Полицијски гласник

СТРАНА 220

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28.

них података нити се много разликује од методе у другим полицијама. сем у томе, што пријавне податке у Паризу прикупљају сами полицијски органи, а у полицијама, које смо ми поменули, чине то сопственици хотела и издаваоци станова, као лица, која се проа>есионално баве тим пословима, под непосредном полицијском контролом. Ну, највише пада у очи то, што се из његовог излагања види само, како се прик\пљају пријавнн подаци за та лица и да се она у централи сређују „алфабетично", али се ни једном речи не објашњава: како се то сређивање врши, какве се књиге и протоколи воде, какви се Формулари употребљују, у колико је тај начин рада практичан и изводљив за наше прилике и т. д. и т. д. То је, пак, према нашем скромном уверењу, морао навести и ако се у излагању дотакао пријавних података само једног дела грађанства, када као стручњак помиње организацију једног полицијског одељења и када његове одлике жели -да упореди са одликама истих одељења у другнм полицијама; јер кад се праве закључци о начину прикупљања пријавних података, а не водп се рачун о врсти и количини прикупљених података, о начину њиховог распоређивања, о утрошеној радној снази прп раду, као и о количини потребних издатака — онда је то у најмању руку бар неозбиљно. Да на послетку констатујемо и ово : ми смо располагали истим па чак и новијим подацима, од г. Протића, о париској полицији, када смо на кратко изјавили, да нисмо верзирани у питању о пријављивању у тој вароши, док, међутим, он са истим материјалом, рачуна. да је дао потребна стручна објашњења о томе, када је говорио о уређењу тога питања и на основу истога чинио разпе замерке осталим одељењима на страни. Према свему овоме остаје сада беспрнстрасним читаоцима да цене, да ли јз г. Протић својим пзлагањем доиста дао потребна објашњења о уређењу пријавног одељења у Паризу и да ли на основу таквих података има права, да чини иоређења са извођењем тога посла на другим местима, правећи на рачун ових разне произвољне закључке? Овде се морамо дотаћи и једне ствари, о којој се нерадо објашњавамо. При изношењу историјског развоја питања о пријављивању у београдској полицији. сматрали смо, да треба поменути и један покушај Министарства унутрашњих дела од 1900. год., којим се ишло на то, да се одељење модернизира, те да и на тај начин покажемо, како је и само Министарство било прожето уверењем о корисности ове установе. Говорећи о томе. поменули смо, да је оно те године послало једног полицијског писара у париску полицију, ради студирања тог питања и да је тај чиновник после шест месеци својих студија поднео Министарству ио томе аитању извештај у непуном табаку. Али смо даље поменули, да се разуме само по себи, да успех није ни могао бити већи, када је кандидат упућен да ту полицијску грану студира

у полицији, у којој и нема таквог одељења организованог у оном смислу, који је за наше прилике потребан. Овим констатовањем имали смо намеру, да утврдимо резултат овог покушаја без и најмање тенденције. да г. Протнћу тиме ма у колико пребацимо, што се чак впди и из тога, што његово име нисмо ни помињали. Али је г. Протић ово искључиво констатовање Факата. што нам је у осталом била и дужност, схватио као неправилност и нетактичносг према њему. Под утисцима тог свог веровања, он је у свом чланку изнео, да смо ми ово констатовање учинили у циљ.у да себе рекламирамо, како смо у стању написати читаве књиге о ствари, за коју други не шаље већи извештај од пепуног табака; да смо тај Факат о извештају иеверно представили, завршујући то своје излагање овим редовима: »Да је и писац ове критике посетио све главније вароши у Француској и при свакој иреиисао 1 ) организацију и ®уикционисање одељења за пријаву становништва, онда би његови извештаји могли изнети и две књиге г. Лазаревићеве. У осталом, сматрамо, да је споредна ствар, колики су били ти извештаји, већ је претежније питање, какви су бпли, јер ако би се, при оцени једнога рада овакве природе, узео као критеријум квантитет. а не квалитет, онда би и ова књига г. Лазаревића заслужила похвалу и препоруку«. Ми нисмо ни онда били, а не мислимо ни сада да будемо неправични према г. Протићу у погледу његовог досадашњег рада на овом питању и вољни смо, да дамо свако накнадно објашњење и учинимо сваку допуну нашем ранијем констатовању. Пре свегарадо признајемо, да је г. Протић за шест месеца свога студирањапослао шест извештаја Министарству, али тако исто остајемо и при своме првом тврђењу, ца је о овом иитању поднео само извештај од непуног табака. Да нам се, пак, не би веровало на голу реч и да бисмо читаоцима дали прилике, да његов извештај цене не по величини, већ по вредности, како и он сам жели, било би најбоље, када бисмо овде изнели цео тај извештај, али како иростор овог листа то не дозвољава, износимо га у најкраћем изводу, да би читаоци могли видети, како би од прилике изгледале те две књиге, које би г. Протић по своме обећању преписао. Пре свега г. Протић помиње, да се одељење налази у самој префектури и да Функционише према наредби од 25. октобра 1883, год. само према издавачима станова са намештајем. Одмах по том наводи од речи до речи најважније чланове те наредбе: 2., 3., 4., 5., 9., 10., 25. и 2(5. Износи ко је шеФ тог одељења и број агената на служби, чија је дужност, да обилазе те станове и хотеле и узимају имена путника. која сутрадан подпосе шефу тога одељења, где се алФабетично слажу у архиви. Износи за тим да се имена тражених лица саопштавају и агентима, да би приликом свог обилажења

