Полицијски гласник

тракта. Треба прегледати слузокожу усана, усне дупље, ждрела, једњака, стомака, танког и дебелог црева, као и садржај свију ових органа (Правилник стр. 29). Лекар је дуж.ан да стомак с његовим садржајем и једњаком мете у засебан чист стаклени суд. Сва црева и њихов садржај долазе у засебан суд. Такође у засебне судове долазе и бар половхша јетре, један бубрег и садржај бешике. Сви ови судови морају бити чисти стаклени судови, које ваља добро затварати или стакленим или новим запушачима од плуте. Поврх запушача долази добро увезан слој пергамент-хартије, који има да буде запечаћен печатом иследне власти. Сааки суд треба да буде снабдевен натписом. Овако исто треба у засебне судове одвојити, затворити и запечатити и све остале предмете, на којима се налазе сумњиве мрље од крви или сперме и послати на хемијско-микроскопски преглед. Ако би услед какве сумње на извршено тровање била наређена ексхимација догичног леша, ваља, нарочито ако је у питању арсен, осим раније наведених органа, одвојити у засебне судове и довољну количину земље, како изнад, тако и испод и с обе стране сандука; осим тога ваља прибрати и земљу са неколико места на гробљу, подаље од дотичног гроба. Тако исто је потребно одвојити у засебне судове "и косу и кости, као и остатке вештачког цвећа, које би се на лешу нашло и оне делове рубља који су трудежним течностима натопљени. Ако је сандук труо и ма где натопљен продуктима трулежи, треба дотичне комаде такође одвојити. И ове судове треба затворити на горе речени начин. (Нравилник стр. 30). Ради истраживања отрова сви издвојени предмети имају се подврћи хемијској анализи. Како хемијску анализу треба врдшти с највећом тачношћу, зашто је опет потребно и времена и нарочитих справа, то њу могу вршити сами хемичари и у месту које је за то нарочито удесно. У нас сва хемијска испитивања и микроскопске прегледе врши државни хемичар у Државној хемијској лабараторији у Београду. Стога је иследник дужан, да све судове у којима се налазе одвојени предмети, пошље Државној хемијској лабараторији у Београд, али не непосредно већ преко санитетског одељења министарства унутрашњих дела. У писму упућеном санитетском одељењу треба да се налази и спроводни акт за хемијску лабораторију. који акт с предметима санитетско одељење спроводи хемијској лабараторији на преглед. 6 ) Хемичар даје одговор само на питање, да ли у извесној материји има отрова или не, а лекар, који је вршио секцију, дужан је на основу резултата како извршене секције тако и хемијске анализе да даде своје мотивисано мишљење о томе, да ли је смрт наступила услед тровања или не. II. Тедесне повреде. По § 65 крив. пост. код телесних повреда вештаци имају да изврше преглед повређеног. Ово вештачење могу предузети само лекари, којих по правилу треба да буде двојица. Преглед повређеног предузима се по наредби иследника, али се оно може предузети и на захтев повређеног, у ком случају по распису министра унутрашњих дела, преглед може изврв ) Многи су иследници били толико немарљиви при шиљању предмета за хемијску анализу, да се анализа или никако није могла извршити или је без успеха била. Тако су предмети слати у обичним судовима, незатвореним и незапечаћеним. Неки су чак и спроводни акт метали у сандук у којима се налазе и сами предмети за анализу. Због оваких случајева министар унутрашњих дела издао је и распис о пошиљању предмета за аналнзу Државној хемијској лабараторији од 8 марта 1897 бр. 2506, који садржи све оно, што је о томе у тексту речено.

шити и приватан лекар, на кога се повређени обрати. Преглед од стране приватног лекара треба допустити само онда, кад је с одлагањем била скопчана опасност, па и тада иследник треба ма и накнадно да изиште мишљење и од државног лекара. Вештаци врше преглед повређеног по правилима, прописаним у Правилнику за издавање лекарских уверења. По том правилнику код повреда треба тачно означити дан, кад је повреда нанесена, лесто где се налази, облик, правац, дужину, ширину и дубину. Треба описати изглед ивице и дна, да ли повреда јапи и колико, да ли се у повреди и око ње налазе каква страна тела. На основу находа, који се тачно има да унесе у уверење, вештаци дају своје мишљење. У свом мишљењу, по наређењу § 65, они су дужни да кажу : 1. Како се имају узети нађене повреде по својој јачини: да ли су лаке, тешке или смртоносне. Вештаци су дужни да даду мишљење о свакој повреди и да кажу, да ли се свака за себе, или тек више њих заједно или све скупа имају узети као лака, тешка или смртоносна, јер је могуће, да више повреда, од којих је свака лака, кад се заједно стеку, дају тешку или чак смртоносну повреду. Тако исто имају они казати, да ли се повреде безусловно или тек због нарочитих околности случаја имају узети као лаке, тешке, или смртоносне. 2. Вештаци имају на другом месту д.а одреде дејство и последице повреда, и то најпре какве последице из тих повреда у опште произилазе, а за тим, које су последице произишле у конкретном случају. 3. Најзад, они имају да кажу, којим среством и на који начин су повреде нанесене.') При квалификовању повреда, као и при одређивању њихових последица и оруђа, којим су нанесене, вештаци се имају обзирати и на наређења казненог законика, која говоре о телесним повредама и злоставама. Ако вештаци на основу извршеног прегледа и находа не могу одмах дати квалиФикацију повреде, они су дужни издати привремено уверење о стању које су нашли и у њему одредити рок за поновни преглед. Законодавац у § 66 крив. пост. наређује да се за преглед женскиња, место лекара и хирурга, могу као вештаци узети магистри б&бичења, а у мање важним случајевима или где не би било магистра, н саме бабице. Иследник треба овде да буде врло обазрив и само изузетно да допусти бабицама да врше преглед женскиња, и то кад .је у питању трудноћа, побачај и др. Иследник не би погрешио ако би поред лекара бабицу узео као другог вештака. III. Вештачко шишљење о душевном отању овривљеног. Без подобности за одговрност (Хигесћпип^в ГаШкИеМ), као битног елемента сваког кривичног дела не може бити ни кривичног дела. Према томе, ако је у једном конкретном случају искључена код обвињеног подобност за одговарање, то у том случају нема ни кривичног дела. Крвично Право говори о основима или околностима, са којих се искључује или смањује подобност за одговарање; најважнији од тих основа јесте душевна болест. Под душевним болестима не треба разумети само праве душевне болести, већ и спречену развијеност (тупоглавост, слабоумље), старачку изнемоглост, нервне болести и др. Ако се, према томе, појави сумња, да је обвињени у времену извршења кривичног дела био у таквом болесном душевном стању, које искључује подобност за одговарање, то се његово душевно стање мора подврћи испитивању. То испитивање по § 67 крив. пост. предузимају лекари. (наотавиће се) Д-р. Бож. В. Маркови-ћ. ') Вп1{, Соттеп1аг I 182; Мауег, Соттеп1аг I 459.