Полицијски гласник

ВРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 155

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ОТАНОВНИШТВА ^ОД ПО<ЛИЦИЈС1^ИХ И ОПШТИНСЈЕ^ИХ власти (нАСТАВАк) Колико је оваква констатација произвољна, погрешна и што је најглавније у сукобу са једином одредбом нашег кривичног закона, која се односи на пријављивање становништва у Србији, то ћемо, одмах, доказати. § 344. кривичног закона према најновијој измегш од 17. јануара 1900. год. гласи : „Ко какво лице из другог места у своју кућу прими па га за 24 сах. месној полицијској, или где ове нема, општинској власти не јави, да се казни новчано од 5 до 150 динара. Тако исто казниће се и у случају кад одлазак каквог лица не пријави у истом року. Ако осуђени није у стању ову казну да плати да му се ова замени затвором до месец дана. Казну ову изриче у граду Београду управник гр. Београда, у округу окружни начелник, а у срезу срески начелник«. Цитирани законски пропис потпуно је јасан. По овоме, код нас законодавна власт није усвојила. иринциа генералног аријављивања становништва., као што је то случај у Немачкој, већ парцијелног-делимичног. Другим речима: не морају се пријављивати надлежној полицијској или општинској власти сви становници Краљевине Србије, већ само оникоји из другог места донутују, а дужност пријављивања лежи на онима, који та лица из другог места приме у своју кућу. Према томе ниједан становник Београда, било да је рођен у Београду, или да овде стално живи, било да седи у својој сопственој кући или у локалу узетом под закуп није, по закону, обавезан да себе и своју породицу пријављује полицијској ни општинској власти, макар се у години дана неколико пута селио. Тако исто ова обавеза пријављивања не пада ни на издаваче станова. Становници Београда једино су дужни да пријаве полицијској власти само она лица, која доиутују у Београд из иностранства. или из унутрашњости Србије, иа. одседну код ма кога становника. Београда, било у хотелу, механи, становима за самце, или ириватној куИи. Не може се замислити да је писцу непознат § 344. крив. зак., па кад он, и поред тога, у својој књизи тврди: да код нас не постоји законска одредба о томе која сулица обавезна да се пријављују, а која не, те да изгледа да су сва лица у Београду дужна да испуњавају ту обавезу, онда морамо доћи до закључка : да је писац веома површно прочитао и сасвим погрешно разумео текст §-а 344. крив. зак. Мислимо да смо довољно доказали, с)а код нас иостоји јасна законска одредба,

која се лица морају иријављивати и одјављивати, а која не, а тако исто да наш законодавац, у кривичком закону, није усвојио иринции оиштег иријављивања становништва. Можда ће писац, да одбрани ово своје погрешно мишљење, позвати се на § 326. крив. закона, по коме полицијска или општинска власт, у случајевима непредвиђеним кривичним или ма којим специјалним законом, има права издавати наредбе које се односе на сигурност лица и имања; уредност и угодност јавног саобраћаја и т. д. Ако писац то учини, унапред тврдимо, да ће опет погрешити и доказати да неправилно разуме и овај законски пропис. Полицијска или општинска власт могла би, по §-у 326. крив. закона, издавати наредбе, које би се односиле на регулисање пријављивања становништва у Београду само у том случају, кад у нашем кривичном закону не би иостојао §. 344. који то иитање регулише и иредвиђа казну за она лица, која се не иридржавају овог законског ироииса, или кад би код овог §-а иостојао још један став, којим би законодавна власт овлашЛавала уиравну или оиштинску власт да може ироиисати детаљнија, иравила за регулисање иријављцвања становништва , као што је то случај код §-Фа 356. б. крив. закона, којим је овлашћен Мииистар Унутрашњих Дела да може прописати правила за детаљније регулисање односа између слугу п њихових газда, на оонову чега су ова нравила и прописана. § 326. крив. закона има се разумети као овлашЛење законодавне властииздато иолицијској или оиштинској власти да. својим наредбама регулишв извесне јавне односе, који нису регулисани кривичним или којим сиецијалним законом, иод условом да се ове наредбе односе на штиКење личне и имовне безбедности грађана, уредност и угодност јавног саобраћаја, на одржање реда у вароши и местима. где се много свега скуиља и т. д. У којим случајевима, и под којим условима, има места примени §-а 326. крив. зак. правилно је објашњено расписом г. Министра Унутраш. Дела од 6. априла 1904. год. ПБр. 11.507. Према томе, кад полицијска или општинска власт, позивајући се на § 326. крив. зак., изда наредбу да се сви становници Београда морају пријављивати са нарочито прописаним листама, онда она таквим својим иостуиком мења вољу и намеру законодавца, и ироизвољно ироширује смисао §-а 344. крив. зак. По таквој незаконитој наредби грађани нису обавезни да се уирављају и свака иресуда иолицијске власти, заснована на оваквој наредби, била би иоништена од стране суда на случај жалбе кажњеног лица. Кад би се таква пракса усвојила као законита, онда би нас она далеко одвела, пошто би на иосредан начин признали : да иолицијска или оиштинска власт може, ио својој вољи, наредбама мењати и ироширивати одредбе кривич. или ма ког сиецијалног закона, а то не може бити ни у једној правно уређеној земљи.

