Полицијски гласник

ВРОЈ 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА -1-11

морамо строго обазрети на принцип што је могуће већег упрошћења и практичности, како у самом канцеларијском раду, тако, па и више, и према грађанству, у погледу испуњавања његове дужност пријављивања. Тај принцип заступа и г. ПротиК у своме чланку, али с извесном разликом у резоновању. Он на пр. нигде не помиње, да смо и ми имали на уму тај принцип при излагању, нигде не помиње примере, у колико смо од њега одступили, веК га без разлога износи само као аргуменат, да би њиме доказао, како је парцијелно пријављивање боље од генералног, помињући ту чак и неке ,,модерне« и »полицијске" државе. Други је његов разлог, што енглеска полиција и нема одељења за пријављивање, а Француска прикупља само известан део пријавних података, па то ипак не смета, „да оне успешно обављају своје дужности и да служе за пример осталим полицијама.« (овршиће се) Васа ЛазаревиЂ.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО три студентд Од Конана Дојла (СВРШЕТАК) — На лицу слугином паказа се израз ината. — Никакав човек није био овде, господине. — Признајте. Банистере, признајте ипак! — Не, господине, нико није био. — Онда од вас не можемо очекивати никаквих других обавештења. Хоћете ли, молим вас, мало да останете овде. Сад морам да замолим вас, господине проФесоре, да се попнете ка господину Гилхристу и да га замолите да дође овамо. Кроз неки минут врати се професор заједно са студентом. Овај нас је најпре зачуђеним испитивачким погледом посматрао редом док најзад не смотри у ћошку и слугу. Тада се тек на његовом лицу указа бледило и страх. — Прво затворите врата! Холмсове црте биле су озбиљке, али ипак задовољне. — Дакле, господине Гилхристе, сад смо овде са свим сами, и нико неће знати шта се између нас догодило. Сад можемо са свим искрено да говоримо. Хоћемо да знамо, како сте ви, као частан човек, дошли на то, да јуче тако што учините? Несрећни младић устукну назад и баци Ванистеру ужасан поглед, иун пребацивања. — Не, не, господине Гилхристе, ја нисам ни речи рекао — ни једне једите речи! узвикну слуга. — Нисте, рече Холмс, али сад, ето, и то учинисте. Дакле, господине Гилхристе, ваљда ћете и сами увидети, да је према оваквом исказу Банистеровом,

ваш положај са свим безнадежан, и да вам остаје још само отворено признање. За један тренутак превуче млади човек руком преко чела као да би се хтео прибрати, па онда клече поред стола, сакри лице рукама и поче јако јецати. — Ходите, устаните, рече Холмс ублажавајући га; грешити је човечански, али вама нико не може пребацивати да сте и покварен. Можда ће вам сада тешко пасти да испричате како је цела ствар текла; боље ће бити да ја испричам господину проФесору, како целу ствар замишљам, па ме ви поправите где се будем варао. Чујте, па ћете видети, да вам не чиним неправду. — Од првога тренутка, кад сте ми, господине проФесоре, казали, да нико живи, па ии сам Банистер нпје знао да на вашем столу стоје тако важне хартије, ја сам већ почео давати целој ствари некакав одређен облик. Штампара смо могли одмах оставити на страну, јер је он то могао учинити у својој сопственој соби. Индијанац ми такође није изгледао подогфив. Ја сам био убеђен, да је онај човек, још пре но што је дошао у вашу собу, знао да су хартије биле унутра. Али како је могао то сазнати ? — Кад сам ушао у ваше двориште, посматрао сам мал<Ј тачније ваш прозор. Немојте да помишљате, да сам био тога уверења, да се неко усудио да у сред дана, код толиких суседа, уђе кроз шипке на прозору. Таква би помисао била будаласта. Ја сам одмерио, колико би требао да буде висок човек, који би у пролазу могао да примети какве се хартије налазе на вашем столу. Ја сам висок шест стопа и са извесним напрезањем могао сам у томе успети. Мањи човек не би то био у стању. Видећете већ да сам имао разлога што сам веровао, да ваља највише имати у виду студента који је необичне висине. — По том сам ушао у собу и већ сам вам рекао своје назоре у ногледу онога столића. 0 ономе столу у средини није имало шта да се примети, док ми приликом описивања господина Гилхриста нисте напоменули да је он одличан ■вештак у далеком скакању. Тада ми је све било са свим јасно и требало ми је још само неколико помоћних тачака да утврдим, на да дођем до поузданог резултата. Но и то ми је пошло за руком. — Ствар је овако текла. Овај млади човек провео је своје по подне на игралишту и вежбао се у скакању. При повратку имао је под мишком своје ципеле које носи приликом скакања; а, као што знате, оне су потковане и снабдевене оштрим ексерима, да се у скоку не би играч оклизнуо. Ири повратку, како га је дао Бог високог, он је пролазећи поред вашег прозора приметио на столу свежањ коректура и закључио да ће морати то бити задаци за тај важни испит. Ништа се зло не би десило, да није, у пролазу за своју собу, видео у вашој брави кључ, који је небрежљиви слуга заборавио. На један пут му је пала та мисао да уђе унутра и да се увери, да ли су заиста то ти отисци. То у осталом није био никакав опасан корак, јер

