Полицијски гласник

ВРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 183

Небо се отворило испред месеца, чија је сјајна светлост обасјавала звезДб и море. У мрачноме хоризонту указа се морска обала. Путници се попеше горе и покрише цео мост. Господин Остен ЈКиле прође у пратњи две индивидуе, које Холмс позна као агенте енглеске полиције. На својој клупи Липен спаваше. с француског, Милутин Т. МарковиЂ.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Условна ооуда у Енглеокој. — Међу скоро вотираним законима енглеским има један који заслужује да буде нарочито поменут, како због његове огромне вредности тако и због новина које се њиме заводе. Овај закон назван је » РгоћаНоп о[ о((епЛег8 ас1 1901. к \ вотиран је 21. августа 1907. год., а ступио је у живот 1. јануара ове год. Њиме је у енглеском казненом законодавству де®инитивно освештан принцип условног ирагитања. Нови закон предвиђа стварање једне нове врсте чиновника : „ РгођаИоп о^сегз", што Ке рећи »делегати за надзор стављених на пробу«. Задатак је ових делегата веома деликатан: да брижљиво прате, за извесно одређено време, бенеФицијаторе новог закона; да извештавају суд, с времена на време, о њиховом владању, понашању, навикама и околини и, најзад, да се уверавају да ли они испуњују све погодбе условне слободе. Али њихов задатак не треба да се ограничи на строги полицијски надзор. Члан 4. новог закона наређује, да ови исти судски делегати указују нарочиту моралну потпору условно ослобођеним преступницима, да поступају с њима аријотељски, и да им олакшавају, у колико је год то могуће, повратак у друштво, налазећи им нодесан посао. Чланови новог закона, који о овоме говоре, најзначајнији су и представљају, сами за себе, једну новину. Њима је остварена једна врста еудског патроножа за преступнике, и на овај начин званична судска акција продужена и ван судске зграде. Условни рок са суспендовањем изречене одлуке није никако нова ствар у енглеском казненом законодавству. Он је нашао своју примену у закону »РгоћаИоп о( ( гг &1 о({еп<1ег& д.е 1887.«, који је давао право судијама да условно оставе у слободи лица, окривљена први пут због преступа, на основу обвеза ових да ће се добро владати, и да ће доцније предстати суду. Нови закон укида стари текст, и замењује га новим и потпунијим; он показује, у истом правцу, један нов и'карактеристичан прогрес, заводећи једну врсту званичног и сталног туторства између прве појаве преступника пред судом и деФинитивног суђења. За малолетне преступнике нови закон предвиђа наименовање сиецијалних делегата. Овој паметној мери пљескаће сви

они, који се интересују дечјим криминалитетом; она даје сатисФакцију енглеском јавном мњењу, које се у последње време одлучно изразило у корист специјалних судова за децу. Судови ови већ постоје у Манчестру, Дублину, Бирлингаму и још у неким већим центрима. Ми мислимо, да је режим стављања на пробу, под надзором искусних и симпатичних, за овај посао специјално изабраних личности, подеснији много више за децу но за одрасле. Искуство Сједињених Америчких Држава, које су овај режим усвојиле за децу која излазе пред суд, најбољи је доказ о овоме. Ма како, у осталом, било, нов енглески закон симптоматичан је; он чини част оној великој истини, која све више осваја терен, и која гласи: „у кривинној материји боље је иредуиредити него казнити к .

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Један општински деловођа пита: „28 априла ове године Бр. 1168. о-нштински одбор донео је овакву одлуку: в На позив председника општин. суда, састао се данас општ. одбор у својој редовној седници. Пошто је доласком одбора утврђено, да је дошао довољан број одборника за решавање, то је приступљено раду. Председник општинског суда износи одбору на решавање следеће: У прошлој години издато је из опгпт. касе, на име дневнице чувару државних шума, по акту шумске управе ШБр. 693 шест дин. У овој години има се издати на оправку општ. пушке за сломљени кундак шест дин. за куповину барута осам динара, за издржавање питомаца у ср. расаднику из прошле године десет динара, укупно 30 динара. Пошто ова сума није буџетом предвиђена то а на основу члану 133 закона о онштинама одбор доноси овакву одлуку : Одобравамо општ. суду да може по поднетом нредлогу издати из опшг. касе, а већ издати расходовати на намењене потребе у укупној вредности 30 дин. и ставити исту суму на рачун непредвићене потребе за ову годину. Одлука је ова одмах извршна«. Ова одлука потписата је од стране председника општ. суда, одбора и деловође оишт. суда; и као такова по чл. 85 закона о општинама достављена начелнику среског на знање. Начелник срески примивши ову одлуку суда и одбора по истој под 6. маја т. г. Бр. 5870 донео је овакво решење : Суду општннском ),Није на закону основана одлука одбора те општине Бр. 1168 са разлога што је за решавање тога по чл. 33 зак. о општинама надлежан општински збор а не одбор. Задржавајући предњу одлуку од извршења препоручујем суду, да у будуће не решава ове ствари без деловође који није на одсуству".

По моме мишљењу нема места тражити одобрење збора по чт. 33. закона о општинчма, пошто одбор по овоме није ништа заинтересован. кад у чл. 133. истог закона, по коме се издагак чини, јасно стоји; у свакоме општинском буџету ставиће се и један кредит за подмирење непредвиђених општ.. потреба. Из овога се кредита могу подмиривати само непредвиђене општинске потребе, и то само по решењу општ. одбора. Стога молим уредништво Полицијског Гласника да изволи преко свога листа што пре објаснити : 1, да ли је одлука суда и одбора овакова како је овде изложена под Бр. 1168 правилна, или је онако тачно, како вели среска власт, да о овоме увек треба да решава збор по чл. 33. зак. о општинама; и 2, ако не треба по истој одлуци да решава збор, онда шта би се имало даље урадити, кад је одлука задржата од из вршења. —• На ово питање одговарамо: Чланом 133. закона о општинама дозвољено је. да општински одбори могу одобравати извесне издатке из општинске касе, који нису буџетом нредвиђепи, из буџетске позиције „на непредвиђене потребе«, кад су ови издатци неопходни и морају се исплатити још у току године. Како и издатци на оправку пушке и набавку барута, издржавање питомаца у среском расаднику и т. д>. нису били предвиђени буџетом, а морали су бити исплаћени у току рачунске године, то су свакако и они могли бити предмет оцене и одлуке одборске у смислу чл. 133. поменутога закона, без икаквог даљег одобрења. Према томе, одлука је одборска нравилна и среска власт је погрешила што тражи и одлуку збора. Али, како је она већ обеснажила ову одлуку одборску на тај начин, што је исту задржала од извршења, то суду не остаје ништа друго, него да изјави жалбу на ову одлуку у смислу чл. 152 с обзиром на чл. 172 закона о општинама. Надлежна власт поништиће свакако ову одлуку среске власти, јер јој оскудевају услови из чл. 156. иоменутога закона. II Суд општине суводолске, актом својим Вр. 603, пита: „Суд ове општине, у споразуму са својим одбором и виђенијим члановима општине, уотупио је школи 6'80 хектара зиратне општинске земље, која постоји у месту званом „Ронђа к , те да се школа издржава из прихода од тога имања, и на тај начин са свим укине школски прирез. На ово имање треба убаштинити школу, али како сам суд нема тапију од овога имања, то пе зна како ће да изврши пренос — да ли да се прво он сам убаштини па земљу пренесе на школу, или да се сама гакола убаштини. Ако не би могло бити ни једно ни друго, онда мора ли се доносити одлука збора и тражити одобрење и чије за отуђивање овога опгатинског имања, као и