Полицијски гласник

БРОЈ 11

— Не разумем баш ништа, прошапта лренеражен господин од Емблвала. — И ја исто тако. Али ми је нешто јасно: све што се овде деси и изговори познато је Арсену Липену. * * * Ове је ноћи Вилсон легао са мирном савешћу, као човек, који је испунио своју дужност, па нема више никаквих брига сем да спава. И заиста он одмах заспа. Вилсон сањаше како сам гони Липена и ту већ беше да га задржи својом рођеном руком, али су утисци овог сна били тако јаки да се он пробуди. Неко беше поред његовог кревета. Вилсон зграби револвер, —- Још један покрет, Липену, и ја пудам. —- До ђавола! ала ви гурате, стари друже ! н- Шта, зар сте то ви Холмое ! Да вам не требам штогод ? — Ваше су ми очи потребне. Дигните се . . . . Шерлок га одведе ка прозору. Гледајте .... са друге страее ограде . . . У парк ? -Да. Ви не видите ништа? Нј Не видим ништа. — Али, ви ипак видите нешто. — Ах , заиста, једну сенку . . » . шта више две, — »!ар но ? норед ограде .... Гледајте, оне се крећу.... Не губимо време. Полако, хватајући се за ограду степеница, они сиђоше у једну одају, која гледаше на перон баште. Кроз стаклена врата, они опазише две сенке на истом месту. '— Ово је интересантно, рече Холмс; изгледа ми да чујем ларму у кући. — У кући ? Немогуће ! сви спавају. — Слушајте међутим —• У том се тренутку зачу један тихи писак звиждаљке, који долазаше са стране ограде, и они спазише једну нејасну светлост, за коју држаше да долази из куће. — Ова оветлост долази из саме куће, прошапта Холмс. Варонова је спаваћа соба више нас. — Нема сумње да смо ми њих чули, добациће Вилсон. Вероватно је да мотре на ограду. — Још један писак звиждаљке, слабији од првог. —• Не разумем, не разумем, рече Холмс љутито. — Ни јаисто тако, понови Вилсон. — Холмс обрну кључ у вратима и и полако их отвори. — И по трећи пут се зачу писак звиждаљке, али овога пута мало јаче но раније. Над њиховом главом ларма поста већа и ближа. — Рекао би човек да се ово дешава на тераси будоара, дошану Холмс. Он промоли главу кроз отшкринута врата, али одмах устукну љутито. За њим Вилсон гледаше. Пред њима се на-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

лажаху лествице прислоњене уз зид и наслоњене на балкон терасе. Наравно, добациће, Холмс, има некога у будоару! Ево шта се чуло. Брзо, дигнимо лествице. У том тренутку једна се прилика нагло спусти ,одозго, шчепа лествице и потрча с њима заједцо ка огради, где је очекиваху саучесници. Једним с^оком Холмс и Вилсон јурнуше за њом и ухватише је баш у тренутку кад беше прислонила леетвице на ограду. Са друге стране ограде одјекнуше два пуцња. — Да нисте рањеии ? викну Холмс. — Не, одговори Вилсон. Вилсон шчепа човека и покуша да га савлада, али се овај отргну, подухвати га једном руком, а другом га удари ножем по сред груди. Вилсон уздану, посрте и паде. '•**- Проклествб ! викну Холмс, ако су ми га убили, ја убијам. Холмс положи Вилсона на земљу и потрча за лествицама. Али касно човек је већ прскочио ограду и са својим саучесницима побегао кроз шуму. —ј Вилсону, Вилсону није ваљда опасно, је ли ? једна проста греботина. Врата се од куће нагло отворише. Прво се појави господин од Емблвала, па за њим слуге са свећама. (наотавиће ое) о Француског Иилутин Т. Маркови-ћ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине зубетинске, актом својим. пита : „Моли се уредништво да у наредним бројевима »Полицијског Гласиика" извести суд овај по следећем питању: Месеца децембра Ј 906. год. од стране тадањих часника — кметова и одборника ове општине — одређен је дан лицитације за издавање под закуп касапске аренде за наредну 1907-му год. и одређеног дана исту је аренду тадањи председник јавним надметањемлицитацијом — уступио изкесном лицу за цену од 150*15 динара, без да му је тражено јемство за осигурање истог прихода општинског пошто је то лице сиротног стања. Година 1907-ма истекла је а исти арендатор касапнице није положио аренду општини још 130*15 динара нити је мисли положити, велећи да новаца неманити има што од имања за наплату сем у неколико које му штити § 471. гр. суд. поступка. Моли се уредништво за објашњење, може ли се арендатору узети у попис и продати и оно имање које му штити § 471. пом. закона, у противном има ли општина права тражити тај приход од тадашњих кметова и одборника који су исти

. СТРАНА 87

приход уступили несигурном -— сиротном лицу. (; —- На ово питање одговарамо: По тачци 15. Височајше уредбе од 23. марта 1840. године, В№ 221, општине су дужне, да све приходе општинске на време прибирају и у касу уносе, иначе одговорност за штету носе старешине општинске — председници. По чјг . 31. 32. и 33. уредбе о касапницама од 8. марта 1839. године општине су дужне да са арендатором закључују уговор и узимају јемство, из које га ће се наплатити аренда. И по закону о уређењу Главне Контроле председници општина, као рачунополагачи. дужни су да приберу буџетске приходе на време. Према овоме, кад су часници општински, односно председник, уступили касапску аренду без потребног јемства, па се у току закупа није старао да тај приход наплати, а од закупца се, међутим сада не може наплатити, јер нема довољно земље као земљорадник у смислу § 471. грађ. суд. поступка, а нема ни покретности, онда је општини одговоран председник. Пуномоћник општински нека подигне редовну тужбу за накнаду, па ће се судским путем расправити ово питање. Н. Суд општине кнез-селске, актом својим Бр. 333, пита: „Моли се уредништво да преко свога листа објасни суду: могу ли у једном општинском суду бити отац председник а син деловођа ? У закону о општинама ово нити се изречно забрањује ни дозвољава, (< — На ово питање одговарамо: И ако закон о општинама не предвиђа овакав случај, какав је овде истакнут, он је ипак поставио правило у чл. 71. зак. о општинама, да сродници тамо предвиђени не могу бити заједно у одбору, па по томе ни у суду. У овом случају још мање могу бити заједно отац и син, кад би се из природе службе и одношаја могли претпостављати многи недозвољени поступцн на штету општинских и јавних интереса. У опште би овакав родбински одношај у служби био неприродан и треба га избегавати. III. Суд општине мачевачке, актом својим Бр. 163» пита: »Начелник среза ресавског, актом Бр. 1730, на захтев ћупријске болнице, наредио је овоме суду, да од извесног лица наплати 24 дин. на име болничког трошка. Ово лице умрло је, а маса плаћа на име непосредног пореза 3*08 динара. Маса, нема никакве покретности, из које би се овај трошак могао наплатити. Како би, да је дотично лице живо, оно спадало у ред сиромаха, то настаје питање: да ли то важи и за масу, или се