Полицијски гласник

БРОЈ 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 4

Ако против избора одборничких није било жалбе, или је било али је решена у корист њихову, и они се уведу у дужиост 1. јануара Н108. године, онда ће се томе одбору и рачуни поднети на преглед у смислу чл. 137. зак. о општинама, пошто стари одбор у овом случају завршава своје постојање само до 1. јануара. На случај пак, да је било жалбе и да се питање о правилности избора не расправи до 1. јану^ра, онда стари одбор и даље остаје на положају све до расправе питања о правилности избора нових одборника, па би онда он и рачуне прегледао. * II. Суд општине скељанске актом својим од 21. септембра ове год. Вр. 1768, пита: «Да ли суд сме и може продати покретност оних дужника, који дугују н. пр. интерес на општински новац, разне аренде дућанеке и оборске, и оних који дугују приватним лицима, као што су магазе, чардаци, штале и т. подобно, сем куће и окућнице, јер многи дужници немају стоке нити коју другу покретност, а имају покретност зграда, које је суд напред именовао. — На ово питање одговарамо: Као што се из овога питања види, суд у покретност убраја и штале, магазе, чардаке (кошеве) и т. слично. То је, међутим, једна заблуда, јер све што је везано за земљу као куће и остале зграде, убраја се у непокретност (§ 189. грађ. закона), па се, наравно но може ни продавати као иокретност. У осталом ове се зграде не би могле продавати ни но томе, што § 471. гра1). суд. поот. ограничава њихову продају код свију оних земљоделаца, који немају више земље од онога, што им шгити поменуто законско наређење. III. Један општински лисар пита: л Кад је неко лице кажњено од стране оппггинског суда за какву иступну кривицу, па тражи да копира пресуду и акте истраге ради изјаве жалбе или иначе, да ли је дужан суд да му ово преписивање одобри и коју би таксу за препис наплатио ? к — На ово питање одговарамо: Кад је пресуда већ изречена, па осуђени тражи да ову копира, то му ое мора дозволити и по правилу посгављеном у § 181. кр. суд. поступка, кад се у полицијској уредби о томе не говори ништа, и по уредби од 14. Фебруара 1857. године ВВр. 220. Ако ове преписе потврђују, суд може наплаћивати за потврду таксу из т. 97. а. зак. о таксама, а ако су без потврде, онда само ону из тачке г. § 23. грађ. суд. ност. IV. Суд општине в. шиљеговачке, актом својим Бр. 1601, иита: »Пресудом овога суда Бр. 1140. осуђено је извесно лице, по тужби приватног, на три дава затвора за дело из § 339

т. 1. и § 395. т. 12. крив. закона, и да плати приватном тужиоцу у име трошка и дангубе 5 динара. По овој пресуди осуђени је издржао затвор. Кад је ириступљено извршењу досуђених трошкова и дангубе за приватног тужиоца. осуђени је изјавио, да ту досуду неће платити, јер је, вели, по § 396. кр. зак. застгрила, пошто су протекла три месеца од дана када је пресуда извршном постала. Моли се уредништво за обавештење, да ли је ова досуда за приватног тужиоца одиста застарила као што досуђени тврди,'или није? — На ово питање одговарамо: По § 396. кр. закона, пресуде застаревају у року од три месеца, од дана из<вргпности, само у погледу изречене казне.. Што ое тиче застарелости досуђене накнаде штете, дангубе и трошкова, за то важе прописи грађанског закона у смислу последњег става т. 2. § 397. кр. зак. Према томе, и досуда од 5 динара за приватног тулшоца није застарила и може се нанлатити, ако осу1>ени има имовине у смислу § 471 грађ. суд. пост. из које се ово може наплатити. V. Један делово^а једне варошке општинр пита: Моја општина наплаћивала је акцис од механџија и кафеџија, по уредби која је постојала. Како је ове године ова уредба измењена, а мени је та измена непозната, ја молим уредништво за обавештење, како ће се општински суд управљати у овоме од 1. јануара 1908. године?« — На ово питање одговарамо: По тач. 5. уредбе о акцису од 6. јуна 1840. год. ВБр. 307. и измени од 23. јула 1898. год., општине, које немају трошарину , наплаћивале су акцис на пиће и то : на вино и ниво по 1 пару, а на ракију по 3 и 5 пара од литра. Изменом тач. 5. ове уредбе, од 7. марта ове године, која је штамиана у 13. броју »Полицијског Гласника," акцис се овај не плаћа више по тежини пића, него по годишњој кирији механа и каФана и то у варошима и варошицама по 8°/ 0 а у селима по 6°[ 0 . Нека суд нађе ово законско наређење и по њему се управља од '. јануара 1908. VI. Један , општински писар пита: »Један полицијски иисар осуђиван је пре 32 године , за проневеру државних новаца, по пресуди судскиј од 27 септембра 1875. год. Том истом писару повраћена су сва изгубљена гра1)анска права аре 19 година и неколико мессци, решењем истога суда од 4. априла 1888. године. У том времену, кад су му права повраћена био је деловођа једне општине

окружне вароши, у којој је провео година са својим службовањем; још након 8 година делово^ске службе иоставље;г за рачуновођу те је и ту службу више година вршио. Изменама и допунама општинског закона од 1904. и 1905. год. у чл. 53. под в и чл. 114. истог закона ушла су нова наређења таква: да службеници општински не могу бити који су осуђивани, а деловођа никако који је ма кад осуђиван. Питање је: да ли речени писар, тсоји је пре 32 године осуђиван, а коме су пре 19 година повраћена сва изгубљена грађанска права.по § 18. и 19 крив.зак. и § 346. крив. пост., питање је да ли тај писар према горњим изменама и допунама, које су га затекле у служби општ. писара, може остати у тој служби и даље после ових измена и допуна; и да ли има права на службу општинског деловође, као и да ли може бити општ. деловођа, у ком се звању налазио, кад су му решењем судским повраћена изгубљена грађанска права? Да би се ово питање правилно расправило, при том решавању треба имати у виду и прописе чл. 36. Устава и § 7. грађ. закона. који јасно гласе: да закон нема повратне силе, на штету права стечених ранијим законима, а и застарелост од 32 године, у коме времену и убијства као највећа злочинства засгаре и предају се забораву. А међу тим у закону општинском са реченим изменама и допунама нигде није казато, да су овим доцнијим новим његовим прописима замењена наређења чл. 36. Устава и § 7. грађ. закона. Молио бих, да се решење овог питања изнесе још у наредпом броју Полицијског Гласника, а да се не каже, од кога је ово аитање аокренуто. с( — На ово иитање одговарамо: У бр. 11. »Полицијског Гласника« од 1906. године, одговорено је опширно на слично питање, иа зато сада, по постављеном правилу, уреднишгво нема разлога да даје ново објашњење. Нека се, дакле нађе помеиути број, па ће се тамо видети мишљење уредништва по овој ствари. VII. Суд општине кудрешке, актом својим од 19. јула ове год. Бр. 679, пита: »Суд овај има неколико иступних пресуда на извршењу. Настаје питање да ли суд сме осуђенима продавати покретност и остало, колико је за извршење пресуда потребно, не обзирући се на пропис § 471. грађан. суд. поступка. или мора при извршењу ових да настојава, да окривљеном остане онолико земље, стоке, хране, алата и т. д. по поменутом законском наређењу. Суд ово иитање чини новодом т * м ј што је од једне суседне општине тјг ж ио извршење једне евоје пресуде Усти кр. закона, и место нап'' . 1 ' , " Ј плати решење, да осуђени неЖива благото кривичне трошкове, пост, јање из § 471. гр^^