Полицијски гласник

БРОЈ 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 71

Моли се уредништво за објашњење има ли он право на то, по његовом исказу. па ако не, који се законски пропис на спрам сопственика може применити." — На ово питање одговарамо: 1. На прво питање наНи ће суд одговора у бр. 6. »Полицијског Гласника« за ову годину под IV, само што реч »интерес к из поменутог одгово а, треба заменути речју »прирез«, јер је тако требало први пут да гласи, па грешком при коректури изашло овако; 2. По члану 12. закона о општинској мерини и т. 3. § 382. кривичног закана, општински суд има и право и дужност да казни свако криво и лажно мерење кантарџија, па били ови у служби општине или појединаца. Према томе, кад год суд извиђајем утврди, да су кантарџије у Фабрици пекмеза криво мериле, примениће према њима поменуте законске одредбе. Што се тиче иитања. да ли суд може казнити оне приватне служитеље Фабрике, који траже награду, па да раније приме или не приме шљиве од појединих лица, одговара му се, да казнени закон не предвиђа казну за такве случајеве, па се по начелу поставл.еном у § 2. кр. закона, не могу ни ка'3'нити. Међутим, сваки такав случај, сами прбдавци шљива па и суд општински треба да дбстављају Сопственику Фабрике, те да их он као несавесне замени савеснијим. У осталом, ако су продавци свесни, они увек могу сузбити те халапљиве прохтеве пбјединих несавесних службеника Фабрике тиме, што би се Солидарисали и одрекли Фабрикант г у продају шљива онога тренутка, ако Их он не би заштитио од несавесних уцењивача. Наравно, да суд треба да учини све што треба и савегима и посредовањем између продавца и Фабриканта, да-се заштити интерес и једних и других и избегну излишни сукоби, јер би то ишло на штету и продаваца и Фабриканта, те би се тако у опште осујетила тежња, коју је држава имала, чинећи ово повлашћење. Што се тиче одржавања реда и поретка, суд има права да да заштиту сваком повређеном праву у границама закона, кад год се затражи његова интервенција са чије стране. II. Суд ошнтине шестигабарске, . актом својим од 19. децебра пр. год. Бр. 1713, пита: »У § 929. грађанског закона одређено је време за застарелост код непокретних добара и службености. У § 946. истога закона предвиђено је, опет, да се на добра, прибављена застарелошћу, може и тапија тражити. Један овдашњи грађанин непрекидно ужива једну ливаду и једну њиву преко 24 године по праву куповине, па сада тражи од суда да му на ово имање изда тапију.

Суду .је нејасно, да ли му може и на какав начин издати тапију, па моли за обавештење: 1. Којим начином може изискати суд тапију од продаваца, од којих је један жив а један умро; 2. Да ли ће се узимати садашње стање имања продаваца с обзиром на § 471. грађ. суд. пост. или оно, кад је продаја учињена и притежање отпочето; 3. Да ли је суд надлежан за издавање тапије у оваквим случајевпма, и ако је то по.ком закону?« — На ова питања одговарамо : Кад је имање у рукама и притежању дотичног преко 24 године без прекида, и нико га до сада није узнемиравао у уживању истог, онда би га он прибавио по основу застарелости чак и у том случају, да у притежању истог није ушао по праву куповине, кад само није случај § 926. грађ. закона. Кад је, међутим, он у ово имање ушао по праву куповине, онда је по § 946. поменутога закона, стекао право сопствености и може се на исто убаштинити. За убаштињење надлежан је тај суд и ту није потребно суделовање продаваца ни њихових наследника, пошто ће сопственик вадити тапију на своје име убаштинити се. Ближе обавештење о начину убаштињења наћи ће суд у расписима штампаним у »Полицијском Зборнику«. настрани 1253 — 1260. Како се у сопственост овога имања ушло по основи застарелости", то се у опште ееће узимати у обзир наређења | 471. грађ. суд. поступка, нарочито се пак, не би могло узетн садашње стање, него оно из времена продаје. III. Суд општине дубовске, актом својим Бр. 328, пита: »Један грађанин ове општине био је у 1905. години чувар поља села Грудаша, докле је оно било у саставу ове опгитине. У тој години било му је потребно уверење општинског суда о сиромаштву и о томе да је на службу заклет, па му је суд такво уверење и издао, јер је одиста био пољски чувар и сиротног стања. То уверење он је поднео полицијској власти уз једну кривичну тужбу. Дело ово налази се сада пред првостепеним судом ради пресуђења, и како је од дана издања уверења протекло више од године дана, суд сада позива дотичног да поднесе ново уверење о сиромаштини и о томе, да је у 1905. год. био заклети чувар поља, па се он обратио овоме суду и тражи уверење. Моли се уредништво за обавештење: треба ли суд да наплати таксу за ово уверење од молиоца или му се може издати по званичној дужности, као и то, да ли ће му ово уверење важити место таксе ?« — На ово питање одговарамо: По чл. 2. тачке 7. закона о таксама, за сиромаха у поглдду плаћања такса

