Полицијски гласник

СТРАНА 54

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7

отима, желети је да поред текстова кривичног права буду што боље и темељније упознати са главним узроцима злочина, особеностима злочиначког света и најпрактичнијим начинима за истраживање злочиеа и примењивање казне.« У ово исто време Ханс Грос скретао је нажњу на користи од упознавања ученика права на с.удско-медицинским предавањима са питањима, која могу доцније бити од користи практичном криминалисти. Овог истог мишљења био је и Ла.касањ, кад је још од 1885. године установио нарочити курс судске медицине за правнике лионског универзитета. Жеља, изражена на конгресу у Линцу, имала је за последицу стварање једног Факултативног курса у Бечу за будуКе истражне чиновнике. У Паризу г. Бертилон предаје агентима сигурности практичан део својих метода и њихову примену у састављању антропометријских картона. Недавно је отворио још један курс за судске чиновнике. Слична предавања држи и г. Миновић, агентима сигурности у Букурешту. Слободии универзитет у Ферари и Сијени, а нарочито краљевски универзитет у Риму, имају специјалне катедре за научну полицију. Рим је поверио проФесору Салватору Отоленги-у бригу о полицијским наукама, само што из његовог предавања још провирују теорије Ломброзове школе. Предмет Отоленгијевих предавања полицајцима није само соматолошки и дескриптивни опис, судска Фотографија, полицијска истраживања и т. п. већ поглавито антропометријски и психолошки опис. У своме предавању Оголенги нарочито истиче генетичку идентификацију која обухвата: 1. оиис органски ; 2, оиис исихички , и 3. оишти оиис (биограФија индивиду-е, њено место рођења, моћ наслеђа) болести, склоности и т. д. У Отоленгијевом лабораторијуму налази се, поред осталог, потпун материјал за мерење и ФотограФисање по Бертилоновом систему, потребни апарати за истраживања о органским и психолошким Функцијама, апарати за мерење осетљивости, најубедљивији документи за познавање човечје душе. Поводом ових предавања »Ба Ктв1;а Репа1е 11 у маргу 1905. год. писала је: »После иотпуног Фијаска, школа тражи уточиште код полицијских агената, узбуњујући духове ових честитих органа лакрдијама о тииовима злочинаца и ирестуиника и осталим претераностима оне метаФизичке антропологије, која је већ направила толико пустоши у науци. Трудећи се да подигне врло велики ниједестал настави, која, на против, треба да буде потпуно елементарна, практична и скромна, и упињући се да рехабилитује пропале доктрине, школа (Ломброзова) само може смањити симпатије према новој науци и редуцирати њену вредност.« Као што примећује Е<1. Локар у својим » Аатинским хроникама,« оцена ова

