Полицијски гласник

1Ј1ГАПА I I 3

ДАКТИЛОСКОПИЈА И БЕРТИЈОН АЖА — ИА^МАДМО ОбЈАШЊЕЊЕ —

(НАСТАВАК) Сви стручњаци без разлике, упознати са суштином „личног описа", признају, а ни г. Алнмпић не одриче, да је за практичан и успешан рад по овом систему неопходно потребно чиновништво јаче интелигенције и потпуно посвећено у тај посао. Г. Алимпић тврди, да један чиновнпк после 50 часова обуке успешно врши тражење по том систому. Код нас, према расподели послова. требало би да са овим системом буду упознати детективи и жандарми, — пмамо ли ми, међутим, тако интелигентне и сталне детективе и образоване жандарме, који ће бити у стаљу да схвате ову методу ? Па не само то, већ је питање, да ли је у опште тај систем потребан нама у борби са малим бројем нашег злочиначког свота. Нека буде и 1000 криваца, а то је по свој прилици максимални број, тражен расписима, ипак ће од љих у једноме месту бити мали број, а и ти ће у већини случајева бити позиати, локални типови, те не би било ни неколико десетина, на које би с разлогом требало применити »живе слике«. Па има ли онда смисла, да због тако незнатног броја опасног света држимо читаве курсеве и трошимо толико времена, кад је за њихово гањање и тражење поред досадањег описивања у потерничким расписима довољна и њихова ФотограФија? Не треба само ни за тренутак сметнути с ума, да је наша земља мала и да у њој нема многољудних вароши, које иду тако на руку злочинцима при сакривању. Нису нама неопходно потребне »живе слике", већ је од преке потребе »потерничка контрола 11 , по којој бисмо с већим успехом хватали такве људе, водећи тачну и сталну евиденцију о њима и коитролишући њихово пријављивање, као што је то у других полиција случај. Остала нам је још последња замерка г. Алимпићева, по којој отисци прстију не дају у сваком случају несумњиве гаранције да је помоћу њих заиста утврђен идентитет извесног лица. Овде треба нарочито запамтити, да се приликом упоређивања мисли код дактилоскопије само о картонима са отисцима прстију, а код Бертијоновог картона о: антропометријским мерама, тачном опису измерених лица по извесном систему (»живе слике"), опису особених знакова, боји очију и Фотографији. Када их на овакав начин упоређујемо, разуме се, да се мора признати, а то и ми чинимо, да је утврђивање идентичности помоћу толиких података свакако сигурније, јер ту имамо пет метода, које једна другу впше-мање иопуњују, према једној. Али се ту сасвим пренебрегнуо рачун о утрошеној радној снази и времену. Циљ је практичара, међутим, да се овај рад око утвђивања идентичности изведе што простије, брже и јевтиније; а

