Полицијски гласник

БРОЈ 15

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАИКСН

СТРАНА 119

лнцајци беху хладнокрвни, ипак њихово узбуђење беше тако силно, да уображаваху да ће добити лупање срца. Погледом ока Ганимар се договори са Холмсом и снажним ударом песнице поремети врата. Овога се пута зачу један слободан корак са друге стране. Ганимар задржа врата, која Холмс својим раменом сруши, и обојица јурнуше унутра, али изненада застадоше. У суседној соби одјекну један пуцањ, а за тим и други. после чега се чу како једно тело пада. Кад уђоше у ову собу, они видеше опружена човека, чије лице бешо пало на мрамор камина. Још један грчевити покрет, и револвер му испаде из руке. Ганимар се саже и окрете главу мртваца, покривену крвљу, која липташе из две широке ране, једне на образу, а друге на слепом оку. — Не може се познати, прошаита Ганимар. — Наравно ! додаКе Холмс, то није он. — Од куда знате, кад га нисте ни погледали ? Енглез се насмеја: — Мислите ли ви да је Арсен Липен човек који се тек тако убија? — Међутим ми смо веровали да смо га на пољу познали . . . —- Ми смо веровали зато што смо хтели веровати, пошто непрестанце мислимо на тога човека. — Дакле, овај је овде један од његових саучесника. — Саучесници Арсена Липена не убијају се. — Дакле, који је овај ? —• Они претресоше леш. У једном џепу Шерлок Холмс нађе празан нотес, у другом џепу Ганимар нађе неколико наполеона. На вешу и оделу не беху никакви знаци. По куферима, — један велики куФер и две ручне торбе, — ништа друго сем веша, а на камину један пакет новина. Ганимар разви и виде да се у свима њима говори о крађи јеврејске лампе. Ганимар и Холмс се повукоше и читав сахат по томе незнађаху ништа односно чудновате личности, која се услед њихове интервенције убила. Ко беше ово ? Зашто се уби ? Какве је везе имао са крађом јеврејске лампе ? Ко га је пратио за време његове шетње ? Толико питања компликованих . . . Толико мистерија .... * * * Шерлок Холмс леже врло нерасположен. Пошто се пробудио он доби депешу ове садржине. »Арсен Липен има част да вас извести о својој трагичној смрти у личности господина Бресона, и моли вас да узмете саучешћа приликом сахране у четвртак 25. јуна која ћс бнти о државном трошку. 0 (наотавиће се) с Француског Милутин Т. МарковиЋ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине биновачке, актом својим Бр. 283, пита: »Једно лице из ове општине, дугује каси ове општине извесну суму новаца, за коју је осуђено пресудом и ова извршном постала. Па како се наплата овога дуга није могла од главног дужника, услед немагатине по уверењу надлежног суда извршити, то је тужен јемац овога дужника те је и овај такође осуђен другом пресудом. Али како јс јемац умро ггре 18 година, то су његови наследници изјавили незадовољство протпву поменуте пресуде, и надлежни првостепени суд ову је пресуду поништио са потписом једнога судије а из разлога изложених у § 840. грађ. зак. јер истина је јемац потписао облигацију као јемац и платац до исплате целога дуга, али оиштпна није обезбедила ово своје потражнвање нити је јемац дао ручне залоге. Моли се уредништво за обавештење. 1. Ко је крив за то, што није тражена обезбеда за горње потраживање. на имање дужника и јемца. 2. Ко је крив што није тражена наплата од јемца у времену предвиђеном у § 840. грађ. зак. имајући на уму и распис господина Министра Финансија од 9. јуна пр. год. Пр.Бр. 1848. За оба ова случаја коме се имају, и који има право одговорна лица тужити за накнаду ове штете. Моли се уредништво, да овај одговор одштампа у једном од наредних бројева свога листа. <( — На ово питање одговарамо : По Височајшој уредби од 22. јула 1855. год. ВБр. 801, и оној од 16. априла 1860. године В№ 1085 (Полицијски Зборник стр. 361), опгатински новац издаје се под интерес на два начина. Тако, суме до 200 динара закључно, могу се давати без интабулације на јемство једнога или два добра и сигурна грађанина, али само у року за годину дана. По истеку тога рока мора се дуг вратити, или да се узме нова обвеза за го•дину дана, ако су јемци сигурни. Веће суме од 200 динара, могу се давати само са обезбедом — интабулација на добра дужникова. Према овоме, ако је сума, о којој је реч у предњем питању суда, испод 200 динара, онда у првоме реду одговарају они општински часници, који су со затекли приликом рока иснлате облигације, на нису наплатили дуг нити га прописно обезбедили, а за њима и сви они остали, на којима је такође лежала дужност да наплату изврше било од јемаца, све докле није наступио моменат, да јемци испадну из обвезе. Ако је сума већа од 200 динара. па је издата без интабулације, онда су од-

говорни они часници, који су издали новац без обезбеђења. Наравно да одговорност носе и они, који о року нису тражили наплату главнице или интереса, као и сви они, чијом је немарношћу општина доведена до оштете, што се може изнаћи имајући пред собом исправу и време службовања појединих часника. Тужба за накнаду штете подиже се првостепеном суду ако је ова већа од 200 дпнара, а општинском ако је мања. Тужбу треба да подигне општински пуномоћник, ако га општина има, а ако га нема, треба да га избере. Ако спм пуномоћник није стручно лице, треба да тражи помоћ јавних правозаступника, како би се избегла гатета невегатим вођењем с-пора.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

Т Р А Ж Е С Е Живка П. Данића, из Ве.шког Сола, којч је 13. пр. м-ца отгтутовао за Параћин, па ое до данао још није вратпо својој кућп и за кога се држи да је опљачкан, па за тим убијен, тражи наче.шик ореза пожаревачког. Живко је отар 45 година, малог раота, црне браде и бркова, у опште црномањаот, палац му на десној руци ампутиран; на ногама има опанке, а на глави шубару. Позивају се све по.шцијске и општинске влаоти да Живка живо потраже у својим домашајима и о резултату извеоте поменутог начелника среоког о позивом на депешу Бр. 967 5. Василија Камиџорца, родом из села МеМиљанице, бившег момка Народне Банке, који је пре извесног времена отумарао од своје куће, са већом оумом новаца, и за кога се мисли да је убијен, тражи начелник ореза жичког. Иасилије је стар 60 година, оредњег раота, у опште плав, омеђих бркова, омеђе коое, но темену ћелав, у оделу грађанском, на ногама има ципеле, а на глави цри шешир од штоФа. Нека га ове полицијоке и општинске влаоти живо потраже и о проналаску известе поменутог начелника с позивом на акт Бр. 6133. Јована — Јоцу Вишацког, келнера из онице, који је пре извесног времена отумарао од овоје куће, тражи наче^ство округа ваљевоког. Јован је отар 40 година. Позивају ое ове полицијске и општинске влаоти да га у својим домашајима живо потраже и о резултату известе поменуто начелотво с позивом на акт Бр. 2136. Велисава сина Димитрија Костића, пз Мајура, који је као душевно болеотан отумарао 4. ов. м-ца тражи начелник среза беличког. Велисав је стар 22 год., омален, црномањаот, сакат у леву руку и ногу. Позивају ое ове полицијске и општинске власти, да Велиоава потраже у овојим домашајима, па о резултату трагања да извеоте поменутог среског начелника о позивом на депешу Бр. 8 028. Стевана Дедића, радника обућароког из Београда, тражи кварт палилулски актом Бр. 4014, ради издржавања једнодневног затвора. Пронађеног треба спровести поменутом кварту.