Полицијски гласник

СТРАНА 158

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

— По чему ? — Ова садржава три слова више: Е, Д и 0. — Заиста то нисам уочио.... — Приближите ова три слова оним словима, која су одвојена од речи »одговорте® па ћете констатовати да је могуКа само једна реч, а то је »0 Д Ј Е К." — Шта то значи ? — То значи »Одјек Француске«, Липенов лист. његов званични орган, преко кога је он општио. Одговорите преко „Одјека Француске, у рубрици. за малу коресподенцију, нумера 237". Овде је лежало решење загонетке, коју сам толико жељно тражио. Долазим из редакције »Одјека Француске«. — И ви сте нашли ? — Сазнао сам детаљно историју односа између Арсена Липена и.... његове саучеснице. Холмс разви седам новина и са њихових последњих страна одвоји ове редове: 1. АРС. ЛМП. Госпођ. траж. зашт. 540. 2. 540. Чека објашњења. А. Л. 3. А. Л. Под домин. непријатеља. Изгубљена. 4. 540. Напишите адресу. Учинићу увиђај. 5. А. Л. Мирило. 6. 540. Парк три сахата. Љубичица. 7. 237. Решено суб. бићу нед. јут. парк. — И ви називате то детаљном историјом ! викну господин од Емблвала.... — Боже мој, да, и ако мало поклоните пажње, бићете и ви мога мишљења. Одмах у почетку, извесна дама која се крила под цифром 540, тражи заштиту од Арсена Липена, нашта овај одговара и захтева објашњења. Госпођа му саопштава да је под доминацијом једнога непријатеља, Бресона без сумње, и да је изгубљена, ако јој се не укаже помоћ. Липен, неповерљив, не одлучује се да се сусретне с овом непознатом особом, с тога тражи адресу и предлаже увиђај. Госпођа се устеже неких четири дана, — консултирајте датуме, — и нг.јпосле, приморана догађајима и под утицајем претње Бресонове, казује му име њене улицеМирило. Сутра дан, Арс^н Липен саопштава да ће бити у парку у три сахата, и моли непознату особу да понесе један букет љубичице, као знак познанства. После овога настаје прекид кореспонденције за осам дана. Арсен Липен и госпођа немају потребе да се дописују преко новина, јер се виђају и допиеују директно. План је скован: да би се испунили захтеви Бресонови, госпођа ће дигнути јеврејску лампу. Остаје само да се одреди дан. Госпођа, која се дописује из обазривости помоћу исечених и прилепљених слова, реши се за суботу и извештава Липена: Одговорте Одјек 237. Липен одговара да је решено и да ће бити у недељу изјутра у парку. Крађа јеврејске лампе извршена је у недељу изјутра. — Заиста, све се подудара и историја је потпуна. Холмс продужи: — Дакле, крађа се дешава. Госпођа излази у недељу изјутра, обавештава о

свему Липена и односи Бресону јеврејску лампу. Ствари се дешавају онако, како је то Липен предвидео. Суд, имајући у виду отворен прозор, четири отиска у земљи, и две греботине на баткону, усваја хипотезу, да је крађа извршена разваљив^њем. Госпођа је мирна. — Нека тако буде, рече барон, усвајам ов.о објашњење, које је врло логично. Али шта је са другом крађом.... — Друга је крађа проузрокована првом. Новине доношаху на који је начин украђена јеврејска лампа и неко дође на идеју да понови тај начин крађе и да све иокупи, што првога пута није било однешено. И овога пута ово није била симулирана крађа, већ еФективна, са проваљивањем, прескакањем и г. д. — Липен, наравно.... — Не, Липен не ради тако глупо. Липен не пуца на људе за једно да или не. — Дакле ко је? — Бресон без икакве сумње, и без знања потчињене му госпође. Бресон је ушао овде, њега сам гонио и он је ранио мога сиротог Вилсона. — Јесте ли ви сигурни ? — Апсолутно. (наставиће се) с Француског Милутин Т. МарковиЂ.

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине рготинске, актом својим Бр. 1061, пита : »В. С. оптужен је од стране општинских пуномоћника овоме еуду. што известан део земље од општинске утрино себи присваја, без да на то има права, и он је пресудом овог суда Бр. 563 осуђен: да присвојено земљиште општини врати у својину и на плаћање трошкова. Вредност спорног земљишта износи по процени вештака 10 динара. Ну на жалбу осуђеног В., првостепени зајечарски суд, одлуком својом Бр. 4752, поништио је пресуду овог суда са разлога: што је у овом спору општински суд заинтересован, па и ако парничари нису чинили изузеће, суд је. вели, ипак био дужан у смислу §§ 52., 53. гр. пост. сам од суђења изузети се, и истом одлуком одредио је, суд општине трнавачке да овај спор на ново расправи. У Бр. 16. »Полицијског Гласника« ове год. објашњено је, да општински пуномоћници, за земљишта у вредности до 100 дин. које приватни присвајају, могу тужити ове дотичном општин. суду, а преко ове суме надлежном првостепеном суду; пресудом овог суда расправљено је питање о својини земљишта у вредности од 10 дин. која је пресуда по §13. гр. пост. одмах извршна, и првостепени суд није се ни требао упуштати у расматрање оваквих спорова, а још мање

да изузеће суда чини и ако се парничари на то позвали нису. Моли се уредништво за обавештење, да ли је одлука расматрајућег судије на правилној основи закона донета или не ; и Да ли има места изузећа општинског суда у оваким споровима, као и да ли је у опште надлежан општинскн суд да расправља о праву својине земљишта између општинских пуномоћника и приватних лица. II. Предузимач IV грађев. секције за грађење жељезничке пруге државне, Зајечар—Параћин г. Т>. Н. од пре 2 године наишао је у камене мајдане, који се налазе у општинској утрини и којима је општина располагала, и из истих вади тесан и ломњен камен за железничку употребу, без да општини зато плаћа, ге је ова општина тиме оштећена у приходу који и буџет предвиђа. Предузимач није поднео доказе овоме Суду, по ком је праву наишао у општинске мајдане, јер су и од пруге удаљени за 12 к. мет.; али на жалбу општинског суда полицијска власт свагда је издавала наредбу, да предузимача у раду н омета, и да он камен вади по уговору код дирекције закљученом, док међу тим општина никакав уговор о давању камених мајдана закључила није. Моли се уредништво да изволе дати |обавештења по овоме: 1. Да ли предузимачи имају права на бесплатно вађење камена у општинским мајданима; 2. Да ли се ови општински мајдани могу сматрати за експрописане, пре док општина ни од државне власти нити од секције није добила никакво решење наредбу; 3. Да ли су за штету општинске касе одговорни они општински часници који су били на општинској управи за време када је предузимач мајдане заузео, и 4. Ако предузимач нема на ово права, пошто је он приватно лице, онда може ли општина и на који начин од њега да наплати таксу за повађени камен, да га бар сада из мајдана искључи?® — На ова питања одговарамо : I. Миоги првостепени судови налазили су, да општински судови не могу судити кривице из § 339. и 375. а. кр. закона за заузећа општинских добара, јер се, веле, општински судови јављају као тужиоци по овим стварима, па су ништили пресуде општинских судова. Поводом оваквог схватања поменутих судова, г. Мииистар Правде, актом својим од 17. септембра 1905. год. Бр. 10348, умолио је Касациони Суд, да по овоме да своје мишљење. И Касациопи Суд, одлуком својом од 8. октобра исте године Бр. 9505, одлучио је, да су општински судови надлежни за извиђање ових кривица, јер се они не јављају у овим случајевима као интересована парнична страна, него као »судска власт, јер општински суд није сопственик и искључиви господар општинске имовине".