Полицијски гласник

СТРАНА 156

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20

Већина деликата, који се само индиректно дотичу јавности, кажњавају се на тужбу нриватног тужиоца. Строге казне, које јапански казнени законик предвиђа за игре на срећу и пушење опијума, показују на како високом ступњу стоји тај народ, док, рецимо, код ве&ине европских, модерних народа саме државе задржавају право на лутрије у привредним и економским циљевима. Да је овај законик одговорио и модерним захтевима, видп се и по томе, што је предвидео нарочпте казне за крађу и одвод електрицитета и што је као могуће објекте напуштања 1 ) узео не само децу, већ и старце и изнемогле. Од не мање је вредности велико придавање важности поврату, строго кажњавање увреде части у циљу сузбијања дуела, и најзад ингензивна заштита трговачке части и кредита. Насупрот томе, деликти двобоја, противприродног блуда и скотолоштва непознати су овоме законику, а противприродни блуд са лицима истога пола казним је само тада, ако је извршен под утицајем силе или претње. Најновији јапански казнени законик већ је два пут преведен на немачки језик. Први је превод извршио Г)г. 1,6 пћо1т, тајни правни саветник и проФесор на универзитету у Токију, а други и доцнији ЈМдета 01)а, царско-јапански државни правобранилац. Служећи се са оба ова превода, Негппћ В. V. ТгоИсћз1ћа1 изнео је у једном немачком криминалистичном часопису исцрпан извод јапанскога казненога законика, и ми га са његове интересантности износимо у целости, тим пре, што је пнтање о реформи казненога законика и у нас на дневноме реду. Обојица преводилаца V. РгбНсћзШа! чини неке замерке (н. пр. први назива све деликте казнимим делима — 81;гаЈ(;а1;, а други их опет све без разлике назива злочинима Уегђгесћеп), ну ипак други истиче као много бољи. Ну, да пређемо на главну ствар. ОПШТИ ДЕО. Казнено правне теорије законика. На први поглед изгледа да се законик држи теорије застрашења, нарочито онда, ако се узму неколики параграфи, који изгледеју као да их је сам Дракон писао. Примера ради наводимо, да овај законик кажњава робијом пушења опијума, па чак и кад се опијум само нађе у сопствености, за тим хазардне игре; трговину са лутријским лозовима, недопуштено отварање затворених писама, загађивање пијаће воде. Смртна казна се примењује у врло широком обиму, а за многе деликте, који су по нашем схватању иступи, предвиђена је казна робије. Али кад се сравне те строге одредбе са изванредно великим оквиром казни и са правом судије да готово неограничено може употребити право ублажавања казне, као и са увођењем условне осуде и условног, пре времена, отпуштања из казнених завода ако се може очекивати

Ј ) Од стране лица, којима је закон отавио у дужност старање о тим људима.

