Полицијски гласник

СТРАНА 36

КОНАН ДОЈЛ И НАУЧНА ПОЛИЦИЈА У XX ВЕЈ^.У Ог Ј. Вегсћег (НАСТАВак) Помињемо на завршетку, да број начина идентификовања није ограничен; он може, према приликама. ићи у бесконачност. Начин њихове употребе много је важнији од њихове апсолутне вредности. Нека нам је овом приликом допуштено, да подсетимо читаоце на најинтересантнији начин идентиФиковања, који је употребио г. Лакасањ у а фери Вијет.' 1 ) Ма колико да је овај начин генијалан п тачан, очигледно је да се не може сматрати као метода погодна за све случајеве. Сличну вредност признајемо и начину идентиФиковања помоћу пепела од цигара. Кад од начина идентификовања, означених Конаном Дојлом. одвојимо појетску и романтичну страну, која их украшује, остаје нам, као што смо видели, неколико научних података, који бацају нову светлост на деликатну дијагнозу индивидуалитета. ДРУГИ ДЕО Научна полиција у XX веку. Друштво има злочинце које заслужује. А. Лакасањ. Већ одавно извесна научна знања корисно се употребљују у полицијским и судским истрагама, али је тек у XIX веку постала и организовала се научна полиција. И ако су први покушаји у овом правцу релативно скорашњи, познавање циФара криминалне статистике занимало је у толикој мери све оне, који су се интересовали овим питањима, да су у току од неколико година остварени огромни прогреси. Чак и данас можемо констатовати тежњу духова да све Факте, који се односе на правосуђе, обуку у научну прецизност. Године 1905. и 1906. Бине (Втеђ пише у »Психолошкој години® озбиљну студију о сведоџбама сведока, и покушва да им оцени и одреди тачну психолшку вредност. Ово критичко дело улази, такође, у домену научне полиције, под којом се, као што смо већ казали, разуме примена науке у полцијским и судским истрагама Може се рећи, без обзира на садашњу оријентацију духова, да је научна полиција постала из криминалне антропологије. Нећемо се дуго задржавати на генијалним проналасцима г. АлФонса Бертилона ; несумњиво је да они пред тављају прву етапу научне полиције на пољу прогреса; чак и данас они су њен темељ. Бертилон је први применио антропомеТ Р И ЈУ У полицији; он је пронашао живе слике , које су од неоцењене користи за истраживање злочинаца у бегству и слободи; он је творац колориметиријске класиФикације очију; он је првиприменио фотограФије у полицијским и судским истрагама, и од њих сгворио прецизну и на-

Ј ) АгсШуев (ГАпЉгоро1о51е епттеНе за 1901. г. |

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

учну методу, и, најзад, његовим заузимањем створен је у Паризу 1882. год. први антропометријски биро. ГТојимајући огромну важност нових метода, професор Лакасањ унео их је још 1887. год. у обим својих судско-медицинских предавања на лионском уииверзитету; он их је у исто доба окупио у једну целину и назвао их »бертилонаж«, те је на овај начин постао кум Бертилоновој методи. Извесно, је да је Конан Дојл познавао систем Бертилонов, јер ево како о њему суди. Један од клијената ТНерлока Холмса рекао је овоме једног дана: - Ја вас смтрам ка.о другог међу најспособнијим европским експертима. — Истина! Могу ли знати име онога кога стављате на прво место? упита Холмс јетко. — Дело г. Бертилоново — одговори упитани — мораучинити врло велики утисак на све оне, који се одушевљавају научном тачношћу. Видећи кисело лице полицајчево, клијент додаде ради утехе: »Али, кад је.реч о практичној науци, ви сте први«. На овај начин Шерлок Холмс завиди потпуно заслуженој слави Бертилоновој; њему не ласка да буде други после њега. На неколико год. доцније (год. 1888.), Францис Галтон је у Лондону пред в Коуа1 ЗосЈеТу« изнео студију о отисцима прстију, и предложио дактилоскопију за идентификовање злочинаца. Употреба отисака прстију датира се из много ранијег времена; Кинези и сир Вилијам Хершел у Индији употребљавали су их место потписа. Иосле Галтона, велики број научника комплетирали су изучавање овог питања. Помињемо, у Америци, важне радове Висетиха са његовим системом класиФицирања дактилоскопских картона ; у Лијежу радове Д-р Корина и Стокиса; у Аустрији оне Винда и Кодичека; у Шпанији оне Д-р Олвица и у Норвешкој оне Д-р Деа. Лионској школи има се захвалити за важне радове Кутања и Флоренса, Форжеота, Фрекона, Д-р Ивера, а нарочито за радове Е. Локара, који је на скорашњем туринском конгресу први предложио интернационални дактилоскопски картон. Много раније, немачки лекар Ханс Грос, проФесор кривичног права на немачком универзитету у Прагу говорио је први пут у своме делу: Ручник судске иолиције о применама извесних научних знања у полицијским истрагама. Велика заслуга његовог дела у томе је, што је обратио пажњу на серију омањих научних Факата, чије је познавање веома корисно истражном судији, као и полицијском вештаку. Он истиче потребу организације и предавања научне полиције; он указује на корист, коју правосуђе може имати од Фотографије ; он сам лично покушава да темељно упозна злочинце, њихов живот и начин њиховог рада; најзад он скицира експерименталну студију о отисцима у опште. Хансу Гросу, дакле, припада неоспорно заслуга, што је покушао да прошири

