Полицијски гласник

СТРАНА 150

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

Друштво не кажњава да би задовољидо принцип испаштања, већ у интересу свога опстанка. Што се тиче поправке злочинца, гакола класична признаје да му треба тежити у колико је год то могућно, али она не допушта да се изгуби из вида први и главни циљ казне, који се састоји у застрашењу, а самим тим и у иредуиређењу. Полазећи од ногрешне поставке Броквеј тврди, да класична школа налаже судији неостварљив задатак. Како може суд, са обичном интелигенцијом, одредити тачно дозу испаштања, коју треба досудитп кривцу да би се задовољило неодређено Божје испаштање и надокнадила, у исто доба, проузрокована штета друштву. Како он — суд — може познати интимно стање душе окривљеног у моменту изрицања пресуде, и за све време издржавања досуђене казне ? Баров се вара. Није никако реч о томе да судија изрече пресуду, која ће потпуно задовољавати Божју, апсолутну правду. Мера казне, према класичној школи не треба никад да пређе оно што допушта правда; она чак не треба да иде ни до крајње границе онога што је допуштено. Људска правда мора се зауставити чим задовољи потребе друштвеног реда. Још је мање тачно тврђење. да судија треба да се занима стањем душе окривљеног за време његовог затвора. Он има да се занима стањем његове душе у моменту извршења дела. Класична школа може, у осталом, усвојити, са малим модификацијама, чувену Сенекину максиму: ЈУето ■рги&епа рит дгиа ресса^ит ез1 зи<1 пе ресса1иг. Паметан не кажњава само зато што је злочнн извршен, већ вигпе с тога да се злочин не врши. (НАСТАВИТ.Е СВ)

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО

јеврејска ддмпа

(пАСТАвак) — Господине Липену, рече Холмс, изашавши најпосле из овог ћутања, ви сувише говорите, и често грешите, кад имате у себи толико поверења, а и због лакомислености. — Ваше је пребацивање строго. — Тако сте ми ви, незнајући, баш мало ире дали податке, које сам тражио. — Како! тражилисте неке податке, а ништа ми не говорите ? — Ничије ми услуге нису потребне. Одавде па за три сахата даћу реч загонетке господину и госпођи од Емблвала. Ово је једини одговор.... Још није довршио ни Фразу, а барка одједном потоиу, са овом двојицом. Одмах по овоме барка се сасвим посувраћена појави на површини воде. Грдна се ларма днже на обалама, после које наста забринута тишина, а за тим се оиет зучуше узвици: један се од утопљеника појави.

То беше Шерлок Холмс. Одличан пливач који пливаше снажним маховима право чамцу ФоланФана. — Куражно, господине Холмсу, викну наредник, ми смо ту, не дајте се . . . . после ћемо се постарати за њега... ми га држимо, деде...,. још један напор. господине Холмсу .... ухватите уже ... Енглез се ухвати за пружено му уже. Али, док се пењаше на чамац, један га глас запита: — Реч загонетке, драги учитељу, па дабоме, добићете је. Чуди ме да је још не познајете , . . . Па после? На што ће вам то служити? Тачно је да ће битка бити изгубљена за вас . . .. На врху доњега дела лађице бегне се солидно наместио Арсен Липен и одатле држаше свој говор са свечаним покретима, као да се надаше да ће убедити свога испитивача. — Упамтите то добро, драги учнтељу, ништа се не може урадити, апсолутно ништа . , . . Ви се налазите у жалосној ситуацији. . . . ФоланФан га нанишаии: — Предајте се, Липену. — Ви сте луди, наредниче ФоланФану, ви сте ме прекинули у средини Фразе. Рекох дакле.... — Предајте се, Липену. — Али Боже мој, наредниче ФоланФану, човек се предаје само кад је у опасности. Ви немате разлога да верујете да сам ја у најмањој опасности! — Последњи пут, Липену, иозивам вас да се предате. — Наредниче ФоланФану, ви немате апсолутно намере да ме убијете, највпше да ме раните, тако се пллшите, да вам не побегнем. И ако ме случајно смртопосно раните ? Не, сетите се само-гриже савести и ваше горке старости !. . . Пуцањ одјекну. Липен посрну, ухвати се моментано за један одломак барке, пусти се и изгуби се изненада. * * * Било је управо три сахата, кад су се ови догађаји догодили. У шест сахата тачно, као што је наглашено, Шерлок Холмс у кра/гким панталонама и тесном капуту, које је оделопозајмио од једног гостионичара из Неји, са качкетом на глави и у Фланелској кошуљи, украшеној свиленим пругама, уђе у будоар улице Мирило, пошто је претходно саопштио господину и госпођи од Емблвала да жели, да се са њима састане. Ови га затекоше где се шета по соби * и изгледаше им у његовој чудноватој тоалети веома комичан тако, да су сеједва уздржали да да се не насмеју. Холмс, веома замишљен, погрбљен, шеташе се од прозора до врата и од врата до прозора, као каква аутоматска машина, правећи увек исти број корака и окрећући се увек истим правцем. Холмс одједном застаде, зграби једну слику са стола коју махинално прегледа, па затим опет продужи шетање. Најпосле стаде пред њих и запита:

— Је ли ту госпођица? — Да, у башти, са децом. • — Господине бароне, пошто је овај наш састанак дефинтиван, желео бих да овде буде и госпођица Дмен. — Да ви случајно . .. ? — Имајте мало стрпљења, господине. Истина ће се јасно видети из Факата, које будем овде изложио, са највећом прецизношћу. — Нека тако буде. Пристајеш ли Сузано ?... Госпођа од Емблвала оде, али се брзо врати у пратњи госпођице Алисе Дмен. Госпођица, мало блеђа но обично, оста стојећи, нагнувши се на један сто и не тражећи разлог, због кога су је овде довели. Холмс се направи као да је није видео и окренувши се нагло господину од Емблвала говораше тако, да му нико није могао ништа противречити. — После. неколико дана моје истраге. господине, и ма да су извесни догађаји изменили моментано мојемишљење, ипак ћу вам поновитн оно, што сам вам рекао још првогачаса: јеврејскује лампу украо неко, који станује у овој кући. — Име кривца? — Ја га знам. — Дакле ? — Моји ће докази бити довољни да то име упознамо. — Није довољно да га упознамо. Потребно је да нам врати... — Јеврејску лампу ? Код мене је. — Огрлицу с опалима? Дуванкесу ?... — Огрлицу с опалима, дуванкесу и у опште све што вам је украђено другог пута код мене је. Холмс је волео овакве сцене и да на овај начин огласи своје победе. Барон и госпођа изгледаху пренеражени и гледаше га са мирним љубопитством, што је најбоље одавало њихну хвалу. После овога Холмс исприча детаљно све што је урадио за ова три дана. Холмс каза за проналазак албума, напис.а на парчету хартије Фразу, коју је саставио од исечених слова; за тим исприча потеру за Бресоном од реке Сене и самоубиство овог. авантуристе и најпосле борбу, коју је лично имао са Липеном, бродолом барке и нестајање Липена. Кад је Холмс говор завршио, барон рече тихим гласом : (наотавиће се) с Француског Милутин Т. Маркови-ћ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општиневар. Багрдана, актом својим Бр. 1302, пита: 1. »Између општине багрданске и војштанске протиче река Морава, и како Морава у нас није регулисана, то она сваке године обаљује њиве час овде час