Полицијски гласник

БРОЈ 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 219

антропометријском мерењу, и онда би, наравно , претегле теразије на страну дактилоскопије за много". Из цитираног пасуса види се ово двоје: 1. Г. ЛазаревиК једва једном; хвала Богу иризнаде, да је Бертилонов систем сигурнији од дактилоскоиије за утврђивање идентитета , и 2. И он, баш као и ми налази, да би дактилоскоаски систем био изврсан кад би се комбиновао са Бертилоновим системом без мерења. Констатујући ово, ми не можемо да пропустимо ирилику а да овако јавно не запитамо г. Лазаревића шта је у опште хтео са његовим написсЈм »Дактилоскопија и Бертилонаж« ? Све друго, о чему смо се нас двојица до сада спорили, споредна је ствар после овог његовог признања, да је резиме нашег минтења у основи тачан. Исто тако споредна је ствар и питање о утрошеној радној снази и времену, о коме г. Лазаревић говори одмах после овог признања, да би му колико толико умањио вредност. Кад је реч о једном тако важном и делнкатном питању као што је оно о идентитету, * које толико дубоко засеца у судбину окривљених, не може у опште ни бити говора о утрошеној радној снази и времену. Ако би се у оваквим стварима гледало на утрошену радну снагу и време, онда би из истраге требало избацити и вештачење, пошто је и за њега потребна радна снага и време, а и утврђивање идентитета је једна врста вештачења. Излишно је, држимо, да о овој апсурдности и даље говоримо. Одмах после цитираног пасуса, налази се и ово г. Лазаревићево тврђење: »Али нашто то. Наше је тврдо убеђење и у овом случају, да је дактилоскопски картон само с отисцима прстију довољан да одговори нашој потреби за констатовањем идентитета код нашег злочиначког света«. После констатованог г. Лазаревићевог признања, ово његово накнадно тврђење само је један доказ више о његовој конФузности. Кад је у питању шта је сигурније; кад сам Лазаревић признаје да је за утврђивање идентитета Бертилонов систем сигурнији од дактилоскопије, и кад од правилпог решења питања о идентитету зависи част, слобода па, можда, и живот појединаца, онда ово »тврдо убеђење« г. Лазаревићево не вреди »ни луле дувана". Који је тај суд, који би пристао да осуди једно лице, само на основу доказа које му пружају отисци његових прстију, кад је у могућности да дође до множине других доказа ? Нетачно је тврђење г. Лазаревићево — и ми се чудимо зашто му је ово требало — да се лондонска полиција у својој аракси, служи само дактилоскопијом, »без икаквих других сиоредних иодатака, иа чак и без фотографије". На енглеским дактилоскопским картонима налазе се бројеви картона судског кази-а, на којима се опет налазе: фотограФИЈа, подаци о боји очију и стасу и опис особених знакова. Ако г. Лазаревић збиља ово није знао, нека прочпта пај-

новију расправу Др. Стокиса: »Судска идентификација и интернационални лични оиис |1Лс1ец1лПса1;ш:п јисНшап-е е! 1е 81§па1етеп1; т1егпа1шпа1), која је штампана у 1. и 2. броју белгијског часописа »Кеуие с1е ЉгоИ; репа! е!; с1е сптто1о §1е <( од ове године. Исто је тако нетачно и тврђзње које ни мало не служи на част г. Лазаревићу — да заступник шеФа антропометријског одсека у Пожаревцу нпје још успео да схвати Бертилонов систем, и да му се с тога картони враћају из антропометријског одељења као нетачно испуњени. Г. Лазаревић, који тврдоглаво брани и своја скроз погрешна мишљења, сумњичи, без разлога, спрему једног вредног и школованог чиновника само зато, да би својим натегнутим разлозима против Бертилоновог система дао колико толико вероватноће. Да је г. Лазаревићу у овој ствари било стало до истине, он би о ономе што је »сазнао® упитао нас или ма кога органа антропометријског одељења, па би у истини сазнао право стање ствари, т. ј. да је једна група картона враћена пожаревачком одсеку због рђавих ФОтограФија, за које искључиву одговорност носи Фотогра® одсека. Остаје нам још да објаснимо г. Лазаревићу зашто налазимо да би било оиасно ако би наше антропометријско одељење још сада — нре деФинитивног решења питања о интернационалном картону — мењало свој систем класификације. Зато, г. Лазаревићу, што не можемо да погодимо какав ће бити интернационални картон; што не знамо који ће систем класиФицирања дактилограма бити усвојен и што, најзад, нећемо да »правимо од готовог вересију«. (нЛСТАВИЋЕ С е ) Д. Ђ. АлимпиЋ.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ОТАНОВНИШТВА код полицијских и оиштинских власти

