Полицијски гласник

БРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 159

Овако, дакле, стоји кад је случај примене § 375. а. кр. закона. За случајеве редовнога суђења о повраћају заузетих земљишта, где је кривична одговорност отпала по основи застарелости, нема одлуке Касационог Суда, али по начелу, постављеном у поменутој одлуци, општински судови су надлежни и за редовно суђење, кад год вредност имања не прелази 100 динара. У овим случајевима тим пре, што олштински суд не дела непосредно и својом сопственом иницијативом, него у суђење улази по тужби општинског пуномоћника, као једне приватне стране. Нрема овоме, греше првостепени судови кад споре надлежност општинским властима за суђење ових спорова и преносе ову на суседне општине. С тога нека општински судови све овакве случајеве достављају надзорној власти која ће уложити потребан корак, да се и за ове случајеве чује реч Касационог Суда; II. По правилу, постављеном у чл. 2. закона о експроприацији непокретних добара за потребу грађења железница од 16. јануара 1880. године, сваки је дужан уступити своје земљиште, ако се оно трасом обухвата за саму пругу или друга железничка постројења, али има право накнаде за ово. По чл. 38. истога закона, земљишта ова одузимају се одмах кад су потребна, а после се процењују и плаћају. Општине, окрузи, срезови и манастири, немају права на накнаду, кад се железнице подижу за општенародну потребу (чл. 4. поменутога закона). У ред оних добара, која се морају уступити бесплатно, свакако не улазе она, која не захвата пруга, као што су каменоломи, удаљени по 10—15 к. мет., од којих општине имају извесних прихода, који се чак и у буџет уносе и т. д. За оваква добра, општине би, ио нашем мишљењу, имале право на иакнаду по § 10. заксша о експроироацији од 15. марта 1866. године, с обзиром на грађански закон, којим се и општинама дозвољава право сопствености и изједначују са приватним личностима. Како, међутим, железничка дирекција налази, да и ова добра могу бити предмет бесплатног одузимања и експлоатације од стране државе, па тлкве концесије условљава и при држању лицитација за израду железнице, то се треба обратити г. Министру Грађевина, те да он расправи ову ствар, било непосредно, било саслушањем правничког одбора. Могла би општина и путем редовног грађанског спора тражити накнаду штете непосредно од предузимача, али је пут, који смо напред поменули и краћи и згоднији. На сваки начин, општина нека не омета предузимача у вађењу камена, јер ако она добије право наплате, њој ће се то доцније исплатити.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Норед оста.шх кривичних дела, није редак сдучај да се код нас врше дела из § 187. кривичног закона — одвођење деце у циљу прошње. Ова де;а махом врше скитачи Цигани, који цео свој век проводе у лутању из с.ела у село. Најрадије лутају по нашим западпим крајевпма где су села неушорена и где могу лако вршити поменута дела. Да би веће зараде имали они ту децу махом ооакате или ослепе, како би што већи ефекат изазвали код добродушне публике. Такав један случај десио се у прошлом месецу у срезу пожешком. На дан 17. прошлог месеца, ово лице чију ФОтограФију износимо, а које вели да се зове Владимир Николић, новцем и разним обећањима, успело је одвести Светислава шестогодишњег сина Радомира Порубавића, из села Радоваца, среза пожешког у намери да

га осакати и да са таквим проси. Али захваљујући случају, намера му је осујећена, јер су га на путу далеко од Радомирове куће срели неколико сељака из села Радоваца, дете му отели и њега предали власти. Узет на испит изјавио је да се зове Владимир Николић, родом из Мајдана среза таковског, у коме је месту, вели живео до своје пете године, а од тада је стално лутао из места у место. Примећено је да крије свој идентитет, без сумње у циљу да би се спасао одговорности по неком раније учињеном делу. Стар је 3 0 година, оредњег раста, сувоњав, у лицу црн, црне коврџасте косе, обрва и бркова црних, испод доње усне има мало брадице, а више десне обрве има белегу од посекотине. Од одела има на себи гуњ од црног сукна, прслук и панталоне од материје, на глави

шубару, а на ногама шарене чарапе и опанке с кајишима. Нако ово лице крије своју прошдост, то износећи његову ФотограФију, обраћамо пажњу свима властима, ако би знало ко је ово лице или ако у њему упознају извршиоца каквог казнимог дела, да о томе известе начелника среза пожешког с позивом на акт Бр. 47 02, код кога се ово лице налази у притвору и под истрагом. Нарочито скрећемо пажњу начелнику среза подгорског да не буде ово лице Иилутин Савић, из Комирића, кога је начелник тражио депешом од 1 8. априла ов. год. Бр. 3620. Овом приликом упозоравамо све полицијске власти на ове скигаче Цигане, који врло радо и вешто крију свој идентитет. Они, махом по извршењу каквог кривичног дела, мењају своје име и презиме, да би се спасли кривичне одговорносги или да би прикрили раније осуде, пошто знају добро да се поврат строже кажњава. Један такав случај десио је се у нашем Антропометријском Одељењу. У 1905. години упућен је на мерење и фотографиоање из београдског казненога завода Никола Ђорђевић, скитач Циганин, из седа Железника, среза врачарског, који је био осу-

ђен на две године робије због крађе стоке и који је са осуде пуштен 1906. године. Ирошле године упућен је на мерење и ФотограФисање Никола Маринковић, скитач Циганин, из села Златара, среза копаоничког, који је био осуђен на две године робије због опасне крађе, и у акту је било назначено да раније није био осуђиван. У Одељењу се посумњало у његов идентитет и помоћу мера одмах је нађен његов ранији картон из 1905. године и тиме је његов идентитет одмах утврђен. Кад му је показата његова ФотограФија, изјавао је, да се доиста зове Никола Ђорђевић, а да је променио своје презиме и место рођења, у циљу да се не би знало за његове раније осуде. Ј. М. Стр.