Полицијски гласник

СТРАНА 424

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 52

дагошка. Најзад је законодавац тежио, да васпитање деце, која излазе из своје Фамилије, повери иоглавито приватној иницијативи, резервишући за своје заводе за поправку само специјалне и теже случајеве. Остаје нам да аналишемо начине извршења ових принципа, и у овом циљу говорићемо прво о систему иредох-рано. Отац или мати, који злоупотребљавају своју родитељску власт, или који озбиљпо пренебрегавају своје родитељске дужности у погледу издржавања и васпитања деце, могу бити лишени своје родитељске власти. Шта више, отишло се још даље, па се овај губитак родитељске власти допустио и пре него што су констатовани штетни утицаји и напуштање дсце, што траже извесна законодавства. По холандском законодавству ова предохрана још је радикалнија, јер се 110 њему може изгубити очинска власт и због Счмог рђавог понашања родитеља. Са овог истог разлога установљенб је и ослобођење родитеља од дужности према деци. Ослобођење ово примењује се на родитеље, који, и ако часни, нису способни, или су немоћни, да васпитају своју децу. Ослобо1)ење има исте последице као и губитак родитељске власти, али се не може изрећи без пристанка родитеља, ннти има опај бешчасни карактер као принудни губитак родитељске власти. Чим су губитак родитељске власти или ослобођење од родитељских дужности изречени, власт родитељска потпуно престаје, али они и даље остају у обвези за трошкове око издржавања. Судија поверава старатељство или приватној личности или каквом добротворном друштву, које је изјавило да дете прима. У нашој земљи ова су друштва веома многобројпа, са разним вероисповедима и системима васпитања, тако да се за сваки случај може наћи најпогоднија средина. Приватн;'. друштва морају водити рачуна о извесним погодбама, које се односе на игијену, наставу, шегрство и т. д. За свако дете она од државе примају субвенцију, која варира према приликама, али за коју се може у опште рећи, да покрива 3 / 4 трошкова око издржавања и васпитања примљеног детета. Власти, које изричу губитак родитељскнх права, јесу првостепени судови ; процедура је усмена; отац или мати имају право да дођу на претрес са породичним саветом, а судија може и сведоке саслушавати. На овај начин створене су солидпе гарантпје против неумесне судске одлуке. Пскуство је, у осталом, доказало, да се већина родитеља, чија су права у питању, не противи озбиљно, и да чиновннци у овим стварима поступају са највећом обазривошћу. И сам почетак ове процедуре понекад је довод.ан, да из оспова измени владање и понашање родитеља, којп се боје да не изгубе св,оју децу. Али, није то само судска процедура, која у овој ствари треба да иас интересује; за остварење циља закона потребни су још органи, који ће пред судију износити случајеве злоупотребе или пре-

