Полицијски гласник

СТРАНА 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3

није грех за друге, с правом се може пребацити г. Бакићу, који мора знати, кад наводи ауторе, коме се више вере може и мора покдонити. Но, наравно, ово је само у случају, када се критика пише без пристрасности. Безпристраност је, међутим, судећи по свему, нарочито избегавала г. Бакића за све време, док се позабавио овим мојим радом. Један од најеклатантнијих доказа о томе налази се и у критичаревом изношењу мог прегледа о садашњем стању тих двеју метода у појединим полицијама. Колико је он ту намерно био несмотрен види се из тога, што се ни најмање није устручавао, да моје наводе сматра као и да не постоје, кад већ није могао ничим другим да их обори. Ја сам, на име, објективно изнео стање обеју тих метода у цивилизованим земљама и сваки, који је само прелистао моју расправу могао је добити тачан преглед тога. како су га и поменути стручњаци истакли у својим радовима. Сваки је то могао видети, само не г. Бакић, јер је он видео, да сам поменуо само две државе , у којима су установљена чисто дактилоскопска одељења. Овде је г. Бакић у своме превиђању отишао тако далеко, да је чак одрекао право географији да се плеће у његов посао, те је тако добио две државе : Јужну Америку и Енглеску! Ја сам, пак, изнео, да је дактилоскопија уведена: у Енглеској и у свима њеним колонијама по свима деловима света, у већини сједињених држава Северне Америке, у државама јужне Америке (Бразилији, Аргентини, Уругвају и Чили) Данској, Норвешкој, Шведској Угарској и Хрватској, за тим сам напоменуо, да је она уведена и у државама где се упоредно употребљава са бертијонажом, док се сви картони ове методе не замене дактилоскопијом као у Немачкој. Аустрији, Португалији, Италији, у извесним кантонима Швајцарске. Као што се види, таман је дактилоскопија уведена само у двема државама! Жао ми је,. што се г. Бакић упустио и у тако неозбиљан посао, да на супрот мишљења оних капацитета, износи мишљење д-р Рајса и д-р Бершера (оба Французајј који свакако неће ни најмање померити теразије на његову страну, а још мање уверити кога, да је г. Бакић, тако на силу извучена мишљења, и сам узео озбиљно. За тако на силу склопљено мишљење, морам узети и оно г. Бакићево тврђење као „Факт«, да се у последње време у многим државама отварају стручне полицијске . школе и да;. се свуда у њима уводи бертијонажа,. Пошто сам изнео у књизи стање у појединим државама, у којима постоје одељења за идентиФиковање, служећи се при том најновијим датама, која сам свуде истакао, то би у сваком случају био захвалан г. Бакићу, кад би изнео у којим су државама установљене те школе, јер се из тога може закључити, као да сам их ја намерно пропустио да изнесем ! Тиме би истина само добила. Сем тога, не изгледа много срећнији г. Бакић и у оном свом тврђењу, да ја захтевам чисто дактилоскопско одељење;