Ако би се то гледиште усвојило као правилно и законито, онда би била аисолутно излигина з&конодавна власт. Без сумње услед оваквог погрешног разумевања § §-а 344. и 326. крив. зак. писац је могао на страни 147. своје књиге написати ово: »Једина знатнија измена закона могла би, а и требало би, по нашем уверењу, да буде у томе, " јто би се досадањи минимум казне за непријаву свео на суму од 2—3 динара и што би се проширио обим обавезе пријављивања и на она лица, која по досадањој стилизацији законској не би баш имала дужност да се пријављују, када не би иостојале иолицијскв наредбе издате на основу §-а 326. крив. зак. а у смотрењу реда и безбедности грађана®. (свршиће ое) Милутин А. Проти-ћ.

КАЗНЕНИ ЗАКОНИК ЈАПАНСКЕ ЦАРЕВИНЕ од 23. априла 1907. године. Јапан је за ових последњих тридесет година у опште учинио огроман напредак у многим стварима, па је тај случај и у области кривичнога права. И досадањи је казнени законик јапанске царевине био релативно новијега датума; он је добио законску силу 1. јануара 1882. године и био је заснован на мустри Францускога казненога законика (сос!е репа1). Али већ годину дана доцније почело се носити мишљу о реФормама његовим, а 1890. године дошло је и до једнога предлога, који је чак дошао и пред парламенат; но баш у то време морао је бити распуштен парламенат из политичких разлога. За тим је опет дошло до другог предлога, који је више пажње поклонио домаћем праву, али из њега је ипак провејавао дух немачкога и енглескога утицаја. Комисија, коју су састављали Е>г. Уоко1;а, Бг. 1зсћа\уа1;аи, Бг. Ко^а, Бг. Кига1;о1Ш и Вг. Катеуата изнела је 1900— 1901. парламенту један нови предлог, који најзад министар правде Ма1;2ис1а преда једноме комитету од тридесет и четири правника, међу којима су били проФесори, судије, државни правобраниоци, адвокати и виши чиновници разних министарстава. Предлог, који је тај комитет израдио, претресан је 1906. године у парламенту, а 23. априла 1907. године добио је силу закона. 0 овоме законику немачка се критика изразила не само као о најмлађем, већ и као о најмодернијем казненом законику. По краткоћи и простоти ни један га други казнени законик не може надмашити, а изгледа да су у њему сједињене многе жеље, које су до сада изражаване »с1е 1е§е Гегепс1а (< . И ако има и сувише строгих казни, ипак судија има неограничено нраво ублажавања казне, а у појединим случајевима може и са свим избећи казну, као н. пр. код клевете, лажног сведочења и т. д., ако би ти делнкати били признати, пре но што дође до доношења потребне пресуде.