Полицијски гласник

СТРАНА 180

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

КРОЈ 23

повреду тела или поремећсње здравља. Као даљп деликат јапански казнени законик предвиђа злочнн, ако неко на полни саобраћај са другим наведе лице које не води неморалан живот. За тим овај законик зна и за бигамнју и за. браколомство као деликат који се казни само на тужбу приватнога лица. Код браколомства кажњава се само жена н онај који изврши браколомство са женом. Што је чудновато, јапански казнени законик не зна за родооскрвњење и скотолоштво. 23. Деликти у погледу коцке и опкладе. Игре и опкладе, код којпх решење зависи само од случаја казниме су као злочини, сем ако се игра у ствари које се могу одмах потрошити, као што су јело и пиКе. 24. Религиозни деликти и обесвећење гробова. Ови деликти обухватају радње, које нагрђују храмове, будистичке цркве, гробове или друга места која уживају религиозна поштовања, за тим нарушаван.е мира и спречавање у вршењу служби божјих и погреба, и најзад скрнављење лешева. Готово сви ови деликти кажњавају се робијом. Најзад овде се урачунава п тај деликат, ако се без прегледа леша изврши сахрана личности која није умрла природном смрћу. 26. Злочини у слуасби. Ту долазн злоупотреба службене власти, којом је неко приморан па извссну радњу, или ако је на тај начин неко повређен, злостављан или ограничен у својој личној слободи. К томе долазе п обећање и примање поклона; код ових деликата казна може бити ублажена или опроштена, ако деликвент призна своју кривицу. 26. Убиство. Под њим разуме јапански казнени законик хотимично, непосредно убиство, то јест смрт не сме наступити тек услед задатих повреда. Законодавац не чини никакву разлику између убиства, детоубиства и т. д. Квалификовано је убпство које изврше асцеденти у усправној линији сродства. Казна овога деликта јесте смрт или робија. И припремне радње казниме су код овога злочина. Под извесним околностима и-овде може бити казна ублажена или ц са свим опроштена. Један од особитих делпката који овде припада јесте подстрекавање на самоубиство и убиство на сопствени захтев убијеног. 27. Телесне повреде и оштећење здравл>а. Овај се деликат цени и кажњава као и у свима законодавствима. Насилне радње, које остану без телесних повреда или оштећења здравља, извиђају се и кажњавају само на тужбу приватнога ту-жиоца. 28. Нехотичне телесне повреде и огатећења здравља и нехотично убиство. Ови се деликти потпуно поклапају са аустријским казненим закоником. 29. Побачај. Овај је злочин квалиФпкован, ако су га извршили лекари, бабице, дрогеристе, апотекари, или ако је побачај извршен без знања, односпо без воље породиљнне. Ако при том још наступи смрт или телесна новредо за породиљу, онда се имају прнменити законски прописикоји су предвиђени за телесне повреде или за оштећење здравља. 30. Занемарење деце или изнемоглих. Као што смо већ помненули јапански казпени законпк не узима само децу, већ и друге личности, које буди из којих разлога нису у стању ла се брину за себе, као могуће објекте занемарења. Овај је злочин квалиФнковаи, ако занемарење изврши личност, која је нарочито позвана да се брине п стара о заисмареном лицу. Особито строго бпвају кажњени за занемарене асцеденти. И овде важо субсидијерно закопски прописн, који су предвиђени за повреде тела. 31. Украћене личне слободе. Овај је злочин квалификован код асцедената, а и овде се могу субсидијерно применити прописн који важе за повреде тела. 32. Претње и изнуда. Код овога деликта претња пе мора битн управљепа само противу повређенога, већ може бити управљеиа и према његовим сарадницима. 33. Разбојништво ж одвођеље. Код јацанскога казненога законика истп је бојам за разбојништво као и код нас. Одвођење јо могуће само код малолетних, или пз користољубља, или из неморалних побуда или у циљу брака. Ако одво^ење нпје извршено из корпстољубивих понуда, опда се извиђа н казни само на тужбу приватног тулиоца. 34 Уреда части. А-ко је овај деликат извршен испољавањем чињеница кажњава се робијом, а иначе новчано. Пада у очи, да нпје допуштено доказивање истипе, сем заумрле. Овај се деликат извиђа и суди на тужбу приватног тужиоца. 35. Деликти противу кредита и позива. Овај се делнкт састојп у оштећсњу крсдпта проношењем неистинитпх вести илн у епречавању вршења чијег позива лукавством или насилним путем. 36. Крађа и похара. Без утицаја је, да ли је једна ствар силом похарана, илн је сила примен.ена да се дође до сопствености већ украдене ствари. У законику је нарочито наглашен стнцај похаре и силовања. Крађа између сродника у усправној линији није казнима, као ни крађа између супружника, сродника и укућана који заједно живе. Крађа између срод-

ннка и укућана који не жпве у заједници казнима је само по приватној тужби. Одвод електрицитета има се сматратп као крађа. 37. Превара и изнуда. Овде узима законик случајове кад неко хоће да дође до неких ствари од вредиости обмањујући и користећп неискусност малолетника. Нарочито се узима као превара, ако неко злоупотреби своје пуномоћије, да бн некоме другоме шгетио или да бп себи или коме другоме прибавио какве користи. Изнудасе на два места помиње; овде се мислило више на застрашавање, помоћу којег би се извесно лице побудило да пренесе извесну ствар на другога, док се у првом случају мислило на стварну претњу ради принуђења на извесну радњу. 38. Утаја. Овај деликат сачињава оно, што се код нас сматра као проневера. КвалиФИковач је овај дсликат, ако утаји .неко ствари, које по сво.ме позиву има у државини за туђ рачун.. На овом месту закопик кажњава и утају нађених ствари или добара које вода избаци на обале. Ови делнкти, истина, могу битп кажњени и новчано у место робијом. 39. Јатаковање. У јапанском кааненом законику ово је сасвим нарочити деликат, док се н. пр. у аустријском казненом закопику јатаковање казни као и саучешће у крађи. Ако је код извесног човека нађен предмет који проистиче из крађс коју је извршио неко од њсгових сродника нли укућана, оида он неће бити кажњен за јатаковање. 40. Поништај туђих стварж и утаја писама. Злонамерпи поннштај туђпх ствари извиђа се н суди иа тужбу приватних лица, сем ако су у питању јавне исправе које служе за употребу власти, грађевине или превозна средства. И код овога деликта имају сс субсидијерно применити прописи за калГњавање телесиих повреда, ако се телесно изричу строже казне. Према овим одредбама казним је и злонамерни поништај својих соиственпх стварн, ако су ове биле под теретом каквог ствариог права, ако су биле издате под кирију, или ако су бнле под пописом. Овај се деликат кажњава робијом или новчано. И најзад, на тужбу приватног лица кажњава се као деликаг и утаја туђих ппсам.ч. Берлин 1'Ј08. ДоО. В. Бакић.

ИЗАЗИВДНзЕ И ФИКСИРДЈ^Е: невидљивих отисака прстију на хартији 1)-г Еид. 31оск|8

Радови последњих година доказали су огромну важност отисака прстију за