(НАСТАВАК) Кад се г. Протић јавио са својом критиком, ми смо се обрадовали, јер смо га сматра.ш за најкомпетентнијег да да своју реч о овоме питању, као бивпш изасланик нашега Мииистарства за студирање овог питања у париској полицији. Али сада са жаљењем поново морамо констатовати, да то његово објашњење није нд из далека такво, да бисмо по њему могли чинити закључке о практичности уређења те установе у њих и да бисмо по том могли начинити ма каква поређења са извођењем тога питања у другим полицијама, ради »беспристрасног оцењивања који би систем пријављивања, према нашим локалним приликама требало код нас усвојити к . као што он вели, јер се на први поглед види, да се он у својим објашњењима (види стр. 148. бр. 19. »Г1олицијског Гласника") највише креће у границама постојеће наредбе парискепреФсктуре од 25. октобра 1883. год., која

броји 28 чланова 1 ) и ако она ни приближно не пружа потребне податке за стручно објашњење једног тако компликованог питања, као што ћемо то одмах и утврдити. Држећи се ове наредбе, он у своме објашњењу у главноме износи : како полицијски агенти сами прикупљају пријавне податке од грађана за она лица, »која ма и једну ноИ одседну или ирено&е ио хотелима, механама и становима са намештајима."; како се при томе послу једновремено уверавају поверљивим путем о исправности пријављених лица; како »на овај начин полиција не малтретира и не кињи своје грађане попуњавањем и шиљањем пријавних и одјавних листа« и како ово одељење за пријаву води нарочиту контролу и о издавачима станова са намештајем, хотелијерима и механџијама, као и о хигијенским условима локала издатих за становање давањем нарочитих дозвола за то. Излажући на тај начин организацију полицијског одељења »Вп§:ас1е с1ез §агп1б (( , рачунао је г. Протић, да је изнео не само манипулацнју овог одељења у париској полицији, што је донекле и тачно, већ и организацију и уређење питања о пријављивању у Паризу ! У своме излагању не помиње он нигде ни једном речи пријавне податке осталих грађана Француских, који чине праву популацију вароши Париза. По њему излази да се они никако и не пријављују, те ои из тога могло да се закључи, да полиција о њима и нема никаквих података, што је свакако кардинална заблуда. Ако г. Протић баш буде и даље остао при своме тврђењу и доказивао њену тачност, подрудићемо се, да га разуверимо, јер никако не можемо веровати, да у једној вароши од 3—4 милиона становника полиција не зна и нема од куда да набави податке о томе, где јој који грађанин живи, изузимајући хотелске путнике и самце у сћашћгез ^•агтв! У таквој обмани не сме да живи ни један полицијски чиновник, па ма ни једног дана нарочито не студирао то питање, а камо ли г. Протић. Што се,- пак, његовог излагања и објашњавања тиче о пријављивању у Паризу, морамо учинити ову констатацију: пријавне податке, које је г. Протић навео о хотелским гостима и кирајџиј.чма по становима за самце, прикупљају и контролишу нарочити полицијски органи не само у Паризу, већ и у другим полицијама великих вароши, па чак, као што је свима нама познато, и у нашој београдској полицији — потребан број детектива свакога дана. А ми смо о тој врсти пријављивања у нашој расправи писали већином онде, када смо се дотицали хотелских пријављивања у страним полицијама. Томе би се могло додати и наше излагање о контролисању странаца, које смо истицали код немачких полиција. У поређењу е оним, што смо ми о томе рекли, није г. Протићево излагање ни неки нов метод прикупљања пријав-

х ) Ова је наредба у неколико измењена и допуњена 1. јула 1905. год. и сада броји 33 члана.