Полицијски гласник

БРОЈ 18.

У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 4. МАЈА 1908.

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТДРПТВД УНУТРАШЊИХ ДЕЛД „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаипут, а ирема потреби и пише пута недељно. Претпдата ее полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију поллцијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска падлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишље. 'За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО РАСПИС Свима олфужним маче<лствима На захтев Господина Министра правде од 18. овог мес. Бр. 5013.. да Касациони Суд у смислу т. 2. § 16. закона о устројству своме донесе одлуку: да ли се чл. 29. зак. о изоорима народних посланика, односно § 118. грађ. суд. поступка, има да примени у случајевима чл. 40 и чл. 107. зак. о изборима народних посланика, ако би последњи дан рока за подношај кандидатских листа суду падао у празничан дан, Касациони Суд је у општој својој седници од 21. априла ове године, проучивши поменуте прописе законске нашао: да и у случајевима чл. 40. и 107. зак. о изборима народних посланика, кад би рок за подношај кандидатских листа падао у празничан дан има места примени § 118. гр. с. посг., т. ј. да се тај рок има рачунати одмах сутра дан по празнику. Разлог за овакво мишљење Касациони Суд налази у томе: Кад је за сва грађанска дела, која се расправљају код судова, усвојено начело § 118. гр. с. п. о рачунању рокова, а кад су запримање кандид. листа надлежни првостепени судови, онда се и у овим случајевима има применити начело § 118. грађ. суд. пост. о рачунању рокова, нарочито и с тога, што је и закон о изборима народних посланика у реченом члану 29. усвојио овако рачунање. Достављам ову одлуку Касационог Суда од 21. априла т. г. Бр. 5157. Начелству ради знања и препоручујем му, да је достави свима среским и општинским властима у своме подручју. Бр. 7829. 24. априла 1908. год. у Београду. Заступник Министра унуграшњих дела, Министлр правде М. ТриФковиЋ с. I'.

СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАк) § 25. КвалиФиковано признање. Признање, о коме је до сада било речи, јесте чисто или неограничено признање. Међутим, окривљени не даје увек такво признање. Он често не признаје кривично дело за које се оптужује у целости, у пуном обиму, или не признаје сва већ само нека обележја кривичног дела за које се оптужује, или он, истина, признаје извршење дела, али томе признању додаје извесне околности. које његову одговорност или сасвим искључују или је ограничавају и своде на мању меру. Овако признање јесте о?раничено или квалификовано, н. пр. окривљени признаје да је украо 100 а не 500 динара за колико се оптужује; он признаје крађу, а не разбојништво; признаје да је крађу извршио из отворене а не из закључане собе; признаје да је хтео повредити а не признаје намеру за убиство; признаје извршење дела, али додаје да је исто извршио у напитом стању, или да је исто извршио у потребној одбрани и т. д. Овде је од значаја питање: како се има узети квалиФиковано признање, т. ј. колика се доказна снага може њему придати. Старији законици (разуме се са законском теоријом доказа) као: пруски, виртенбершки и други постављали су опште правило под које се имали да подведу сви случајеви квалификованог признања. Наш законик, међутим, по угледу на свој изворник, нема општег наређења, по коме би судија имао да оцењује истинитост и доказну снагу квалиФикованог признања. И боље је, што је наш законодавац тако урадио, јер толико разноврсних случајева квалиФикованог прпзнања има, да их је, прво, немогуће све подвести под једно законско наређење, и, друго, што се не би могла правилно да схвати природа квалификованог признања. Стога, кад је у питању квалиФиковано признање, има да важи следеће: