Полицијски гласник

БРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 157

злом ономе, који више или мање вређа закон. Да не би ова претња била илузорна, аотребно је да буде ироира&ена иоследицама. Друго средство састоји се у иоправци злочинчевој, у обраћању пажње на његово васпитање, у трансФормиоању његове природе, у стварању његове, тако рећи, нове дугае. Зар није очигледно да се ово последње средство може применити само на оне, који су се већ огрешили о закон, да се помоћу њега може спречити само законски поврат, и да оно, најзад, нема никаквог утицаја на оне, који су извршили више законских повреда, а нису за исте кажњени ? Зар је без икакве важности спречавање примарних законских повреда ? Испитајмо сада у детаљима организацију америчких завода за поправку, а нарочито завод Елмиру, којц је најсавршенији. * * * Завод Елмира основан је 1876. год. У њему су осуђеници потпуно одвојени само за време ноћи. Дању раде заједно и, као што ћемо видети, један велики број и обедује заједнички. Организован у почетку само за 500 осуђеника, завод овај има их данас 1580, захваљујући својим сукцесивним повећањима. За основу његовог стварања узет је систем КроФтонов, али са знатним модиФИкацијама. Имајмо, пре свега, у виду, даје Елмира намењена личностима први пут осуђеним, удоба од 16. до 30. год. Суд има права да нареди, да осуђени буде затворен у Елмири на неодређено време до максимума законом утврђене казне. Минимум казне, дакле, не постоји. Осуђеног води у Елмиру један њен чиновник. Пошто се окупа, затварају га у ћелију за време од једног до два дана, да би имао времена да размишља. За овим га изводе пред главног директора, који га опширно испитује о ранијој прошлости, о средини у којој је живео, о његовом обичном занимању, пореклу, о његовој Фамилији и т. д. а све у циљу да би се што боље обавестио о његовим моралним диспозицијама и навикама. После свега овога директор му бира један занат међу разноврсним занатима, који се нрактикују и изучавају у заводу. Пре него што приступимо испитивању ових заната, да видимо како је изведено клсиФицирање ос.уђеника. Они су, одмах у почетку, подељени на три велике категорије: вишу, средњу и нижу. Виша се дели на две секције: у првој су кандидати за условно ослобођење, а у другој они, који су само способни да. буду условно ослобођени, и који се ослобођавају тек пошто им се нађе место. Сваки осуђеник при ступању у завод увршћује се у средњу категорију, и од овог тренутка судбина му је у његовим сопственим рукама. Захваљујући систему неодређених осуда, који је у тесној вези са организацијом Елмире, администрација завода располаже сувереном моћи у погледу упућивања осуђеника да се добро влада и да лично ради на својој моралној поправци. Ако у времену од шест месеци покаже задовољавајући ус-

