Полицијски гласник
уке. Степен еавршенства који је иостигао овај научник и одлични резудтати које посведневно добија, најбоље нам доказују корист од примене науке на полицијске и судске истраге. Пре него штб "бисмо прИступили изучавању ове примене, неопходно је потребно да одредимо место, које полицијски вештак треба да заузима у хијерархији правосуђа. Као год и судски лекар, тако исто и полицијски вештак, не треба никад да постане полиЦијски агент, као што то верује проФесор Пињар. Његов је задатак да служи као спона између теорије и праксе. С једне стране налази се истражни судија, коме поједине ситнице измичу из вида, а о друге полицијски агент, који нема опште идеје о скупу Факата. Задатак је полицијског вештака да попуни ову празнину, која од вајкада постоји између истражног чиновника и обичног полицајца. (наставиће ре) Д. Ђ. Алимпи*. У Б и с т в о (са гле^иштА истраге) (А. Тћјепагс!.) (нАСТАВАк) Са другог једног гледишта, природа одела показује известан интерес; оно допушта да се сазна којој друштвеној класи припада жртва. Је ли потребно рећи да се становник са села не носи као варошанин, и да је лако разликовати по оделу рукоделца од газде, трговца, сиромашка од богатог, и т. д. и т. д. Одело каквог лица често открива његово занимање ; тако пекари, мајстори, воденичари имају навику да се облаче у бело или у суро, бирократе црно. Али, хитамо да то кажемо, ове разне индиције, ако су изоловане, биће далеко од тога да послуже као доказ; не треба никако преко мере проширивати њихову важност, и из тога што би се нашао какав леш у белим или сурим хаљинама, на пример, одмах закључити да је жртва била пекар, воденичар, мајстор , без других индиција које би поткрепљавале прве. Тако је коса код пекара увек више или мање посута брашном, а испоД ноката мајстора који раде с малтером и пекара налазе се трагови брашна или малтера. По иретходним датима саставиће се опис жртве која ће се одмах пренети у паркет (државно заступништво) среза где ће имати највише разлога да се претпостави да ће је моћи познати : по потреби послужити се публицитетом новина, да би се дошло до овог познанства које је од врло велике важности за истрагу. ФотограФија жртве, речитија, него највештији опис, може бити од корисне помоћи у истраживању њеног идентитета. Она има то преимућство што верно репродукује црте жртве, чији се израз, који је тако урезан, на тај начин сачува по што се леш брзо и рапидно распада. Та-
кође је потребно, ако се нађе за корисно, да се то ради, — радити то брзо, без одлагања нарочито у унутрашњости, где нема као у Паризу Фригорифички апарат који елужи за то да сачува леш. ФотограФија ие ослобођава у осталом истражног судију, да нрегледа и испита до најмањих ситница жртву и састави детаљан опис, уз који се прилаже ФотограФија, који ће му послужити као допуна у неку руку и објашњење за истраживање. Кад је жртва само један скелет са кога је апсолутно спало меоо, још је могућно да се утврди и најпозитивније њен идентитет. Судска медицина показује средства да се позна њен пол, њено доба старости, њен стас, њен састав, разне особине које она може имати и у извесним случајевима врсту смрти којој је подлегла. Тако скелет какве жене тањи је у ошпте од скелета каквог човека и показује у грудима и у басену особито диФеренције карактеристичне Форме. Испитивање добијања зуба допустиће да се оцени доба старости детета а испитивање костију старост каквог неодраслог лица. Допста, познато је, да се испадање разних зуба који састављају вилицу човечију маниФвстује у одређеним епохама и да се развијање коштаног система продужава постепено до двадесет пете године. Али ће бити теже оценити доба старости каквог одраслог самом инспекцијом његовог скелета, осим ако на њему има извесних особина састава, које су се примећавале за живота као што су храмање, савијена ручна кост и т. д. и т. д. Ако се стасу једног скелета који је измерен од темена до стопала дода четрдесет милиметара имаће се стварни стас индивидуе. Ових четрдесет милиметра