БРОЈ 5

границе научне полиције, али је његово дело и норед свега овога, мора се признати, пуно заблуда. Поред овога, многи Факти лишени су научне прецизности. која је неонходпо потребна за утврђивање једне методе, а и обавештења. која је скупио са свију страна и пружио читаоцу. нису претходпо критички оцењена. Године 1892. Др. Ђорђе Бертилон бранио је нред париским Факулгетом једну тезу од великог интереса за идентиФИковање злочинаца. Реч је: »о утврђивању идентитета иомоИу одела*. Мере, које је писац утврдио, нарочито оне које се односе на обућу и шешире, дале су судским лекарима, као полицијским вештацима, одличне резултате. Ова метода заслужује по свему да буде сачувана и чешће примењивана. У Италији су многобројни научници, као: Ломброзо, Алонзи, Фери, Роси и Ничефоро захтевали увођење научних метода у полицију, а 1895. Др. Салватор Отоленги, тада професор у Сиени, установио је први универзитетски курс за научну полицију. Наименован затим за проФесора судске медицине на краљевском универзитету у Риму, он је и овде нродужио отпочете курсеве. Његово дело врло је важно са гледишта научне полиције, и ми с тога задржавамо право да о њему говоримо опширније и детаљније у једном од идућих одељака. Помињемо, најзад, дело Денштета и Воатлендера о вештачењу косе, крви и сперме, и дело Буринског, из Петрограда, о вештачењу докумената. Школи Бертилоновој прииадају: проФесор Рајс, из Лозане и проФесор Миновић, из Букурешта. Знаменити Рајсови радови и нов начин ФотограФисања лешева од Н. Миновића заслужују дубљу студију. Као што се из изложеног види, научна иолиција јесте и остаје Француска наука, и поред немачких радова и италијанских истраживања. Док се полицијска наука, ван граница Француске, ограничава поглавито на питање о идентитету, као да је свеколико поље полицијских истраживања ограничено само на овај предмет, дотле је Француска школа развијала и остале стране науке, позивљући у помоћ не само антропометрију, већ и хемију, Физику, Фотографију, микроскоп, општу антропологију и т. д. И Францу^ска, дакле, остаје за увек земља, у којој је постала и развила се научна полиција како у погледу доктрине, тако и у погледу праксе. Данашња метода научне иолиције „Француска — казао је проФесор Ничефоро у свом приступном предавању на универзитету лозанском — притежава .једну од најбољих доктрина и најбољу литературу о научној полицији. Њени антропометријски и ФОтограФСки биро-и у Паризу, под управом г. Бертилона, могу послужити као пример најсрећније примене теорије у пракси«. Ђак Бертилонов, проФесор Рајс, стара се у првом реду о Функционисању научне полиције у Лозани и управља, на универзитету, лабораторијумом ове на-