Полицијски гласник

БРОЈ 16.

У БЕОГРАДУ НБДЕЉА 13. АПРИЛА 1908.

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ОЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једаипут, а према потреби и 1 !ише иута недељио. Претплата се полаже у наиред, и то најмање за пола године, код свију полицпјоких власти, и износи: 20 дниара на годииу за државна и општииска иадлештиа, а за све друге претнлатннке у ошпте 12 динара годпшње. За инострапстио: годишње 24, нолугодпшње 12 дииара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се ие враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

УказОм Његовога Величанства Краља Петра I., на иредлог заступника Министра унутрашљих дела, Мииистра правде, а по саслушању Министарског Савета, решено је. да се: Војислав Ј. Петровић, полициски писар ирве класе начелства округа пиротског, по својој молби, а на основу §'69. закона о чиновници.ма грађанског реда, стави у стање покоја с пенсијом, која му прицада према годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 5. аггрила 1.908. г. у Београду.

Указбм Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог заступника Министра унутрашњих дела, Министра правде , а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Ђорђе Б. Церовић, полициски ппсар друге класе среза пољаничког, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне слулше у интересу исте. Из-гсанцеларије Министарства унутрашњих дела, 5. априла 1908. г. у Београду.

Р А С П И С Свима по^/шцијс^им властима Разнолико тумачење § 414. зак. о поступку судском у грађанским парницама од стране појединих полициских власти и општинских судова, и чешће жалбе и протестн појединих дужника о томе, што се од пута задржавају, иринудило ме је да писмом мојим, од 23. децембра 1907. год. ПБр. 23345, преко Господина Министра правде замолим, да општа седница Касационо-г Суда даде своје мишљење о тумачењу прописа § 414. поменутог закона о томе: Да ли може полициска или царинска или општинска власт, на захтев пове-

риоца, који Је дао потреоно јемство, задржати од пута дужника, и у оном случају кад поверилац осим његове просте изјаве нема никаквих исправа или докумената о томе, да му лице, чије задржавање од пута тражи, одиста што дугује. Господин Министар правде писмом својим од 28. марта 1908. год. Бр. 2444 доставио ми је решење Касационог Суда од 4. Фебруара 1908. год., донесено по овом питању, које гласи : ,,Да. иолициска или царинска или оиштинска власт може, на захтев иовериоца, који је дао аотребно јемство, а на основу § 44 4. грађ. суд. иост. задржати дужника од иута, само кад иоверилац иоред датог јемства иоднесе уз тражење или иотиуне или бар вероватне доказе о томе да му лице чије задржање од иута тражи одиста. што дугује или од њега. има што иотраживати, и да иоменуте власти на ирост захтев аовериоца, који је дао иотребно јемство, но без икаквих доказа. о иотра'живању, не могу задржати дужника од иута „Ово своје мишљење Касациони Суд оснива на овим разлозима: Наређење § 414. грађ. суд. пост. долази у главу XIV у којој се говори о срествима обезбеђења; ну. у § 376. као срества обезбеђења означена су: прибелешка, забрана и притвор дужника. Ова срества обезбеђења могу се издејствовати само тада ако се за доказ тражбине поднесе пуноважна исправа §§ 377, 393, 398—41 1. реч. пост. 1< »Задржање дужника долази у одељак који говори о притвору дужника и док се за притвор дужннка поред осталог изрично тражи и пуноважна исправа о тражбини, дотле у § 414. пост. који говори о задржању дужника »само к од пута, о томе нема помена, веК се као услов ставља да поверитељ мора дати јемство, те према овоме могло би се узети да за задржање путника од пута није нужно ништа више од датог јемства 1 '. »Међутим, кад се погледа на речи којима се законодавац послужио у § 414. „на захтевање поверитеља .... суд може дужника ® налази да је законода-

пац и овде узимао да морају постојати правни односи, али никада се н.е може узети, да потражилац задржања путнпка од пута мора имати и нуноважну исправу, јер би то морало бити нарочито назначено као код осталих горе поменутих срестава обезбеђења". »У прилог оваквом схватању иде и тај разлог, што се прибелешком и забраном тражбина повериочева осигурава имањем дужниковим, и задржавањем његовим од пута само се даје прилика поверитељу да код суда расправи свој однос са дужником к . »Према овоме нужно је да потражилац задржања путника с пута мора бар вероватно осведочитп да има неко потраживање. јер и ако ово задржавање није строго узев срество обезбеђења, ипак се њим, нарочито кад је потраживање без икаквих доказа, само са датим јемством, јако напада на личну слободу, што би било штетно по јавну сигурност и што се никако не може претпоставити да је била намера законодавчева«. „Оваквом схватању иде у прилог и наређење § 422. гр. пост. у коме се говори о обустави као једном среству обезбеђења особене врсте, па се и ту за опасност, да ће ствар лропасти, тражн да је иста вероватно доказана". »Најзад Касационп Суд помиње, даје вероватно доказивање истакао на суцр.от иотиуном , сем разлога горе изнесених и с тога што повериочево тражење има да цени не само полициска власт већ и цариници, а они по овојој спреми не би могли увек да оцене је ли д-оказ потпун или не С! . Саопштавајући полициским властима ово мишљење опгите седнице Касационог Суда, препоручујем им, да у будуће по пстом тачно поступају. ПБр. 6301. 1. априла 1908. год. у Београду. Застуаник Министра унутрашњих дела, Министар иравде, М. ТрИФКОВИћ с. Р.