Полицијски гласник

СТРАНА 406

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

0 ОДГОВОРНООТИ ЗЛОЧИНАЦА СА СУДС^О-МЕДИЦИНС^ОГ Г«ДЕДИШТА (СБРШЕТАк) Откуд лекару потребна компетенција за решење моралних проблема и питања из облаоти казнене науке ? Откуд он познаје казнени закон и границе у којима овај ограничава нреступништво и криминалитет —■ границе — које растављају одговорност моралну од кривичне ? Нека се лекар чува да изиђе из свога делокруга, нека увек остане у својој лекарској домени, у којој је неоспорпи господар. Њему припада да утврди дијагнозу болести; да опише њену озбиљност, пространство, опасност, симптоме; да утврди до ког степена она унигатава снагу и ремети телесну и умну активност, али му никако не припада решење философских и метаФизичких проблема, за решење којих нема потребне копотенције. Чак и онда, кад судски лекар утврди чисту и просту одговорност окривљеног, ипак се порађа сумња. Зар истражни чиновник, тражећи од судског лекара да оцени одговорност не подразумева под овом само одговорност »судско-медицинску", и зар самим овим не ставља у дужност лекару да утврди дијагнозу душевне болести, да опише њену озбиљност, пространство, симптоме, и да утврди до ког степена ова болест уништава отпорну снагу нервног система према болесним пасијама и инстинктима ? Чиновник који се обраћа лекару не мисли на метаФизику; он има у виду решење проблема, чији је битни Фактор лекарска констатација. Једина дужност, коју судски лекар има да испуни, то је, да процени умну вредност окривљеног, ако нађе симптоме душевног ослабљења, или тачно одређену болест, он ће то констатовати и ово његово констатовање имаће за последицу неодговорност окривљеног. У сваком случају мора се признати, да судски лекар може Формулисати сличне декларације. Обратни случај много је деликатнији: ако окривљени не показује никакве болесне симггоме, хоће ли лекар бити у праву да лрокламује његову одговорност? Очигледно је, да лекар неће имати права да Формулише сличне закључке, ако с.е овај проблем посматра са гледишта филозофског ; закључак овај не би био научан. а сем овога он је у неколико у вези са једним веома спорним и апсолутно нерешеним питањем. „Да би се знало, да ли је један човек луд, често пута довољан је само један минут, казао је Лосег, али пре него што се каже до то није, чекајте док не буде мртав к . По нашем мишљењу лекар ће бити у праву да прокламује одговорносг, ако се допусти да су изрази неодговорност и одговорност само Формуле, у које лекар облачи и у облику којих износи резултате својих истраживања. То су само конвенционалне Форме језика, разумљивог подједнако и за истражног чиновника и за лекара. Ако би се судски лекар ограничио само на то, да изложи душевно стање окривљеног, да га научно опише,