се увек могао извинити да је ушао у собу само да вас нешто запита. — Кад је пак видео да су то заиста хартије које је он слутио, наишло је искушење, коме се он, на жалост, није могао одулрети. Оставио је ципеле на сто . ... — Шта сте ос.тавили на .столицу до прозора ? — Своје рукавице, одговори млади човек. Холмс погледа слугу с пуно тријумФа. — Оставио је рукавице на столицу и узео лист по лист коректуре да препнсује. Веровао је да ће се професор вратити на главни улазак. тако да ће га моћи видети кроз прозор. Али, као што знамо, он се вратио на позадња врата и господин Гилхриста га је приметио тек кад је био већ па вратима. Распремање је било, дакле, немогуће. Заборавио је рукавице, узео ципеле и побегао у спаваћу собу. Можете видети, да је овај зарез на вашем столу учињен у правцу ваше собе, као и то, да је при свршетку нешто дубљи. То је већ довољно да докаже, да је ципела брзо у том правцу покренута и да је бегунац у том правцу отишао. У тој журби остало је са ципеле мало блата и остало на столу, а друго парче је опет остало у спаваћој соби. Хоћу да напоменем, да сам јутрос био на игралишту за такмичење у скакању, и тамо сам нашао место са овако црнкастим блатом, које је било још посуто са пилотинама, да би спречило клизање приликом скакања угакмичара. Донео сам собом и мало пробе. Јесам ли рекао истину, господине Гилхристе? Млади се човек високо издигну. — Да, господине, истина је, одговори он. — За име Божје! узвикну проФесор. И даље ништа не кажете, никаква пзвињења ? — 0, да, имам још нешто да кажем, али ужас од ове срамоте сасвим ме је саломио и збунио. Имам овде једно писмо, господине професоре, које сам написао јутрос, раном зором после ужасно немирно проведене ноћи. Ево га. Из њега ћете се уверити да сам био решен да не идем на испит. Добио сам понуду за место код полиције у Радезији и неминовно ћу отпутовати за јужну Америку. —■ Заиста ме радује да чујем, како нисте имали намере да се користите својом недостојном радњом, одговори проФесор, очевидно умирен. Али за што сте изменили своје планове ? Гилхрист показа на Банистера. — Бно човека, који ме је извео на прави пут, додаде он. — Но Банистере, сад је на вас ред, да од вас добијемо признање, рече Холмс. Сад ћете разумети, за што сам тврдио, да сте ви били једини, који је могао овога младога човека пустити напоље из собе. У бегство кро ! онај прозор нисам много веровао. Дакле, хоћете ли нам и последњу тачку овога догађаја објаснити и дати нам разлога, шта је вас наевло на такав рад. Слуга се покрену из свога погруженог положаја.