пех у владању, школи и занату, осуђеник прелази у вишу категорију. и постаје кандидат за условни отпуст. Ако пак и у току идућих шест месеци покаже у овом троструком правцу задовољавајуће резултате, оглашују га као способног за условно ослобођење ил« ослобођење на часну реч, и ослобођавају га чим му се нађе место помоћу кога може живети часним животом. Ако му пријатељи не могу да нађу никакво место, или ако не може да добије старо место, администрација му ово налази путем коресподенције. Ослобођен на реч, осуђеник је дужан подносити администрацији сваког месеца извештај о своме владању, и овај извештај мора бити премапотписан од какве познате личности. Ако се влада добро, за шест месеци по ослобођењу, он је деФинитивно слободан. У противном, затварају га п враћају у завод, где све почиње изнова. Ако се осуђеник, увршћен, при ступању у завод, у средњу категорију, влада рђаво, премештају га у нижу класу и, како изгледа, ово је најобичнији случај. Ова категорија разликује се од осталих двеју црвеном униФормом осуђеника и начином на који се с- њима поступа. Они обедују по својим ћелијами, шетају по ходницима један за другим под надзором чиновника завода, и потчињени су, у опште, строгом и унижавајућем режиму. Осуђеници средње категорије носе, махом, обично одело са шкотском капом шетају по ходницима у редовима по двојица, и под надзором су осуђеника из прве категорије. Али они не уживају привилегије као осуђеници из прве категорије, и још обедују по ћелијама. Што се тиче осуђеника из прве категорије, они носе униформу затворено-плаву и војничку капу, обедују заједно у великим трпезаријама, разговарајући се слободно за време обеда, а и храна им је боља од хране осталих притвореника. Кад из својих ћелија иду у радионице или у трпезарију, марширају у редовима по четворица, под командом капетана или нижих чинова, које директор између њих бира. Неколико речи о организацији рада у овом великом заводу. Према описима и нацртима, који су нам пред очима, рад у школи и радионици организован је на начин у свему савршен. Што се тиче овог последњег рада, пада у очи да се осуђеници обучавају тешким занатима, за које се захтева извесна вештина или уметничка култура, и који су с тога лукративнији. То су занати: дрводељски, столарски, декораторски, браварски, ковачки, зидарски, штампарски, књиговезачки, каменорезачки, ливачки и т. д. Сви ови занати изучавају се из основа у радионицама, које су потпуно снабдевене потребним алатима, и чији је материјал, који данас представља огромну вредност, производ осуђеничког рада. На овај начин успева се да се несрећници преобразе не само у добре индивиду-е већ, саобразно мудрој жељи једног од оснивача овог система, у индивиду-е добре за нешто. Јер,

несумњиво је, да ће један обичан радник, по изласку из затвора, имати да се бори са много већим тешкоћама због своје рђаве прошлости, и да ће пре пропасти у маси беспосличара, но радггик који је из основа изучио један тежак занат, за који је потребна извесаа доза вештине и проФесијоналне наставе. И школска настава организована је у Елмири исто тако одлично као и рад. Има седам класа: две примарне, две средње, две више и једна највиша или академска. Ова организација обухвата све притворенике, почев од неписмених па до најписменијих. Подела у класе врши се према склоностима и знањима. Настава не обухвата само рудименте науке: читање, писање и рачунање, већ и вишу математику, историју, специјално енглеску и америчку, литературу, политичку економију и главне принципе приватног и уставног права. Пространство овог програма изазива, на први поглед, по мало смеха, али сведоци очевндци, европске криминалисте, тврде, да се ове различите науке иредају озбиљно и потпуно. Предавање је, у главноме, усмено, и у вишим класама врши се помоћу конФеренција. Ученицима се, ради бележења, саоиштавају изводи. Испити су месечни. У највишој класи, академској или моралној, многобројни ученици претресају, под надзором учитеља. озбиљна морална питања. Зар није мало чудновато да скуп осуђеника дискутује о моралу? Али и ово није све. (свршиће се)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЈЕВРЕЈСКА ДАМПД (пАстАвак) — Још вам само остаје да кажете име кривца. Кога ви окривљујете ? — Оптужујем особу која је исекла слова из албума и која је помоћу истих са Липеном општила. — Од куда знате да је коресподенат те особе био Арсен Липен ? — Сазнао сам од самог Липена. — Холмс пружи једно парче хартије. сасвим мокро и згужвано. То беше она страна коју је Липен исцепао из нотеса, у барци, и на којој беше исписао Фразу. — Замислите, примети Холмс, са задовољством, ништа га није обавезивало да ми да ту страну и да тако себе изда. Просто ме је његов детињарлук с тиме упознао. — Шта сте сазнали..., рече барон. Ја међутим ништа не видим.... Холмс написа понова слова и циФре. — КТРДЈВГЕОЕДО — 237. — Па шта ? рече господин од Емблвала ; то је иста Формула, коју сте нам сами показали. —• Не. Кад би ову Формулу различно комбиновали и пермутовали, видели би на први поглед што сам и ја видео, а то је, да није слична са првом.