да Формулише његову дијагнозу научним изразима, неговорећи о одговорности, ризиковао би да буде погрешно разумљив или потпуно неразумљив од чиновника који није, може се с разлогом веровати, ни практичар, ни физиолог, ни анатомист. Овај начин оцењивања важности израза одговорност и неодговорност са судско-иедицинског гледишта, оправдава употребу ових израза и њихових деривата, и допушта судском лекару да говори о одговорности ублаженој , делимичној и ограниченој, пошто ове речи, у нашем начину посматрања, одговарају потиуно јасно стварности. Можели сепретпоставити, да ће чиновник боље разумети друге научне изразе, као пгго су н. пр. они о невронима, о мезокефалијама, центрима асоцијација и т. д ? Очигледно не. Несумњиво је, међутим, да рапорт судског лекара мора бити разумљив. Али има још нешто више: ми тврдимо да је лекар приморан да се изјасни прећутно о степену одговорности чак и онда, кад се оамо ограничио на констатације анатомског и физиолошког реда; избегавајући употребу овог израза, он ће спасти само спољашњост. Изрази: »одговорност ограничена, делимична, ублажена® одговарају, као што смо нагласили, конкретној стварности, и као такви могу се довести у однос са недостацима можданог састава; умна вредност једне индивидуе зависи, с једне стране, од вредности и броја можданих неврона које притежава, а с друге, опет, од васпитања, које су ови елементи примили, и модиФикације које им је доба старости донело. На овај начин људска бића класиФицирају се према квалитету, броју и начину асоцијације њихових неврона; она се деле на сукцесивне групе индивидуа: виших, нормалних, дегенерисаних, слабих духом, глупака и идиота. У свакој од ових груна средњи изрази карактеришу се лако, али се екстремни изрази додирују, и на овај начин образују неосетан прелаз од једне групе ка другој. У великом броју случајева класиФицирање ће се моћи вршити брзо и прецизно; у другим, опет, случајевима лекар неће успети, ма каква била његова способност, да са прецизношћу деФинише душевно стање једне личности, и да је класиФицира, те ће се с тога усте • зати да је уврсти било у групу нормалних, и према томе одговорних, било у групу дегенерисаних и неодговорних. •Закључак свој у овом смислу лекар ће изразити простом формулом, изјављујући да окривљени притежава ограничену, ублажену или делимичну одговорност. Може ли се рећи да је лекар, изражавајући се на овај начин, повредио тачност научних израза? Ако су специјалне прилике, као н. пр. нарочито узбуђење, у моменту извршеног преступа, појачале услове за ублажену одговорност, вештак ће говорити о веома ублаженој одговорности, и утврдиће да окривљени није много одговоран за акт који му се ставља на терет.

Има још и других прилика. у којима ће Формуле о поменутим врстама одговорнооти наћи своју иримену. Ми смо посматрали личности само са гледишта њихове урођене анатомоке структуре, са гледишта апсолутног броја неврона које оне притежавају. Шта 1)в биги ако су патолошки Фактори повредили ове елементе? Како одредити тачан моменат, у коме су штетни утицаји трансФормисали здраву, или релативно здраву индивиду-у у душевно болесну; како одредити да су ови утицаји инФекциозног порекла; да су резултат друштвене средине; да означују опадање организма услед дугог трајања; да су резултат Фактора, који још нису тачно деФинисани, као што је то н. пр. случај код лудила гоњења? Хоће ли анатомски језик имати искључиву привилегију за описивање различитих психичких стања са свима њиховим нијансама? С друге стране, ако је реч о јачини и бројним поремећајима, дуже посматрање окривљеног показаће дијагнозу и прописати Формулу иотпуне неодговорности, Али у хроничним аФекцијама са лаганим и постепеним напредовањем, чији се почетак огледа у промени карактера и опште осетљивости, дакле у једном од оаих рђаво деФинисаних стања, у коме се налази само »нервоза«, какав ће закључак усвојити лекар? Чак и онда, кад посумња да су ови симптоми почеци душевне аФекције, чија ће егзиотенција тек доцније постати очигледна, он не може утврдити научну истину; то је »оцена« коју судија захтева, те према овоме он мора бити начисто с њом, да лекар — вештак, изражавајући се о ступњу одговорности, само оцењује, а не и деФинитивно одлучује. Често пута он ће констатовати смањене умне вредности, али ће бити у немогућности да оцени у ком је моменту исиитивана личност из стања релативног здравља прешла у стање очигледне болести и у овом случају он ће своје констатације резимирати Формулом о ублаженој одговорности. Овај начин разумевања значења израза: одговорност и неодговорност судскомедицинска, посматраних као варијације кривичне одговорности, одговара, изгледа нам, свему ономе што је правосуђе у у праву да очекује од лекара — вештака; њиме се избегавају досадне дискусије о о слободној вољи; оно оставља сваком његово филооофско убеђење; оно, најзад, допушта лекару да јасно Формулише своју мисао, не удаљујући се из области опсервација и праксе. Ми мислимо, дакле, — и у овоме се наш закључак разликује од резолуције конгреса — да се споразум може постићи између најпротивречнијих философских доктрина, ако истражни чиновник у својој одлуци нарочито нагласи, да под одговорношћу разуме само одговорност судско-медицинску. Говор је, пре свега, обична конвенција, а оно што смета споразуму у овом деликатном питању оцењивања одговорности јесте, изгледа нам, питање речи«. Д. Ђ. Алимпић.