поправка, онда се може рећи, да су огромне, у законику предвиђене казне само за то створене, да би код злочинаца изазвале представу која би их спречавала од злочина, тим пре, што се према потреби у поједином случају може врло благо применити закон. Свуда, где год је било могуће, ишло се на то, да се утиче на поправку злочинца. Повратна сила и надлежност. Одредбе о повратној сили и надлежности налазе се у првих осам параграФа казненога законика. Што се тиче повратне силе, нема ничег особитог да се помене. Надлежност је овога казненога законика принциппјелно територијална, па ипак се у унутрашњости кажњавају све личности без разлике (чак и ако су деликвенти странци, па су извршили дело шта више ван земље) за злочине: противу царске породице, противу унутрашње и спољне државне безбедности, прављења лажног новца, ФалсиФиковања хартија од вредности, новчаница, јавних исправа, печата и жигова. Следећи злочини бивају кажњени ако су извршени ван државе само тада, ако су их извршили јапански поданици, или странци према јапанским поданицима, и то : злонамерна паљевина, проузроковане поплаве, ФалсиФиковање јавних и обичних исправа, ФалсиФиковање приватних печата и жигова, силовање, осрамоћење, браколомство, подвођење и блудничење, убиство, телесне повреде, оштећење здравља делом и побачај, ограничење личне слободе, разбојништво и одвођење, а делом и увреда части, крађа и похара, преваре и изнуда, проневера ствари које има човек у државини по службеној дужности и јатаковање. Ако државни чиновници и ван земље згреше, кажњавају се за ова дела: ако пусте осуђеника или притвореника да побегне из затвора, за тим за ФалсиФиковање списа или нацрта да би их употребили у службеној дужности, за злоупотребу службене власти и за примање мита. Подела деликата. Јапански казнени законик не одваја поједине деликте према њиховој тежини, као рецимо на злочине, преступе и иступе, већ је све те деликте сјединио, што, наравно, битно упрошћава цео казнени законик и даје му могућности, да цео буде срочен у 264 парагра®а; отуда и долази, да Јапан има најкраћи казнени законик. Ну ипак се према казни увек може увидети, за какво је дело деликвент осуђен, да ли је, рецимо, кажњен због злочина, због преступа или само због иступа. Смрт и робија јесу казне за злочине, затвор и новчане казне преко 20 јена = 50 динара (Ваккт) јесу казне за преступе, наш полицијски затвор 1 ) и новчана казна испод 20 јена (Капо) изричу се као казне за иступне кривице. Јапански казнени законик зна само за деликте који се кажњавају по службеној дужности и за деликте који се кажњавају на тужбу приватног тужиоца:

х ) Немачки НаЏ.

силовање, осрамоћење, противприродни блуд ако не би наступиле никакве теже пос.ледице, браколомство, увреде части, повреда тајне, злонамерни поништај туђих ствари, ако се не тичу јавних исправа, државних грађевина или превозних СЈЈедстава, и т. д. Казне. Овоме што смо већ казали има још по нешто да се примети, а и да се обрати пажња још на неке ствари. Смртна казна не извршујо се јавно. Она се нримењује код прилично великог броја деликата, а начип је извршења вешање. Па ипак се, са мало изузетака (рецимо код велеиздаје), на место смртне казне може цзрећи казна робије. Казна робије може се изрећи готово код свију деликата, па чак и код увреде частп, пушења опијума и т. д. Казна затвора има врло слаб и потчињен значај, па ипак се та казна према казни робије има сматрати као тежом. Напротив, новчане казне имају врло велику улогу, тако да чак и казна робије може бити преобраћена у новчану. Најмања новчана казна износи 10 сена (отприлике 25 пара). Као споредне казне наилазимо конФисковање оруђа, употребљених за дело, као и предмета који су приликом извршења дела присвојени или нађени на месту дела, па ма они и злочинцу припадали. Код новчаних казни преко 20 јена даје се рок за извршење тридесет д%на, а код новчаних казни испод 10 јена рок је извршоњу казне десет дана. Ако пак осуђени у остављеном року не плати казну, он бива спроведен у кућу за принудан рад (Агће^аћаив) и тамо мора да ради толико, док не заради новац за исплату казне. Деси ли се пак, да осуђени не може да плати само један део казне, онда се и за толико, колико остатак износи, упућује у кућу за принудни рад, те да и тај остатак одради. Будућност ће показати, да ли ће се моћи остати на тако широким оквирима казне и на неограниченом праву судије да може, према околностима, ублажавати или са свим опраштати казну; али ми смо мишљења да му толику моћ није требало давати, пошто то врло лако води злоупотребама. Сцецијални закони обухватили су одредбс о помиловању, амнестији, одузимању грађанских права и грађанске части и о полицијскоме надзору. Доб. В. Бакић. (НАСТАВИЋЕ СК) БОРБД ЦРОТИВ ЗЛОЧИНА Алберик Ролин професор кривич. права на универзитету у Гану. (НАСТАВАК) Има два средства помоћу којих је могућно спречити чињење кажњивих дела или бар ограничити криминалитет. Прво, које се сасвим природно намеће духу, састоји се у запрећењу већим или мањим