мало је претерана. Потребно је претходно расправити ова два питања: 1. хоће ли од предавања научне полиције полицајцима бити користи?, и 2. има ли смисла уносити у програме ових предавања опште доктрине и теоријска посматрања о криминалистици и криминалној антропологији ? Што се тиче првог питања, ми смо с њиме начисто, као и д-р Локар. Битни део наставе, намењен полицајцима, мора бити чисто практичан, имајући за основу живе слике, антроиометрију, дактилоскоиију и т. д. Што се тиче другог питања, замерке »Ба Кпп81а Репа1е (< оправдане су. Може ли се претпоставити, да ће један прост полицајац моћи утврдити психичке карактере преступника? Како се може захтевати од једног полицијског комесара да буде психолог или аналитичар на Форму П. Бурже-а, кад овај задатак превазилази и сама медицинска средства и знања ? Биографска карта Отеленгијева, ако није штетна, а она је бар без икакве вредности са гледишта идентификације. Да би је испунио, комесар полиције мора тачно оценити злочинчеву интелигенцију, измерити његову вољу, религиозне осећаје, бруталност и т. д. Пошто је ово свршио, треба да прикупи обавештења о наследним и личним склоностима преступниковим, да обележи знаке епилепсије, нервозе или ма каквог болесног наслеђа. Цео овај дуг посао, за чије би извршење лекар морао вршити неколико прегледа, треба да изврши један полицијски комесар, без лекарског знања, и то у врло кратком размаку времена, пошто преко дана има да испуни велики број карата. (свршиће се) Д. Ђ. АлимпиЋ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд онштине добрачке, актом својим од 4. пр. м-ца Бр. 26, пита: »Расписом г. министра унутрашњих дела, од 2. маја 1905. год. СБр. 4937, прописано је, да болничке трошкове не плаћају она лица, која плаћају непосредни порез годишње испод 1 0 динара, али овим расписом није објашњено, да ли се у ову суму рачуна и лични порез или не, ма да неке надзорне власти не рачунају лични порез у непосредни, те се према томе, чини пометња у наплати болничког трошка. Сем тога, у чл. 2. тач. 8. закона о таксама стоји, да се за сиромаха сматра свако оно лице, које плаћа годишње на име непосредног пореза 5 динара, не рачунећи овде и порез на личност, те има власти, које се и не осврћу на величину суме, о којој говори напред поменути распис министра унутрашњих дела, него воде рачуна о наређењима закона о таксама. Да би овај суд знао, при издавању уверења за болнички трошак, како треба да поступи, моли учтиво, уредништво за потребно обавештење.® — На ово питање одговарамо: Прво се констатује, да распис министра унутр. дела под СБр. 4937. од 2. маја 1905. год. и не постоји, јер тај број у санитетском одељењу, говори о сасвим другој ствари. Што се тиче самих уверења и наплате болничког трошка, ствар стоји овако: По правилу, постављеном у чл. 26. т. 4. закона о уређењу санитетске струке (измена од 17. јануара 1905. год.) за сиротне болеснике болнички трошак пада на терет санитетског Фонда. За сиротне, пак, болеснике сматрају се они, који плаћају до 10 динара закључно непосредну порезу, не -рачунеИи у ову суму личну иорезу. Према овоме у суму непосредног пореза не ће се убрајати и порез на личност. Шта све треба да обухвати уверење, које издаје суд. прописано је расписом од 28. маја 1898. год. С№ 5713. (санитетски зборник, књига трећа, свеска прва стр. 147). Напомиње се још и то, да распис министра унутрашњих дела од 22. октобра 1898. год. С№ 10205. о наплати болничког трошка није укинут за случајева о којима говори. Наравно, да ово важи само за трошкове, који се учине само око лечења обичних болести. Међутим, за душевно оболеле, који се спроводе у болницу за душевне болести, важе прописи чл. 26. под б. тач. 8. где се тражи плаћање непосредног пореза до 30 динара, не рачунећи и ту порез на личност. Лечење сифилиса, према правилу постављеном у чл. 14. т. 1. врши се о државном трошку, као год што се и лечење венерије, пелагре и лепре, ставља на терет санитетског Фонда. II. Суд општине скробничке, актом својим Бр. 165, пита: »Моли се уредништво да изволи објаснити овоме суду: какву таксу треба да наплати по закону о таксама, кад му се једном молбом обрате пет брата. да им као задругарима изда уверење о томе, како њима остаје довољно земље по § 471. грађ. суд. пост. преко онога имања, које су имали у другој општини па продали, пошто су сви потписани на молби. Управо, да ли од сваког брата треба наплатити по 0-50 дин. за молбу и по 2 дин. за потврду, или како другачије?® — На ово питање одговарамо: Не једном, но толико пута давато је објашњење, да општински судови не наплаћују таксу од 0*50 динара за саслушање око потврда обавеза и тражења уверења, па је то учињено и у Бр. 18. »Полиц. Гласника" за год. 1906. Кад се и преко тога чине нова питања, значи да општински органи не праге