на против, на страни 51. своје расправе ја сам пледирао за то, да се поред бертијонаже уведе и дактилоскопија. За ово своје гледиште изнео сам и разлоге, при којим и сада остајем. Зашто г. Бакић, њих нарочито обилази, није на мени да нагађам. Оно пребацивање г. Бакићево, да приликом говора о бертијонажи, нисам узео у обзир и све оне послове, које антроцометријско одељење има да врши, ни мало није на свом месту. Ја сам говорио у својој расправи само о антронометрији и дактилоскопији као о методама за констатовање идентичности, те нисам ни имао потребе, да се упуштам у разговор и о осталим гранама полицијског пословања у томе одељењу. Моје тврђење, да ће париска академија наука ускоро испитати обе методе и донети коначну одлуку о том, коју од ове две методе треба коначно увести у Француској, г. Бакић је генералисао и за полиције других држава, што по мом мишљењу и сазнању не може бити тачно. То су у главном и све важније замерке што их је г. Бакић износио против моје расправе. Као што се види, све што је он навео из моје књиге, није навео тачно, већ прекројено према потреби, а оно пак што би за саму ствар било од пресудне важности, г. Бакић није ни додиривао. На тај начин, разуме се, није могао успети, да људе, који знају за ове методе, ни за тренутак поколеба у њиховом уверењу. али изгледа, да са тим људима није ни рачунао, јер иначе критика не би испала таква, какву је имамо сада пред собом, чиме је изазвао и овај одговор, који у противном случају не би ни постојао. У место свију ових насумце изнесених и незгодно употребљених замерака г. Бакић би боље учинио, да је изнео статистичке податке Ја сам, на против, изнео бројеве и ЈЈЗнео Факта, која говоре у прилог дактилоскопије, а тек бих онда био убеђен у његово тврђење, кад би стајао пред истим таквим статистичким датима којима не можемо одрећи тачност. Лако је иначе добацити, »то не ваља®, »то није тачно" али није лако све то тврђење и образложити, као што се то г. Бакићу врло често дешава. Сматрам, да је била дужност г. Бакића, да се'обазре и на многа друга важнија тврђења у расправи, која су поткрепљена мишљењима разних теоретичара и практичара, а не да се зауставља само на овим напоменама која не чине суштину нити главни део говора, када је реч о добрим и рђавим странама једне и друге методе. Ваљда је у расправи било и што год за одобравање, на шта се г. Бакић није смео оглушити а да у с'војој критици н^ истакне. Нико не може оспорити важност свим онимуслугама, које дактилоскопија пружа друштву у опште, а полицији на посе, а које бертијонажа у самој суштини није у стању да да, па то није мога учинити ни г. Бакић својим излагањем, и ако је

он тако велики приврженик друге Бер■гијонове методе. У оваквим начелним питањима добра или зла воља расправљача не може имати никаквог удела, јер ту говоре само Факта, ако их има. То је требао да има на уму г. Бакић, те не би пао у грешку, да напише овакву критику од које нико неће имати штете, сем њега самог. Васа Лазареви+ј.

ПОУКЕ И ОБА.ВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Један општински деловођа пита: »Општина рудничкаи бистричка имају један известан простор заједничке утрине, који је приликом пописа 1884. год. уписат у поп. књ. »Б. с< општине бистричке. Поред те заједничке утрине обе општине имају још разних утрина у својим селима. Од пописа земљишта 1884. год. неколико година плаћан је утрински порез на сву утрину, па како је био много велики да га грађани нису могли плаћати, то је у једној и другој општини сва утрина ослобођена од плаћања пореза само није она што је заједничка, а ону утрину што је пореза ослобођена није држава одузела но је грађани уживају. Порез на те утрине до пре 4 године плаћали су сви грађани обе општине по врсти и броју стоке који су год имали стоке, јер сви своју стоку на пашу пуштају по утринама, зато што свако село има по неколико утрина, а ни .један грађанин нема својихчаира или друге земље да би стоку могао држати на своме имању. А пре три године одунрли су се неки грађани општине рудничке и неће да плате тај порез утрински на заједничку утрину на коју се порез плаћа, али уживају другу на коју се не плаћа. Истина чланом 12. зак. о непосредном порезу казато је, да утрински порез суд и одбор општински распоређује и наплаћује од оних, који своју стоку пасу на општинским утринама по броју и врсти стоке. Мени је сад потребно знати, да ли су дужни да плате утрински порез на заједничку утрину и они грађани, који не пасу своју стоку у заједничкој утрини накоју се порез плаћа, већ у другим утринама, на које се порез не плаћа, јер они тумаче чл. 12. тако да ко руча тај и плаћа, а некп пак тумаче тај члан, да су сви грађани, који своју стоку пасу на општинским утринама у опште, без разлике, дакле, плаћао се на њих све порез или на једну, дужни овај утрински порез платити па и ако је он заједнички са општином бистричком. Пошто ово није јасно предвиђено чланом 12. закона о непосредном порезу, то вас молим господине да ми дате у првом броју »ПолицијскогГласника« објашњења, јесу ли дужни илаКати овај утрински иорез на заједничку утрину и они грађани оиштине рудничке који не уживају исту, или су дужни илаћати само они који ону утрину и уживају.