представљају дебљину меких делова који су уништени трулењем. Ми се налазимо у хипотези кад кости скелета нису раздвојене и налазе се у њиховој првој целини. Ако је од жртве остало само неколико костију као бутна кост. цеваница, још ће бити могуће одредити и њено доба старости и њен стас. Постоји доиста између разних Фракција људског тела стална хармонија, одношаји, сразмере и благодарећи њима може се судити о целини испитивањем једног дела. Тако по судској медицини једна бутна кост од 46 с. м. дужине показује да је стас био један метар и осамдесет с. м. Али нарочито кад је убица исекао на комаде своју жртву. потребно је предати се подробном испитивању прикупљених делова и свако.ј разној особини. коју они могу да показују. Шарање коже, какав стари ожиљак, биће увек драгоцени знаци често они који решавају. Зар није по шарању коже које је имао на мишици познат дрводеља Шовен, један од жртава убица Лескира и Гусе-а! Прелом палца као резултат навике коју је имао да са овим прстом отвара кутије сата, био је такође један од знакова по којима је позната жртва злочина Жоањи-а, сајџија Ветар. Могли би ако је потребно, навести још примера. Појмљиво је, кад је жртва била исечена у комаде, колико вреди да се про-
нађе глава, седиште Физиономије. Од свега онога штО кон'ституише живо лице, најбоље се памте црте њеног лица, то што пада у очи, убице не игноришу; многи су од њих предострожни те нагрде лице своје жртве да би отежали познанство њеног идентитета. 9. маја 1884. извукао је из Сене један лађар спроћу кеја Паси, горњи део леша мушког пола, који је био претестерисан изнад бокова: 12. маја други један лађар извукао је из исте реке доњи део тела и ноге. Требало је пре свбга да се пронађе иДентитет жртве и по глави леша три сведока, господин Мотре, његов Власуљар, Донге његов интимни пријатељ и вратар куће у којој је становао у Паризу, у улици Јевреја бр. 11 познали су пиљара Франциса Лебон. »Сви су, каже оптужни акт, описали Форму горњег дела главе и носа, подшишану браду, оголићене слепе очи, косу проређену на врху лобање. Бркови које је Лебон имао врло дугачке, били су маказама подсечени да би се изменио изглед лица и теже позиао леш.«. Овај пример који узимамо из СгагеИе с1еа ТгЊипаих показује важност проналаска главе, кад је жртва била исечена у комаде. Кад локалне власти које су констатовале злочин нису познале жртву и кад неуспех свега истраживања но правилу, у околини, у погледу на њен идентитет не даје више никакву сумњу да је жртва страно лице, има места испитати да ли је констатован нестанак каквог лица чији опис одговара опису жртве у једном датуму који одговара датуму злочина у коме срезу, који је више или мање близу среза у коме је злочин учињен. У исто време кад им достави опис жртве, истим актом који упућује својгш колегама ових разних срезова истражни судија прибира извештаје о овоме нестанку, датуму од кога се исти датира, околностима у којима је примећен као и о добу старости, полу, стасу, и у опште прецизан и детаљан опис несталог лица. Тако комбиновани радови две власти које се узајамно помажу помоћп ће да се манифестује истина. Алн како ће се знати да ли се нестанак каквог лица, који је констатован у једном срезу, односи подударањем дата на убиство које је учињено у другом ком срезу? Хоће ли се датум злочина подударати увек, приближно са неколико часова — са датумом проналаска леша? Зацело не! Често се баш дешава да их раздваја доста дуга интервала времена; све зависи од бриге са којом је убица сакрио своју жртву, и такође, додајмо то, од случаја којим управља кад што провиђење при њеном открићу. Како ће се тада одредити датум злочина? Хоће ли се доспети до тога без помоћи истраге, једино помоћу научних средстава? Истина је да се може утврдити не тачан датум смрти већ еиоха у којој се догодила и »у сукцесивном развитку свих Феномена које представља човечије тело од момента смрти до момента у коме је редуцирано у »земљано ^)« стање, црпе х ) Беуег§че, Мед.есгпе 1еда1е, 1оше I. сћар11ге 5.