теоретичари су, пак, ти који у томе траже безусловну тачност и извесност за сваки поједини случај. Ништа не би стајало на путу ни дактилоскопском картону, да прими на себе исте те помоћне методе, које је Бертијон додао своме антропометријском мерењу — и онда би, наравно, нретегнуле теразије на страну дактилоскопије за много. Али нашто то ? Наше је тврдо убеђење и у овом случају, да је дактилоскопски картон само с отисцима прстију довољан, да одговори нашој потреби за констатовањем идентичности код нашег злочиначког света. Кад лондонска полиција, која има да бди над толико милиона становника и у чијем подручју налази склоништа или само пролази маса разноликог људства из свих крајева света, може с успехом да се служи једино дактилоскопијом без икаквих других споредних података, иа чак и без ФОтограФије, онда се ваљда може узети, да ће и у нас овај систем бити довољан за овај мали број криваца у целој земљи. Шта више, ше® одељења за безбедност и идентиФиковање у лондонској полицији г. Хенри у своме писму потписаноме тврди прошле године, да је лондонска полиција у 1906. години само помоћу дактилоскопије достигла 12 иута. бољи усаех од онога, који је икада највише имала помоћу бертијонског система! Не треба, затим, изгубити из вида ни то, да се у нас 90°/ о криваца регрутуЈе из сеоског сталежа, дакле, криваца локалног карактера, те да и ми, при избору једног погодног модерног сисгема треба то дачинимо према захтевима иаше локалне потребе. Ми смо у нашој »Дактилоскопији« навели доста разлога, који и сами за себе, а још и вигле у скупу, очито говоре да је за наше прилике и корисније и практичније да се служимо дактилоскопским системом. Тамо смо изнели и мотиве, са којих треба при оцени ваљаности овог или оног система на првом месту да имамо на уму и прилике наше данашње полиције. Ну, ради јасноће онога што ће следовати, нотребно је, да на овом месту још једном начинимо извесна поређења оба система, као и да јасније истакнемо особине њихове. о којима у чланку г. Алимпићевом или није никако или бар није довољно говорено. Досадашње је излагање, надамо се, дало довољно разлога, са којим би се могло закључити, да замерке изнесене за дактилоскопију не постоје у оном смислу, у коме их је г. Алимпић хтео да представи. Он у своме чланку и сам признаје ове добре стране дактилоокопије: што је то њој узимање отисака иросто, брзо и јевтино. Пошто се, пак, те њене добре стране могу различно схватити у поређењу са другим системом, ако се претиоставља, да у тој брзини и јевтиноћи нема Бог зна какве диФеренције, покушаћемо да објаснимо вредност ових преимућстава. Ненодељено мишљење влада и међу ирактичарима, да полицијски органи који врше мерења и описе измерених лица,

морају стајати на извесном ступњу интелигенције и претходно издржати читаве курсеве, ради упознавања са послом око испуњавања Бертијоновог картона; док за тај посао по дактилоскопском систему треба само кратких упустава и вежбања од непуног часа, па да се с потпуним успехом свршава посао, а и органи могу бити незнатније интелигенције. Код нас, у Србији, има од прилике десетина полицијских чнновника, који би могли вршити мерења по Бертијоновом систему, а то су, поред садашњих ,чиновника антропометријског одељка, већином бивпш полицијски чиновници, који су као чиновници на осуству научили рад по овом систему у страним полицијама. Колпко је нама познато, иједан је писар пожаревачког окр. начелства научио манипулацију мерења и испуњавања картона осталим датпма, те сада заступа шеФа тамошњег антропометријског одељења, али се баш из његовог примера најбоље да видети, како није лако изучити и тачно обрађивати овај систем, јер, у колико смо сазнали,. њему је враћена велика количина погрешно испуњенпх картона. Ни један жандарм, ни један детектив, нити полнцијски чиновник ма кога надлештва није више упознат са том манипулацијом. Тешкоћа у изучавању, дакле, код нас стварно постоји, чему је најбољи доказ, што одељење ни после толиког свог постојања није било у могућности, да спреми кадар чиновнички за рад. Код дактилоскопског система би већ друкчије било. Сваки полицијски чиновник, сваки писмени жандарм и сваки општииски писар могао би од првога дана успешно испуњавати картоне отисцима прстију, који би били потпуно добри и погодни за класификовање. Цела би тешкоћа била у томе да знају, како прсте треба да ваљају по хартији при узимању отисака и где треба стављати отиске појединих нрстију. За овај систем било би, дакле, и без курсева и без икаквих уочљивијих тешкоћа оОмах довољно персонала по свој земљи, па чак и у свакој оиштини, на који не би имале утицаја честе промене полицијских органа, о којој такође морамо водити рачуна. (свршиће ое) Васа ЛазаревиЂ.

КАЗНЕНИ ЗАКОНИК ЈАПАНСКЕ ЦАРЕВИНЕ од 23. априла 1907. године. (ОВРШЕТАК) 22. Делиати противу благонаравија. Појам .силовања исти је као и у нашемзакондавству. Противприродни блуд са личностима истога пола кажњава се само под извесним околностима. Ови се деликти кажњавају на тужбу приватнога тужпоца, у случају да не изазову смрт,