Полицијски гласник

СТРАНА 146

ПОЈШЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

драгачевском и у варошима : Крушевцу, Смедереву (пронађена) и Ужицу (пронађена). Вредност свих ових крађа изноои око 21.990 динара. Здонашерних поништаја туђих ствари било је: у срезу власотиначком 2, у срезу левачком 2 [(1 јпронађен), у вароши Пожаревцу 2, у срезу таковском, 2 (оба пронађена), у срезу прокупачком 2 (1 пронађен) и по 1 у срезовима: колубарском округа ваљевског (пронађен), крагујевачком, расинском, копаоничком, трстеничком, беличком, сврљишком, посаво-тамнавском, подунавском (пронађен), орашком, моравичком (пронађен) и у вароши Зајечару (пронађен). Вредност уништених ствари износи око 2.300 динара. Поред изложених дела у току месеца марта извршено је још у Србији и 20 самоубистава, и то: у вароши Београду 5, у срезу јабланичком 3, у оба јасеничка по 2, и по 1 у срезовима: посавском округа ваљевског, параћинском, хомољском, рамском, бољевачком, моравичком, студеничком и у вароши Пожаревцу. Ова самоубиства извршена су: вешањем 8, ватреним оружјем 7, оштрим 2, угушивањем 1, тровањем I и дављењем у води 1, а узроци њиховом извршењу леже: у душевном растројству за 7 случаја, у болести за 3, у домаКој расари за 2, у страху од казме за 1, у стиду за 1, у жалости за 1, иу очајању за 1. За четири случаја узроци су непознати. Покушаји сажоубиства извршени су: у срезу лепеничком 1 и у вароши Београ-

ду 2 — тровањем, а узроци њиховом извршењу леже у рђавом материјалном стању за 2 случаја и у грижи савести за 1.

Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

О К Р У 3 И

Округ београдоки (( ваљевски (( врањски • • ( { крагујевачки (( крајински • « крушевачки ( ( моравски а нишки • • {( пиротски (( подрински • (( пожаревачки (( руднички • (( смедеревски (( тимочки • • (( топлички (( ужички ( ( чачански Управа града Београда

Свега:

ј ! 3 ® н

14 52 221 22 20

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 4. маја 1908. године АБр. 491. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) Али ако се истрагом утврди, да је окривљени тражио прилику и срества, да изврши кривично дело, или да се старао уклонити препреке, које су извршењу дела стајале на путу, онда се има узети да је он о својој радњи и њеним последицама размишљао и да их је хтео, па да је и са злом намером радио, осим ако се не би у истрази нашле неке нарочите околности и односи, по којима би се с основом могло држати, да је имао какву другу намеру (други одељак § 228). § 26. Иорицање нризнања. 1 Често се дешавају случајеви, да оптужени са разних узрока пориче признање које има све услове потребне по закону тако, да би се он на основу њега могао осудити. То признање у главноме може бити двојако: или I. оптужени пориче цело признање, или 2. он пориче само извесне делове признања. У првом случају, т. ј. кад оптужени пориче цело признање, снабдевено свима захтевима за потпун доказ, важи као

Ј ) КИћа, Ве»е1в1ећге 98—106; МШвгтагвг, Ветее181ећге 279 — 287; Ки1(, Сотт«п1аг II 77—79,

правило, да доцније једнострано, голо, само у корист оптуженог учињено порицање не може да поништи доказну вредност ранијем признању. Јер, као што ни голо и једнострано признање не може имати доказне вредности, тако исто не може је имати ни изјава, коју оптуженн у своју корист даје, а још мање може имати доказне вредности порицање којим се хоће да уништи један већ добијени доказ. Другаче, међутим, стоји ствар, кад оптужени поричући одмах даје и разлоге са којих је раније лажно признао, или кад наводи такве основе, којима поткрепљује своје порицање и којима се истинитост ранијег признања доводи у сумњу. У оваком случају иризнању не одузима доказну снагу нити га слаби порицање као такво, већ основи који говоре протпв вероватноће признања. Порицањем се иде на то, да се покаже, да ранијем признању, коме се веровало, недостају извесни законски захтеви, за које се раније погрешно мислило да их има, и да сад постоје чињенице, на основу којих, да су раније биле познате, не би се могло узети дапостоји признање са доказном вредности. Основи са којих се може да обори раније учињено признање, могу се, према § 227, односити или на узрок, са кога је лризнање пређе лажно учињено, или се могу односити на друге околности (опстојатељства), која истинитост пређе учињеног признања са основом у сумњу доводе. О томе, кад ће наступити један а кад други случај, не може се поставити опште правило, већ то зависи од појединог конкретног случаја и од појединих основа. Исто се тако не даду набројати ни сви основи које оптужени у порицању може да наведе ради обарања свог ранијег признања, али се ипак, примера ради, могу поменути ови: