Полицијски гласник

X V/*! 'Ј

11и^1ЛЦЈ;10 X 1/ХЛ УЈ1Хх11к

1;1ГаГ1А -60

На ово очекујем па да извршим разрез пореза, за 1907. год. и како је томе рок протекао молим за гато скорије објашњење.« ' ; — На ово питање одговарамо : Члан 12. закона о непосредном порезу вели, да ће се утрински порез, што га општине плаћају, распоређивати и наплаћивати од оних, » којм своју стоку на оиштинским утринама и јавним исиустима иасу." Он, као што се види тражи, да неко у опште изгони своју стоку на пашу ван свога властитог имања, паму одмах ставља на терет плаћање овога пореза. Према томе и грађани општине рудничке морају да плаћају порез на заједничку утрину са грађанима општине бистричке, јер она околност. што они не уживају баш ону утрину, што није од пореза ослобођена, а уживају међутим другу, која је од пореза ослобођена, не може скидати са њих обвезу плаћања, пошто они у опште уживају општинску утрину. Њих, дакле, треба оптеретити порезом. а они увек имају право на жалбу надлежним властима, ако мисле да им је тиме учињена неправда. II. Председник општине јунковаке пита: »Општина јунковачка састављена је била из села Јунковца и Сакуље. Овако састављена општина из ова два села, издејствовала је код г. министра унутрашњих дела привремено право механисања за време од 31. маја 1906. па до 31. маја 1908. године. Аренду механску, општина је уживала као редован приход. Месеца марта 1907. године, у састав ове општине ушло је и село Араповац. Приликом уласка села Араповца у састав ове општине, закључен је уговор са њим, да свако село своје раније стечене приходе ужива засебно, а ако би добили нове приходе, онда да буду заједнички. Месеца септембра 1907. године, општина је тражила од г. Министра ародужење иривременог механисања, и г. Министар је дао накнадно одобрење за привремено механисање све дотле, докле се не би подигла у општинн или селу стална механа. ^ Грађани села Араповца, односно његови одборници, траже сада, да се приход о д механисања — аренде — ужива заједнички, почев од 31. маја Ј 908. год. као дана, када истиче двогодишњи рок, раније добивен, јер веле, да је накнадно одобрење добивено у заједници. Јунковац и Сакуља споре им ово право, тврдећи да је овај приход већ постојао и да је сада само обновљен, те према уговору припада само овим селима, а не и Араповцу. Око овога води се борба између грађана, како ће се овај приход уживати. Цј^С тога учтиво молим уредништво, да ово питање у првом броју расправи, како бих могао учинити правду у овоме и умирити грађане. Прилажемрешењаначелства.

— На ово питање одговарамо: Кад постоји уговор између села, која су пређе састављала општину јунковачку и села Араповца, које је доцније ушло у састав ове, да раније стечене приходе свако село ужива засебно; кад стоји тај Факат, да је при овом груписању већ постојало право механисања у згради села Јунковца; кад стоји то, да је та зграда, као извор прихода, неоспорна својина села Јунковца и Сакуље, која су и аренду ужиВс1ЛЗ/ ^ кад стоји то, да је ово право уживање аренде трајало и после груписања, и кад стоји то, да је решењем начелства од 21. септембра 1907. год. Бр. 6967, само замењено оно од 4. маја 1906. г. Бр. 2920, дакле продужено право механисања, онда село Араповац не може полагатн право на овај приход, јер он није нов, а по уговору само нови приходи могу бити предмет заједничкога уживања. III. Суд општине ратајске, актом својим Бр. 70. пита: »У једној задрузи има два брата задругара, од којих је један навршио 21 годину старости, а други је тек сада навршио 18 година. Онај што је пунолетан, већ је задужен личном порезом, а онај млађи још не плаћа никакав порез. Ова два брата имају по пописној књизи Б. села Ристовца 4 - 12 хектара своје зиратне земље, од које би хтели да продаду један известан део, па траже од општине уверење, да би тапију могли издати. Суд не зра, да ли сме издати уверење о продаји, кад један задругар има тек 18 година и није пореска глава, па зато моли за потребно објашњење. — На ово питање одговарамо : Не сме суд да изда уверење, јер се по духу § 471. грађ. суд. пост. мора оставити пет дана земље за сваку пореску главу у задрузи, односно на случај смрти пунолетног задругара на сваког задругара по реду престављања, а у овом истакнутом случају не би остало обојици задругара по онолико, колико им закон штити, јер укупна имовина, коју сада имају, не износи. онолико, колико се по закону тражи за две сељачке куће.

стару шубару. Позивају ое све власти да Мидисава потраже и пронађеног стражарно спроведу начеднику округа крушевачког с позивом на акт Бр. 103 40.

Бела Грин, агент из Каполнаша, 10. ов. м-ца проневерио је 4000 круна Фирми Краус и Вајо из Суботице, па је по извршењу деда одмах побегао. Грим је отар 15 година,, висок 154 см., малог округлог лица, плав, смеђе косе, малих бркова, омеђих очију, кад говори врока; говори немачки, мађароки и румунски. Са њим је побегла и једна Румункиња из Паја. На молбу аустро-угарског конзулата из Београда, износимо ову потерницу и скрећемо пажњу овима властима да у својим домашајима потражу Грина и пронађеног опроведу Управи града Београда о нозивом на акт Бр. 170 3. Божа Т. Савић, из Београда, 9. ов. м-ца извршио је неколико превара у Варварину, издавајући ое за агента Бенцијона Були, из Београда и неке немачке Фирме, па је по извршењу дела одмах побегао за Крушевац или Ниш. Божа је стар 30 година гтлав, малих бркова, брија се; од одела имао је на себи капут и панталоне од грао шгоФа, иберциер од црнога штофа, на глави црну шубару, а на ногама ципеле. Нека га све полицијске и општиноке влаоти живо потраже и пронађеног опроведу начелнику среза темнићског с позивом на депешу Бр. 301.

Адам Исајиловић, звани „Чакар", познати вашарски коцкар, 11. ов. м-ца извршио је крађу новаца у Пожаревцу, и по извршењу дела уопео је да побегне иопред потере. Адам је родом из Београда, стар 3 2 године, • средњег

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

П О Т Е Р Ж Милисав Динић, кувар родом из Крагујевца, који је служио код Ђорђа. Апоотоловића, мех. из Ћићевца, 19. октомбра пр. год. извршио је крађу разних ствари своме газди и по извршењу одмах побегао. Милиоав је стар 25 год., виоок, сувоњав, у лицу роав, зеленкаотих очију, малих пдавих бркова; од одела имао је на себи полован капут од црног штофа, панталоне од шарене материје, на ногама ципеле, а на глави

раота, очију, обрва и коое плаве, по лицу бубуљичав. До сада је више пута иотупно кажњаван аи судски је осуђиван због крађа. У 1905. год. одговарао је код начелника среза беличког за једно са Мирком Ранковићем, „Азањцем® за крађу новаца. Износећи му ФотограФију, позивамо ове полцијске и општиноке власти да га у својим домашајима најживље потраже и пронађеног стражарно спроведу начелотву округа пожаревачког с позивом на депешу Бр. 8 04.