Полицијски гласник

СТРАНА 426

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 52

великог претходног посла, велики део резулт;п-а зависи од вештака. Са овог разлога метода оскудева у строго научној и неопходно потребној тачности*). Д. Ђ. АлимпиЋ.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ЈЕДАН ЂАК ШЕРЛОКА ХОЛМСА

Једне суооте у јутру, новембра месеца 190., године становништво села Лервица у провинцији Хесену било је веома узбуђено. Стара госпођа Шлотке нађена је убијена у овојој малој кућици, у којој је становала откад памте још најстарији л>уди у селу. Ко је убица? То је питање ишло од уста до уста, али нико није умео дати одговора на њ. Убијена је била удова некога Карла Шлотке. који је годинама радио на једном каменом мајдану и тиме стекао мало имање. Малу кућицу, у којој је извршено убиство, саградио је сам Шлотке. и оставио је у наслеђе својој жени, која је скромно живела од интереса на заостали капитал. Стара госпођа Шлотке била је чудновата жена — није се бојала ни Вога ни ђавола, као што говораху мештани — и живела је у својој кућици потпуно сама. Нико није могао ни сањати, да је когоц ишао њој о глави. Само је један мотив убиству могао постојати, а то је користољубље. Старица је била велика тврдица. И ако јој капитал није био велики, инак она ни сав интерес није трошила, те је у Лервиц, постојало мишљење, да она у својој кућици има сакривепих новаца, и то на месту, које само она зна. Имала је само једнога рођака, нећака, коме је рђаво ишло и који је по каткад посећивао сгарицу. Знало се и то, да га је оI[•> потпомагала. Сваку своју помоћ дропраКала је дугим нридикама и опоменама; свако се бојао њенога језика, те је и Јохан Виснер (тако се звао нећак) ретко говорио пред њом. Његово је име 2 ) Одмах по овоме писац говори о реконституисању нагорелих рукоииса, и вели: »На изгорелој хартији, ноја ое још није раопала, читање текота најчешће је омогућено голом оку, али крајна трошноот ове хартије онемогућава апсолутно сваку њену манипулацију, и с тога Је потребно, у оваквим олучајевима, добити ФотограФију с којом се може по вољи руковати, и која се може пажл>иво студирати. Осетљивост ФотограФСке плоче, много већа од осетљивости роЈкњаче, чини да су ФотограФске копије јасније и видљивије од нагорелог докумснта. Велика је тешкоћа у томе, да се овај докуменат поотави у положај згодан за Фотографисање, без опасности да буде изломљен. За ове случајеве Рајс препоручује овакав поступак: треба десном руком узети стаклену плочу, по дименсији нешто мало већој од документа ва фотографисање, а левом руком један картон. Промаја ваздуха, изазвана кретањем овог картона, подиже лагано нагорелу хартију. Овим се треба користити, и под хартију подвући стаклену плочу. У највише елучајева карбоиизована хартиЈа уврће се, и тада је треба пажљиво развити. Ова операција захтева много предострожности истрпљења; резултати до којих је Рајс дошао одлични су.

