Полицијски гласник

БРОЈ 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 53

имања у положају да увек поднесе тужбупротив захватача, чим овај заузме земљиште и загради га. или постави потке и друге белеге као знаке присвајања. На против код трајног кажњивог дела, где раг ехе1епсе долази непрекиДно самовласно лишење слободе, лице које трпи може подићи тужбу тек онда, кад побегне из затвора .или се каквим другим случајем овога спасе. За њега тек тада, велимо, настаје могућност да тужи кривца, и онда је разумљиво, што и застарелост почиње тек са последњим завршетком злочиначке делатности, односно кад ова прес.тане. Само, дакле, бвај разлог могао је и морао определити законодавца, да учини изузетак у роковима за застарелост извесних кривица, и ништа друго. Кад, дакле, кривица из § 375. а. крив, закона ни по природи својој ни по начину извршења, не долази у ред ни продужених ни трајних кривичних дела, онда се ни застарелост њена не може регулисавати по оним одредбама, које говоре о тим делима (§ 75. кр. зак.), а самим се тим једновремено казује да је гледиште г. Ђорђевића из основа погрешно, те га као такво не треба ни примити, него остати при гледишту, које је до сада било опште и примљено од свију власти, којима је падало у део примењивање § 375. а. кр. закона. Утврђујући овако нетачност мишљења г. Ђорђевића, ми омо, свакако, учинили услугу правилној примени закона, и задовољни тим успехом могли бисмо завршити овај напис. Али како смо овом приликом уочили нешто што је вредно пажње наших правника, ми ћемо узгред и то додирнути. На име, интересантно је, да наШ кривични закон није у опште одредио деФиницију трајног кажњивог дела, као што је. то учинио макар и непотпуно са продуженим кривичним делом у § 70. кр. закона, него само утврдио почетак застарелости у § 75. кр. закона. Од колике је, пак, важности да се законом одреди деФиниција сваког дела, оило да се то поклапа са напретцима правне науке у овом погледу, било. да са овом не иде упоредо, то је скоро ван дискусије. Интересантно је, даље, да и у правној науци нису пречишћени појмови о разлици између продуженог и трајног кривичног дела, јер док је^ни тврде, да је трајно лишење слободе каквог човека по природи својој продужено кривично дело, само што се казни као једноставно, дотле други тврде, да је оно трајно кривично дело са свима особинама једнога чисто једноставног кривичног дела. Остављајући нашим правницима, као компетентним да о овој разлици донесу свој суд, ми можемо бити задовољни што смо овим својим написом били бар покретачи овога питања. Димитрије С. КалајџиЋ.

КОНАН ДОЈЛ И НАУЧНА ПОЛИЦИЈА У XX ВЕ1^У Ог Ј. Вегсћег (нАСТАвак) Треба још знати, да се у овим случајевима према саветима проФеоора Рајса, може корисно употребити и микрофотографија. Она чини сталним и за све видљивим трагове сперматозоида; фотограФски снимак, придружен рапорту судског лекара, учиниће овај јаснијим за судије и поротнике, мало навикнуте на употребу микроскопа. Идентификовање аовратника. Ово идентиФиковање врши се помоћу описивања тетовираних и особених знакова, помоћу живих слика, боје очију, ФотограФије, антропометрије и, најзад, помоћу дактилоскопије. Ове различите методе, употребљаване посведневно за попуњавање картона по Бертилоновом систему, у данашње доба постале су класичне и свима познате. Идентификовање лешева. Г. Н. Миновић, судски лекар и проФесор антрополошке школе у Букурешту поводом овога вели » ФОтограФија игра велику улогу у утврђивању идентитета лешева; она је често потребнија и практичнија од антропометријског описа, пошто је увек лакше наћи ФОтограФа но лица која се разуме у антропометријском мерењу«. 1 ) ФотограФија је још корисна и с тога, што нас снабдева сликом, која траје много дуже но леш, подложан процесу распадања. Најзад, помоћу ФОтограФије могућно је дати много природнији изглед, који ће олакшати њихово познавање, извесним лешевима, на нрви поглед непознатим, као што су они утопљеника. Поједине велике вароши притежавају у моргама све потребе за добивање фотограФија ове природе. Специјалне табле конструисане су за постављање лешева у положај згодан за ФотограФисање. У Паризу се лешеви полажу на једну хоризонталну таблу, подељену са стране на квадратне сантиметре, који омогућавају мерење појединих делова леша. Кад је леш једном постављен у положај за Фотографисање онда га треба, ако је Физиономија деФормисана, приближити што више изгледу живе личности. За ово нам Гос, Миновић и Рајс препоручују више мотода. Пре свега потребно је оживети очи, пошто је изглед вида у односу са погледом. Да се ово постигне Миновић саветује, да се очни капци отворе помоћу трљања или чиода, и да се очни глобусн испуне стакленим очима. Што се тиче боја ових, довољна су два пара: једаи црн а други угасито-отворен да замене све остале боје. До истог резултата може се доћи и помоћу методе Д-р Рајса, која се састоји у повраћању сјаја рожњачи помоћу ушпри-

