Полицијски гласник

БРОЈ 3

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 21

јп 8саг1е1; <( поред мртвог тела Ј. Дребера, чији узрок смрти треба да утврди. Ти, оудски лекаре, пази добро да не пропустиш ни једну његову погрешку у овом послу ! Приспев на место извршеног злочина, Шерлок Холмс приступа неколиким претходним констатацијама: испитује тачно околности Факта, навике жртве за коју се претпоставља да је отрована, сумњиве предмете и трагове отрова. Затим се приближује лешу и испитује: његов положај, стање одела, трагове мрља. удараца и рана. ПокреКући удове, он констатује стање укочености леша. За овим га видимо како се приближује ноздрвама жртве да би открио карактеристичан задах; у овом истом циљу, т. ј. да би открио трагове отрова, он испитује усне и руке. Најзад завеса пада после овог првог чина; преглед тела извршен је; секција је непотребна. Питање о модрицама, процес труљења, секција, преглед утробе и патолошки преглед, без вредности су за једног Шерлока Холмса. На овако слабим основима и површном прегледу Шерлок Холмс заснива своју теорију и утврђује закључке. У случају тровања, рапорт судског лекара може бити позитиван само онда, ако су клинични симптомп, анатомско-патолошке констатације и хемијска анализа дали апсолутно једне исте резултате. Ако у духу судског лекара постоји ма и иајмања сумња, ако се докази не допуњују, он не сме тврдити, да је смрт извесно наступила услед тровања. Али ево где Шерлок Холмс, у низу догађаја драме, ставља руку на отровне пилуле, чије му је присуство изгледало сумњиво. Да би се уверио о њиховом отровном дејству, он чини нешто боље од хемијске анализе. Улазећи у домену експерименталне медицине, он их даје псету. Стрихнин ради, псето пада отровано. У овом моменту, и само од овог тренутка, Шерлок Холмс има права на триумФ ; његови закључци оверени су, и најсавеснији лекар вештак мора утврдити исти узрок смрти. У главноме, Шерлок Холмс употребљује методу судске медицине, али само као аматер ; он не уме да сумња. Ако са извесног гледишта и може служити као модел, у другим случајевима његов пример био би веома опасан за судског лекара, који је свесан своје дужности и одговорности. Начини идентификације Шерлока Холмса Питање о идентитегу од највеће је вредности у судској медицини. Оно чини прелаз између моралног пада с једне, и правосуђа с друге стране. Не треба се, према овоме, чудити, што су се судски лекари и полицајци трудили да умноже начине помоћу којих је могућно утврдити веома деликатну дијагнозу индивидуалитета. И сам Шерлок Холмс разумео је значај ових истраживања; он је схватио и изложио веома оригиналне начине идентиФиковање, на које судски лекари мо-

рају обратити своју пажњу. Оно што је, како изгледа, нарочито занимало енглеског романсијера, то је идентиФИковање злочинаца, потпуно непознатих лондонској полицији. Идентификовање повратника и лешева мало га се тицало. II ако је познаво Бертилонов геније, он нигде не говори о његовом систему. Не изгледа ли, међутим, да се у овој методи моту наћи основи полицијским романима, који ни у колико не уступају онима Конапа Дојла? Не крије ли се у овоме тајна, у коју Шерлок Холмс радо завија своју методу, да би ексцитирао њено изучавање, знајући добро да наука постаје омиљенија кад је обучена у мистери.ју и појезију ? Остављамо на страну опште начине идентиФиковања, познате свима судским лекарима, који се налазе у Дојловим Делима ; за нас су од интереса начини нови, оригинални, којима се служи Шерлок Холмс у својим истраживањима. Покушаћемо да утврдимо границу између фиктивног и стварног, између могућности и немогућности, доказаћемо некорисност извесних средстава, и на овај начин довешћемо уцелину све корисно штоуовим романима будемо нашли. # * * Стас. Непознавајући антропометрију, Холмс употребљује два начина да би утврдио стас непознатог лица. Први, који је добро познат судским лекарима, састоји се у мерењу размака корачаји: дужина ових размака по правилу је у директном односу са стасом. Енглески полицајац иде чак толико далеко, па тврди, да је овај начин идентиФИковања тачан у 9/10 случајева. Ми не делимо ово његово мишљење ; ова циФра неоспорно је претерана. Шта више, номоћу дужине размака корачаји и не може се одредити нотпуно тачно, већ само приближно непознати стас. Према овоме, овај начин идентиФИковања мора бити увршћен међу средства другог реда. Сличним начином Шерлок Холмс успева да опише Форму и етас непознате животиње, према траговима њених ногу: л ево вели он, трагова ногу животиње, која је лежала. Између предњих и задњих шапа има 15 палаца. Додајте овоме дужину главе и врата, па ћете добити животињу, дугачку од прилике две стопе, или нешто мало више, ако је имала реп. Посматрајте сада ову другу димензију: овде је животиња устала и оставила нам дужину размака својих корачаји, која од прилике износи 3 палца. Ово доказује, да животиња има дугачко тело и врло кратке шапе. На жалост, животиња није била тако добра, да у своме пролазу остави још и неколико својих длака.'« Овај начин идентиФиковања животиње заслужује пажњу. Помоћу микроскопског прегледа длака и облика трагова, он утврђује скуп главних карактерних знакова, на основу којих је могућно одредити расу једне животиње к (наставиће се) Д. Ђ. АлимпиЋ.