често помињано од дана убиства-, али опште је, једнодушно мишљење било, да »он то није могао учинити«. Да би уштедела на осветљењу, госпођа Шлотке је увек врло рано легала, па је тако сигурно учинила и последње кобне вечери, јер јој је леш нађен налатосу поред распремл.еног кревета; око врата био јој је један конопац, којим је удављена. Соба је била у највећем переду ; све је било разбацано, Фијоке су биле отворене, ствари из њих испретуране и побацане на патос; један је орман покојница држала стално закључан, и он је био разбијен, ио свој прилици једним жарачем из куј.не, који је, тако^е, лежао на патосу. На вест о злочину одмах је дошао из окружне вароши један чиновник криминалне иолиције са више жандарма. Чиновник Цајдлер, миран човек, интелигентна изгледа, био је већ повише година у служби; услед своје скромности и миррге нарави није био среће да получи какав виши положај. У осталом он је бмо савесан човек и смаграо је да ће сам случај донетп то да се истакне међу својим друговима. Показивао је много интересована за науку и литературу, а нарочитоје волео »Авантуре ШерлокаХолмса«. И поред свега тога, птто је он веровао у Холмсове методе, никада му се у пракси није десио случај да их може и применитп. Веровао је, да му се дада указала прилика, и иаде га нису превариле. Цајдлер је до најмањих ситница испитао кућу и леш, па инак није могао наћи никаква трага од злочинца. Кад је загледао испод кревеТа, нашао је један штап за шетњу, и он посумња да га је морао испустити злочинац, па га после заборавио. То је био са свим просг штап, један цол дебео у пресеку, са обичном кукастом дршком; био је јако блатњав и по оделу се могло познати. да га је сопственик дуго времена употребљавао. Али ко је био његов сопственик, то није умео казати. Само се толико могло утврдити, да се г-ђа Шлотке никада није служила штапом и тако се могло са сигурношћу узети, да је убица био његов сопственик. Баш кад је Цајдлер пажљиво исгштивао штап, појави се полицијеки инспектор Флисгхард из окружне вароши. Флистхард је био сушта противносг Цајдлеру; био је уображен човек, посао је сваки радио на пречац и нарочито је мрзео Цајдлера, пошто је овај требао да дође на његово инспекторско место. — Јесте ли пронашли што, господине? упита Флистхард. — Ништа више сем овога штапа одговори Цајдлер. Али ја сам уверен, да ћемо спомоћу њега наћи и убицу. — Како то ? упита Флистхард. Чијије штап ? Знате ли, какав је то човек? Да ли је ко познао тај штап ? Цајдлер одговори мирно : — Још нико не зна ништа о овоме штапу. — То сам одмах веровао, примети Флистхард иронично. Нико се и не интересује за тако прљав штан, као што је тај. У селу има стотинама таквих шта-

иова, па бих волео да знам, ко би могао познати баш овај штап. Цајдлер ништа не одговори, већ се за се насмеја и узе штап к себи, а Флистхард оде на посао. Најпре прибра сва „Факта", која је сазнао у селу и ностави неку своју »теорију« о самоме делу, и њу је саопштио Цајдлеру: да је убица нећак покојнице, Јохан Виснер. Тога ће младоп човека морати пронаћи и ништа неће пропустити, само да га преда закону и правди на осуду. И Цајдлер је имао своју теорију у раду и истраживању. Он је свуда тачво распитао, да ли је ко видео каквога странца у селу, и нико није умео рећИ ништа о томе. За то је он био мишљења, да је убиство морао извршити иеко, ко није становао далеко од места дела. 11 о том је отишао код господина Шулта, трговца, и заподену с њима поверљив разговор. Код Шулта је долазио сељачки свет из околине на неколико миља, и како је сваки од њих по мало ћаскао у трговини, Цајдлер је знао, да ће ту најлакше сазнати за поједине навике и обичаје становника целе околине. — Чујте ме, господине Шулте, поче чиновник, имао бих да говорим с вама у највећем поверењу, и морате ми дати реч, да нећете никоме саопштити оно шТо будемо говорили и што ћу вам казати. Шулте се показао необично предусретљив и радо му то обећа. — Ви познајете људе из ове околине, по свој прилици, боље неко ја или ико иначе. Сећате ли се, можда, каквога човека, снажнога, крупнога човека, који је левак, и који има обичај да носи своје завежљаје о штапу, пребаченом преко рамена ? Пошто се мало промислио, Шулте одговори: — Јаимам само једну једину муштерију, која је левакиња. То је госпођа Мусхајм, али она никада не носи штап. — Не, драги господине, то мора бити човек, а никако жена. — Онда може да буде само још старац Франц Краузе, у старој воденици у БелсФорду. Он је левак, каткад је куповао по што год код мене и то је везивао у марамицу и вешао о штап, и тако је то носио преко рамена. Али, за име Бога, господине, ви, ваљда, не мислите да он може бити убица? — Не говоримо о томе, одби га Цајдлер. Него, кад сте га видели последњи пуг. — У суботу ио подне око три сата био је овде. — Како је'изгледао? —- Као и увек; ништа ми није пао у очи. Туробан је свакад. — Још једном вас молим, да никоме ни речи не говорите о овој мојој сумњи. Стари Краузе можда је и невин у овом делу убиства, те му не треба учинити никакву ненравду. По том се Цајдлер опрости са трговцем и оде. »Стари Краузе" био је отприлике педесет и седам година стар и становао је