1 ) Видети у ((Полицијском Гласнику^ за 1907. год. нашу расправу : »0 у гврђивању идентичности лешева.

цавања у очне дулље воде и глицерина у подједнакој мери. Ако гасови у великој мери испуњују лице и ткиво, г. Миновић прибегава секцији коже на глави и образа, помоћу којих и тело ослобођава гасова. Остаје још да се оживе усне леша помоћу четке и борног раствора, или помоћу раствора кармина. Разлика у боји, произведена на овај начин и видљива на Фотографији, да;је много живљи изглед слици леша. Фотографисање лешева можесевршити и у другом циљу. У случајевима, у којима је тело покривено ударцима и ранама, Фотографска слика сачуваће ове трагове, и с тога се може корисно придружити рапорту судског лекара. Али има још и нешто вигае: трагови удараца и незнатне модрице, потпуно невидљиви за голо око и најпажл^ивијег судског лекара, показују се веома јасно на ФотограФији. Овај лојав објашњује се много већом осетљивошћу ФотограФСке плоче од рожњаче за разлике у боји. Незнатно изливања крви испод коже на мало контузованим местима производи ову разлику у боји, која се открива помоћу фотограФије. На овај начин ФотограФИЈа постаје страховити тужилац. Ови Факти треба да су добро познати свима судским лекарима, који су позвани да се њима чешће користе. Настава — иредавање — научне полицје. Једно врло важно питање, које је још предмет многобројних контроверзи, јесте питање о настави — предавању — научне полиције. Кога треба упознати са применама науке на полицијску службу Т У коме размеру треба предавати ове нове методе? Несумњиво је да лекар, коме спадају у дужност деликантне Функције вештака, мора бити потпуно упознат са оредствима којима располаже научна полиција; он је још позван и дужношћу, да се њима користи у току својих експертиза. Ако му одсуство потребних инструмената онемогућава примену извесних метода, он је дужан да о томе извести иследну власт, а према потреби да се обрати и каквој Другој потпунијој лабораторији. И истржни чиновници, са своје стране, не треба да буду непознати са методама научне полиције. Познавање практичних детаља није им, без сумње, неопходно потребно, али је корисно да бар знају за посто.јање ових метода, као и зарезултате које од њих могу очекивати. На против, ови ирактични детаљи веома су корисни полпцајцима, који, опет, немају потребе за општим схватњима о скупу метода. На овај начин лако је разумети сву тешкоћу проблема наставе научне полиције. Ованаставамора бити различита према томе да ли је упућена лекару, или истражНом судији, или полнцајцу. Питање о предавању научне полиције први пут је покренуто на конгресу у Линцу (августа 1905.). Закључак конгреса о овоме гласи: »Да би криминални органи што боље одговарали својим дужно-