ЈОШ НЕШТОУ ПРИЛОГ ДАКТИЛОСКОПИЈИ (СРШЕТАК} Са тога разлога није ме збунила ни она -опаска критичарева о оним случајевима у којима је немогућно узети правилне отиске ма са кога разлога. На те сам приговоре наилазио готово код свију бранилаца антропометрије, као што сам и наилазио и оповргнуте од стране свих приврженика дактилоскопије, те с тога, и поред опаски »из праксе® г. критичара и даље морам остати на своме ранијем тврђењу, да је пракса и овде дала за право дактилоскопији. Ја сам се можда дао и пагрешно завести за мишљењима познатих практичара и теоретичара, као шеФова одељења за ову врсту послова и то: једнога Хенрија шеФа одељења у лондонској полицији; једнога Клата, шеФа у берлинској полицији; једнога Јурка, шефа у бечкој полицији и многих других, који су у својој пракси до сада имали преко стотине хиљаде разних узетих отисака без икаквог приговора, наове недостатке што их је г. Бакић опазио »из своје праксе!® ТНта се ради у таквим случајевима, рекао сам и ја у расправи, а рекао је то исто и г. Бакић, поучавајући ме. Добро је бар што је ствар с обе стране утврђена. Тврђење г. Бакићево пак да код бертилонаже не може тако што наступити, радо потврђујем, јер се она већ служи свима оним помоћним срествима, која се препоручују и за дактилоскопију. Па је ли онда имало смисла бацати се каменом на једну методу са и тога узрока, због којега кадимо другој ? Да употребимо и овом приликом критичареве речи „одговор је разумљив сам по себи. ® При крају г. Бакић добацује" да стручна мишљења нису испала у корист дактилоскопије. Ствар је међутим у овоме: да ми се не би замерило, да сам се послужио мишљењима само оних личности, која су заинтересована за дактилоскопију, ја сам нарочито изнео мишљења оних стручњака, за које се зна да су били велики поборници антропометрије. Тим стручњацима мора се поклонити вера, како у погледу разумевања обеју метода, у толико пре, што се и сами приврженици антропометрије често позивају на њих и на њихове раније радове, јер су ти стручњаци д-р Грос, д-р Отоленг, д-р Локар и д-р Миновић поред осталих других! Зар Миновић/ зар Грос, Отоленги и Локар да не знају шта је једна, а шта друга метода ? Нли, мисли ли г. Бакић, да ће уздићи антропометрију, коју и иначе никаквим неоспорним и непосредним доказима није уздигао, ако да произвољан смисао речима ових капацитета на пољу идентиФиковања ? Кад би сви читаоци тако читали ову моју расправу, верујем да их никада не бих уверио о престижу дактплоскопије. Али би ово код свих других читалаца била таква грешка, која им се не би могла уписати у велики грех јер се од нестручњака и не може захтевати, да су упознати са свима радницима на овом пољу, нити са тим, чијем мишљењу треба дати превагу. Али то што