Полицијски гласник

СТРАНА 418

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 52

СТРУЧНИ ДЕО О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ са теоријс^ог г^ледишта. од Д-ра Бранислава ПетронијевиЋа (СВРШЕТАК) ДеФиниција урачуњивости која, по моме мишљењу, одговара свима овим захтевима гласи: урачуњив је окај свесни суб]вкт чије се ареставе (чулне и апстрактне) слажу са објектима сссољнег света. узимајуКи џри томе сдагање ирестава са сиољним објектима код иросечног човека за мерило тога. слагања. Да би субјект могао бити одговоран у кривично-правном смислу пре сиега је потребно, да он зна уопште (не у лојединостима) за егзистенцију њихову, што је могуће очевидно само тако ако је субјект свесан. Даље Преставе, које чине садржај његове свести, морају бити довољно развијене, да то знање о кривично-правним нормама може у њему постојати. ГЈошто људско друштво чини део спољнег света и континуитет његовог свеколиког иа и правног живота загарантован је само континуитетом тога спољњег свега, а континуитет живота људског друштва могућан је опет само под претпоставком ■континуитета унутрашњег психичког живота његових чланова, а овај опет могућан само под претпоставком слагања свесног садржаја са објектима спољњег света, то је слагање евесних садрж- ја свесних субјеката са објектима спољњег света аоследњи услов кривично - правне одговорности, према томе тај услов мора ући у деФиницију урачуњивости. Како пак преставе чине подлогу осећања_ и воље, а живот психички у осеКањима и вољи одређен је, директно и индиректно, потпуно животом у преставама датог индивидуума, то је слагање престава са објектима спољњег све га адекватни израз овога услова. Само при гоме треба наро^ито приметити, да се под преставама имају разумети како конкретне чулне тако и апстрвктне преставе (слике сећања, Фантазије и појмови мишљења), па како је слагање ових последњих са објектима спољнег света могуће само под претпоставком слагања оних првих, то се у деФиницији урачуњивости под преставама морају обе врсте престава разумети. На послетку, пошто се кривична одговорност тиче дела која престављају односе у људском друштву, то се за мерило тога потребног слагања престава са спољним објектима мора узети слагање које постоји код просечног човека, и то не зато, што просечни људи престављају већину у људском друштву него зато, што њихово слагање престава са објектима снољнег света доиста постоји, објективно узев, у толикој мери, да је тиме живот људског друштва ме^у објектима околног спољнег света у опште омогућен. Тиме је избегнута тешкоћа како Листове тако и Липманове деФиниције урачуњивости: њоме смо ми одредили, у чему се састоји нормалност преставног садржаја просечног човека, и у исто доба одредили и у чему се састоји просечно апстракгно понашање чланова људске заједпице. 14 ) 14 ) Иакоје, за себе посматран, појам урачуњивости чисто психодошки нојам и као такав незввисан од појма кривичне урачуњивости или тако зване пасивне кажњнвости, тако да би га требало извести потпуно независно од ове последње, ипак, пошто би ми у том случају морали нарочито изводити његов Формални идентитст са појмом пасивпе урачуњивости, то смо ми, да би учинили ствар простијом, спојили оба ова извођења и извели појам урачуњивости на основу појма пасивне кажњивости (равз1уе Ви-аГГаћ^кегк).

Према горњој деФиницији урачуњивости јасно је, д& мртве ствари не могу бити урачуњиве у кривично-правном смислу просто зато што тт> нису свесни субјекти; биљке то не могу такође бити зато што, чак и да се претпостави да у њима има свести, та свест би могла постојати само као децелтралисаиа и као таква отајала би на најнижем могућем' ступњу развића (од прилике на истом ступњу на коме стоји свест у молекилима и атомима неорганских тела, претпоставивши да та свест постоји); животшве то такође не могу биги, јер и ако је њихова свест централисана, ипак слагање њихових престава са објектима спољнег света упоређено са човековим тако изостаје иза овог поСледњег, да се оне никако не могу сматрати за урачуњиве у кривично-правном смислу. Душевно болесни не могу се зато сматрати за урачуњиве, што је песлагање њихових престава са објектима спољнег света, толико. да они тиме знатно одступају од нормалног човека. Умно неразвијене личности (идиотп и др.) не могу се сматрати за урачуњиве зато, што њихово слагање нрестава са сиољним објектима знатно одступа по богаству свога садржаја од слагања престава са спољним објектима код просечног човека. И .з истог разлога морају се умно незреле личности (малолетници) сматрати за неурачуњиве. Тако исто и нормални људи у стањима несвесним или помрачене свести (пијанство и т. д.) не могу се, у колико та стања нису њихов сопствени вољни нродукт, сматрати за урачуњиве, Јер у стању неевесности слагање престава са спољпим објектима у опште више не постоји (погрешно је међу тим са психолошког гледишта стање сна сматрати за стање несвесности, јер је стање сна свесно стање, само стање свести, чијс се преставе не слажу са објектима сиољнег света, баш као што је то случај и са свесним стањем ду шевно-болесног човека), док у стањима помрачене свести то слагање далеко по своме обиму изостаје иза слагања у нормалном стању. Нашом деФиницијом дакле обухваћени су сви досада у кривичном праву навођени случајеви, у којима је урачуњивост искључена, да ли је она пак у стању да обухвати и све будуће случајеве ове врсте, или ће јој у том погледу бити потребна каква допуна, то ће будућносг показати. На послетку потребно је још одредити однос наше деФиниције урачуњивости према индетерминистичкој. Да се наша деФиниција урачуњивости не слаже са индетерминистичком, да се лако показати. То несла1 ање међу тим није такве врсте, да наша деФиниција потпуно негира и искључује индетерминистичку, већ је такве, да она ову последњу негирајући допуњује, т. ј. да је не искључује али је чини недовољном. Доиста са довољно развијеним животом у иреставама — а то је један од саставних момената наше деФиниције — везана је увек и слобода воље, јер чим је у свесном субјекту дата довољна множина престава, дата је у довољној мери и моћ расу^ивања, дакле и моћ слободне употребе своје вољне снаге. Међутим при томе не мора да постоји и слагање тих престава са спољним светом, које по нашој деФиницији чини други битни моменат урачуњивости. Јер код оне врсте душевно болесних људи, код којих је живот у преставама довољно развијен одн. код којих тај живот преставља потенцираност живота престава код нормалних људи, слобода воље постоји, 15 ) па ипак се они не сматрају и не могу сматрати за урачуњиве, пошто код њих не постоји слагање 15 ) То показујо директ осећање елободе које код таквпх болесника постоји. Видн о томе осећању А. Носће, 01е КгеЉеН (1ез \УШеп8 уот 81ап<1рипк4е (Јег Р8ус1)ора1о]оЈ51е 1902 стр. 19 и даље, оамо што Хоке хоће из тога да закључи, да је осећање слободе. и у нормалноме стању илузија и да према томе слободне воље иема.