Полицијски гласник

ВРОЈ 62.

У БЕОГРАДУ УТОРАК 25. ДЕЦЕМБРА 1907.

ГОДИНА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једаипут, а према нотреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмаље за пола године, код свију полицијских власти. и износи: 20 дннара на годину задржавна п општинска надлештва, а за све друге претплатнике у оиште 12 дипара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

РАСПИСИ Свима сифужним наче<лствима и Управи града Београда По члану 82. закона о општинама у седиицу општин. одбора дужни су долазити сви одборници; који не би могао доћи, мора о томе благовремено известити председника, како би овај на његово место могао позвати заменика, а доцније мора свој изостанак оправдати прод општинским одбором. Одбор решава, да ли је изостанак оправдан или не, па према томе га извињава или казну изриче. Према овоме законеком пропису, одборски заменици позивају се у седницу општинског одбора само у оним случ ајевима, кад који одборник благовремено извгсти иредседника, да у седницу не може доћи, илијв болестан или је на иуту. Запазио сам, да поједини општински судови раде противно овом закону у томе: што произвољно позмвају заменике, ма да нико од одборника није известио председника, да у седницу не може доћи, а има и таквих случајева, да се поједини одборници намерно не позивају, већ се на њихова места позивају заменици. Таквим против законским поступањем општинског суда доводи се у питање законска важност одлука донесених од тако састављепог одбора општинског, а отуда могу наступити и штетне иоследице по интересе општинске, или државне или појединих лица. С тога, а на основу чл. 142. зак. о општинама наређујем свима гтадзорним властима, да на основу чл. 146. и 152. истог закона у будуће сузбијају овакву против заковску радњу председника или суда општинког, и да нареде: 1. Да се одборници у седнице благовремено позивају. 2. Да се заменици позивају на место одборника само у случајевима : кад позват

одборник јави председнику, да не може доћи у седницу, или је болестан или се налази на путу. 3. Да се заменици на место оних одборника, који у седницу не могу доћи због случајева наведених у т. 2. ове наредбе, позивају у духу чл. 54 п. зак. о општинама са оне кандидатске листе, са које је онај одборник, који је спречен да на седницу дође. 4. Да се позивање одборника у седнице (а тако и замеиика у случајевима означеним под 2), врши или писмом, или по списку или позивом, и да се ти позиви са извештајем одборника који у седницу не може доћи прикључе одлукама одбора донесених на тој еедници, или да се одлуком одбора к'онстатује, како је он састављен и зашто су заменици у одбор позвати, како би се приликом оцене одлука одборских по чл. 152. зак. о општинама ценило и питање о правилном позиву у састав одбора. 5. Да се они одборници и заменици, који изостану или са седнице оду пре свршетка, а не онравдају се, кажњавају по чл. 163. и чл. 82. ставу другом зак. о општинама. Суду ошитине града Београда такође наређујем, да се у будуће и он у свему придржава ове моје наредбе. ПБр. 22088 1. децембра 1907. год. У Беораду. Министар унутрашњих дела, Наст. Н. ПетровиЂ с. р.

Свима наче^дствима и Управи града Београда. Расписом СБр. 9425. од 29 децембра 1892. год., наређено је, да нри увозу анилинских боја у земљу, сваки увозник трговац — мора поднети ђумруку, преко кога увози, уверу од дотичне Фабрике, потврђену оном влашћу, где се Фабрика налази, да су боје хемијски чисте.

У току времена показало се, да се та наредба не извршује од стране увозника онако како је наре^ено, јер се царинарницама не подносе оригинална и специјално издата уверења од стране Фабрика, већ само штампани обрасци, које попуњавају заступници и комисијонари дотичних Фабрика. Овако поступање и рад очигледно су противни јасним пропвсима поменутог расписа о начину увоза и доказивању чистоте увезених анилинских бо.ја. С тога, а да би се стало на пут такоме неправилном раду и спречило увожење у земљу и таквих анилинских боја, које нису хемијски чисте, то налазим за потребно, да у интересу чувања јавне здравствености анаосновучл 33. тач. 1. законао уре^ењу санитетске струке, допуним и објасним поменути распис у овом смислу и наредим: Да царинарнице, код којих се увозе анилинске боје, те боје редовно шаљу царпнској хемијској лабораторији ради испитивања, да ли су хемијски чиете и по здравље безопасне, ако увозник за сваку експедицију анилинских боја посебице не поднесе царинарници оригинално уверење о чистоти њиховој,'издато од Фабрике од које су боје купљене, а нотврђено надлежном влашћу онога места у коме се Фабрика налази. Уз оргинално уверење, приложиће се и српски превод уверења потврђен од стране Министарства иностраних дела. Да би увозници имали времена, да прибаве потребна уверења то наређујем: с)а се ова наредба иочне иримењивати тридесет дана ио њеном обнародовању. СБр. 13395. 2. децембра 191)7. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Наст. Н. Петровић с. р.