сматра се онај , који не плаћа више од 5 динара непосредног пореза, не рачунећи ту и лични порез и прирезе. Према томе, ако молилац не плаћа више сд 5 динара пореза (без приреза и личности) суд ће му издати уверење без наплате таксе, у коме ће увр.тдити и то, да је дотични био чувар поља у 1905. години. Такво уверење мора примити и првостепени суд место таксе. Ако, пак, дотични плаћа више од 5 динара пореза, онда му наравно, суд не може издати уверење о сиромаштнни, а за уверење, којим се утврђује да је био чувар у 1905. години, наплатиће прописну таксу. IV. Суду општине сремачке на акт од 14. ов. м-ца Бр. 2243, одговара се, да је слично питање било предмет обавештења у бр. 27. „Полиц. Гласнака« за год. 1906. под III, даље у бр. 13, 32, 43 и 48. »Полицијског Гласника за 1907. годину. Нека суд нађе те бројеве и прочнта па ће видети шта му треба. У будуће нека прати редовно рубрику »Поуке и обавештења«, како би избегао да ставља излишна питања.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П О Т Е Р Е Жилан Ристић, бив. кадауз код Андре Николајевића, овд. меоара, родом из Паланке, проневерио је своме повериоцу Андри 9 50 динара у новцу па побегао. Позивају ое све полицијске и општиноке власти да Милана у својим домашајима потраже и Унрави града Београда упуте с позивом на акт Бр. 7 623. Лазар Лазаревић, бив. келнер, извршиоје крађу Воји Михаиловићу, бакалину, из Београда и однео из асталске Фијоке : једну бронзану отату-у из римског доба у вредности 5 0 динара, четири комада сребрних адиђара у вредности 30. дин., једне нове панталоне у вреднооти 15 динара и у готовом новну једну банкноту од 100 динара, па је по извршењу дела побегао. Лазар је стар 26. год., средњег раота, сув, мало погрбљен и обично гледа у земљу, бркова плавих и отомбољених, црне косе, а у оделу црном, цивилном. Наређује се свима полицијским и општинским властима, да Лазара живо потраже и нађеног спроведу кварту дорћолском Управе града Београда о позивом на Бр. 1167. Стеван Митровић, бив. берберин из Београда, ноћу између 22. и 2 3. пр. м-ца покушао је извршити убиство над Голубом Јосифовићем, каФеџијом из Београда и одмах је по извршењу дела побегао из Београда. Стеван је родом из А. Угароке, стар 29 година, омален, у лицу плав, па оеби има кратак зимоки капут золене боје. Пре четири меоеца држао је радњу у Узун - Мирковој улици Бр. 8. Позивају се све полицијске и општинске влаоти да Стевана живо потраже и пронађеног стражарно спроведу кварту варошком с позивом на акт Бр. 2441. Миденко Дробљаковић, земљоделац из села Глумча, који има да одговара код начел-