истоименим деликтом из казненога права, али појам лишења личне слободе по гра^анском законику шири је. Извесно дело може бити и некажњиво, као лишење личне слободе, по казненом законику, па ипак да се услед њега рађа обвеза на накнаду штете. Нарочито ваља имати на уму, да обвеза на накнаду штете постоји и онда, кад би неко услед непажње или заблуде, за коју је сам крив, кога слободе лишио. 66 ) Поред враћања пређашње слободе, онај који је кога противправно слободе лишио, дужан је накнадити и ону имовинску штету, коју је слободе лишени одиста претрпео, на пр. надничар може тражити зараду, коју за време лишења слободе није добио од предузимача, код кога је радио. Буде ли лишење слободе извршено из зле намере или крајњег небрежења, онда је учинилац по § 819. дужан и евентуални измакли добитак накнадити. В. § 1. ове расправе под бр. 3. У случају, кад се слободе лишеном пређашња олобода не може више повратити (на пр. слободе лишени продат је у ропство у далеке земље, или се не зна где је одведен), аустријски законодавац иризнаје жени и деци овога лица накнаду исто онако, као и при убиству. И ако у § 822. нашег грађан. зак. о томе нема ни помена, ипак ја мислим да тој накнади има места и по нашем законику. У оваком случају имало би се поступити аналого пропису § 821. грађ. закона. Тада би важило оно, што је у § 6. ове расправе подбр. 5. с. казано. По аустријском праву спорно је, може ли онај, који је прогивправно лишен слободе, захтевати и накнаду горе у почетку овога параграФа споменуте нематеријалне штете, дакле еквиваленат за онај бол и срамоту, које му је лишењем слободе проузроковано. Што се нашега права тиче, ја мислим да може. У § 822. нарочито се истиче, да се мора накнадити она штета, која би повредом чије слободе или имања туђег проузрокована била Кад дакле законодавац у овоме пропису исгиче нарочито накнаду штете услед повреде слободе и имања, а не каже, да се има накнадити само имовинска штета услед повреде слободе, онда је јасво, да со може и накнада нематеријалне штете захтевати, исто онако као и по § 820. накнада за претрпљене болове. Најзад и по широкој одредби § 800. грађ. зак. могла би се та, у осталом сасвим правична и оправдана, накнада тражити. (наетавиће ое) Д-р Драг. АранђеловиЋ. в5 ) § 1329. Ко другога наоилнвм одвођењем, приватним задржаваљем или намерно каквим противправним хапшењем лиши слободе, дужан је овоме повратити пређашн.у слободу и дати потпуно задовољеље. Ако му више не може слободу повратити, онда мора жени и деци овога лица, као и при убисгву, дати накнаду. § 1 330. Ако је неко повредама своје части доиста оштећен или лишен добити, онда он има права тражити накнаду штеге у нравом смислу или потпуно задовол.ење. в6 ) На пр. чиновник не загледа добро у црте и особене знаке лица, које као тобож познатог му злочинца хоће слободе да лиши — в. § 123.казн. зак. 6 ') По немач. грађанском законику то може бити. Види § 847. нем. грађ. зак. у § 1. ове расправс под бр. 2 нримед. 2.