Курзив је наш.

водили рачуна о њима, а да агенти прибирају податке и о свима лицима, која траже.так.ве дозволе од преФектуре. Исто тако тврди да се води особити рачун о обављењу лица већег положпјау Паризу, као и о блудницама. За нас је после оваквог извештаја са свим јасно, од куда је дошла она реч »преписао«, коју смо раније у г. Протићевом извођењу истакли курзивом и од куда она безразложна сумњичења у почетку, којнма нисмо ни у колико дали повода ; а објашњиво је и то, што се овај извештај готово дослонце подудара са објашњењима г. Протићевим штампаним у „Полицијском Гласнику". У осталом, ово нас све даље ни најмање не интересује. Остаје сада са-мо још да читаоци пресуде, да ли је наше констатовање било оправдап разлог за г. Протића, да чини онакве изјаве и да нас обасила онаквим сумњичењима ? Принцип је, да полицијске власти у свако доба морају имати на расположењу пријавне податке о својим грађанима, ако се жели постпћи успех у њеним многобројним и деликатним дужностима. Како ће се, нак, ти подаци, прибирати: да ли помоћу самих полицијских органа или путем које друге власти; и да ли ће их сами појединци доносити власти или ће их власти саме прикупљати — питање је особене врсте. Тај принцип не може да пренебрегне ни енглеска, ни Француска, нити ма која друга полиција. Г. Протић, међутим, питање о томе, да ли иријавне иодатке треба да ирикуиља иолицијска или која друга. власт иредставља као иитање о иринцииу оиштег или делџмичног иријављивања! По њему у Енглеској пе постоји никакво пријављивање за то, што у њиховој полицији нема таквог одељења, а у Француској постоји делимично пријављивање, што се прикупљају подаци само од хотелских путника и кирајџија сћатћгев ^агшз за разлику од генералног пријављивања у немачким полпцијама, где је сваки грађанин дужан, да се пријави полицијској власти у проиисаном року. То своје тврђење базира он на са свим иогрешном факту, да је немачки законодавац усвојио принцип генералног, а Француски парцијелног пријављивања. Међу тим то је констатовање погрешно, јер су сви законици, као обавезни за цељу земљу, приближно једнаки, пошто се њихов делокруг шири и над сваким селом као и над многољудним градовима, па према томе су и одредбе немачког законодавства о томе питању мало различне од сличних одредаба у другим државама. Баш и када бисмо узели, да је он принцип генералног и парцијалног пријављивања схватио у оном смислу, како смо то ми мало пре објаснили, ипак остаје отворено питање, да ли су његови разлози . довољни, да оправдају гледиште, да полицијској власти не треба поверити опште право прикупљања пријавних података. Говорећи о организацији нашег пријавног оДељења изрично смо на неколико места поменули, да се при томе уређењу