небрегавања родитељских дужности : потребна су средства помоћу којих ће су,дије доћи до потребног материјала за своју одлуку ; потребна је, иајзад, власт, која ће се старати о смештању деце. по изрицању губитка родитељске власти или ослобођења од родитељских дужности. Било је немогућно доделити ове дужности судијама, или администрацији, или полицијским органима. За овај нарочити носао био је потребан нарочити орган. Новим законом установљени су, при сваком суду, старатељски савеги, састављени из личности, које се нарочито заиимају заштитом деце, из Филантрона, чиновника, лекара и т. д. (на броју 5—11). У своме биро-у, који је стално отворен публици, чланови овог савета примају од публике молбе и обавештења. Људи из народа, полицијски органи, Филаптропи и т. д. имају приетупа у ове биро-е без икаквих Формалности, и право да зах.тевају обавештења, или да достављају ио^једине случајеве. То су, дакле, старатељски савети, који имају право да захтевају губитак родитељске власти, и да о томе даду своје мигаљење судији. Они се још старају и о смештању деце, и у овом циљу договарају се са добротворним друштвима и приватним личностима. Ме^у свима новинама у дечјем законодавству, старатељски савети показали су се као најкориснији. Да се дође до одлуке о губитку родитељске власти потребно је, са истрагом, 1 до 5 месеци. Са гледишта ираксе ово је веома дуго. Дуге нроцедуре нису никако за несрећна створења, и с тога је законодавац предвидео ипровизорне мере. У хитпим случајевима нрокуратори имају права, да злостављену или напуштену децу одмах удале из средине у којој се налазе. Овакве њихове одлуке најчешће се доносе по тражењу старатељских савета, којима се и одузета деца привремено поверавају. На овај начин законодавац је остварио средство брзог спасавања, које је до сада често и корисно примењивано. И децу кривце суд може, ако за потребно нађе, сместити до пунолества ван њихове Фамилије, стављајући их држави на расположење. 0 самом смештању деце не решава суд, већ судски департман, на основу мишљења извршне власти. Ова централизација, по нашем мишљењу, није се показала корисна. Ово принудно васпитање не разликује се по суштини од начина васпитања моралио папуштене или злостављане деце, о којима смо раније говорили. Потнора приватних друштава и овде се допушта и тражи, али за младе престугшике поред смештања у приватне заводе, или у Фамилије, под надзором једног Филантропског и за овај циљ нарочито субвенционисаног друштва — постоје још и др•жавни заводи за поправку, у којима је режим строжи, и који поглавито служе за озбиљније случајеве. Васпитање обухвата општу и професијоналну наставу, и траје до пунолеетва (21 год.), али малолетник може бити условно ослобођен у свако доба. За личности, које се према извршеном злочину сматрају за веома

опасне, судија може продужити затвор и после пунолества. Министар Правде има права, да оваква лица условно пусти у слободу. Осмотримо сада једну другу страну система. Није потребно одвајати увек децу од родитеља, да би их сачували од проиасти. Врло често много је боље, да законодавац пружи родитељима средства, помоћу којих ће сами моћи кажњавати и поправљати своју распуштену или покварену децу. У циљу остварења ове идеје закоподавац је створио дисцисслинске школе, у које родитељи, на случај потребе, могу смешгати сво.ју децу по одлуци суда. Дпсциплинске школе имају карактер сасвим различит од казне. По уласку у њих притвореник је усамљеп, највише за месец дапа, у собици са малом баштом. За ово време редовно га обилазе директор и наставници, и упућују га на инструктивиа занимања. По истеку овог рока, притвореник прелази у заједничку клаеу са ооталим притвореницима, на броју највише њих 50: Ови притвореници подељени су на две класе: дисциилинску и иохвалну. Поред ручног рада, у овим школама још се предаје и основна настава; рад је методичан, ред потпуно савршен а педагошки утицај директора и наставника благотворан: предузето је апсолутно све, да се млади питомци сроде са уредним животом. Школе су подигнуте на лепим местима, ученици раде гимпастику, шетају се, играју и т. д. Днсциплинске су школе у исто време — и на првом месту — одређене за извршење казне затвора над осуђеницима испод 18 год., за које више не постоје ћелијски затвори, нити обични затвори у заједници са разноврсним преступницима, већ само интерниране у ове специјалне заводе, који, истина, носе карактер казне, или казне педагошке и логичке Само за најтеже злбчине, које изврше лица од 16 —18 год., судија може, као и за одрасле, досудити ћелијеки затвор. Време, које малолетници морају нровести у дисциплинеким школама, утврђује судија за сваки случај понаособ. Ако је интернирање резултат осуде, општи је минимум један месец, а максимум година дана; за интернирање по молби родитеља чаконски је максимум цивилно пунолетство. И за један и за други случај дух закона претпоставља краћи рок, и повратак у средину часне Фамилије после успешног педагошког лечења. Остаје нам још да опишемо у неколико речи остале казне за малотетнике, који, опет понављамо, имају у Холандији свој засебии казнени систем. То су, на првом месту, условне осуде у дисциплинске школе, које не позиаје остало наше законодавство, затим судски укор, и нов■ чане казне. Судски укор врло се ретко примењује, а што се тиче новчапе казне, треба поменути једну новину у њеном извршењу. Закон допушта директно извршење од зараде, које се може тражити од патрона преступниковог. Неплаћена новчана казна за.мењује се осмодневним интернирањем у дисциплинске школе.