Полицијски гласник

СТРАНА 222

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28

— То би вам била са свим проста ствар господине, само кад бисте знали раније односе; но поред тога што сте тако славни, ипак то не можете знати. Г1ре толико година био сам први слуга код старога барона Гилхриста, оца овога младога човека. Кад је он пропао са имањем, ја сам дошао за слугу овде на универзитет, али свога доброга господара никада нисам заборавио, и ако га је други свет врло брзо заборавио. Из успомена на старе дане, пазио сам на његовога сина што сам боље могао. Кад сам јуче дошао у ову собу, кад је почела ларма одмах ми је поглед пао на столицу. на којој су биле рукавице господина Гилхриста. Одмах сам их познао и гледао сам, шта да се ради. Ако их господин проФесор види, ствар је свршена. Паднем на столицу и нисам се ни помакао, све док господин професор није отишао к вама. За тим изађе из спаваће собе млади господин, који је још као дете играо у моме крилу, и признаде ми све. Зар није било природно, моја господо, што сам покушао да га спасем, као што је са свим природно да сам га подсетио како тако што год његов покојни отац никада не би учинио, и наговорио га да се таквим својим делом не сме користити ? Можете ли ме за то карати? Ја мислим не! — Не, заиста не, рече Холмс срдачно и устаде са своје столице. А сад, господине проФесоре, ја мислим да смо вашу малу загонетку решили; код куће нас чека доручак. Хајдемо, Ватсоне ! А вама, млади човече, желим сјајну будућност у Родезији. Сада сте били поклизнули. Дајте нам у будућности прилике да се уверимо како сте се могли високо уздићи. Крвава румен беше иламтела на образима младога студента, када смо излазили на врата. Превео с немачког, Д. В. Батсић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине уровачке, актом својим од 23. децембра пр. год. Бр. 1609, учинио је извесна питања. Како му на њих није одговорено, он је актом својом од 12. јуна ове године Бр. 1609, поновио свој захтев, чудећи се да је на доцнија питања других судова одговарано, а на његово не. Да не би и даље очекивао одговор и чинио безразложне прекоре, одговара му се, да је уредништво решено, да не одговара ни на једно питање, које је један пут објашњавано било по чијем му драго тражењу, јер на тај начин хоће да нагна општинске писаре и часнике, да редовно прате рубрику »Поуке и обавештења®. Само ће тако они бити нагнани да читају »Полиц. Гласник« и осете сву корист, коју им он пружа, а кад су уверени да ће им се на свако питање, које учине, одговарати, они неће читати оно, што се другима одговара.

А питања, која је он поставио објашњена су: Оно под 1. у бр. 52. овога листа за 1907. год. под VII; Оно под 2. у бр. 40. овога листа за 1906. год. под II, и Оно под 3. у бр. 18. за 1907. годину под II — 1. Нека суд тамо потражи потребне одговоре. II. Суд општине мало-лаолске, актом својим од 12. новембра пр. године, тражио је обавештење о застаредости иступних кривица и иступних пресуда из III части кр. закона. Како су оваква питања врло честа, то уредништво у погледу ове застарелости даје ово обавештење: По § 396. кр. закона све иступне кривице, које се казне по III части кривичног закона, застаревају за трн месеца, рачунећи од дана кад су учињене, сем крађа, превара и утаја преко 10 гроша чаршијских, које застаревају за годину дана. Према томе, кад се за једно иступно дело, које се казни на тужбу нриватнога, не поднесе тужба у року од три месеца, односно године дана, оно је застарело и више се не може казнити. Исто тако, кад се за иступно дело, које се казни по званичној дужности, не покрене истрага у року од три месеца, односно од године дана. после се не може ни покретати. Овако се има поступити и онда, кад се за иступна дела, било да се казне на тужбу приватног, било по званичној дужности, у опште не сазна у року од три месеца, односно од године дана. Ако је, пак, за извесно дело подигнута тужба или поведена истрага по ; званичној дужности, па од последњег | рада по томе делу није рађено ништа за гри месеца односно годину дана, онда је дело опет застарило, и неће се казнити. Под речима » иоследњег р ада сс , не могу се узети белешке власти као н. пр. „зват к , »послат му позив« и т. слично, него само радови који су у истини могли прекинути застарелост као : испит окривљеног, испит сведока, увиђај на лицу места, процена покрађе и т. д. управо само оно, што у истини казује рад власти по тој ствари, а не једностране белешке, којима је тежња да застарелост прекидају. Ради боље јасноће, ми ћемо навести овде и неке примере. На пример, приватни је тужилац подигао тужбу 1. јануара 1907. године. По овој тужби испитани су сведоци: један 15. јануара, један 15. Фебруара а један 31. марта 1907. год. Од 31. марта па до 1. јула исте године није рађено више ништа по томе делу, и оно је онда застарило (ако није крађа, превара или утаја). Међутим, да је 30. јуна узет на одговор окривљени или рађено ма тата друго по овоме предмету, онда би застарелост била прекинута, и рачунала би се од 30. јуна па на даље за трп месеца.

Овако се рачуна застарелост дела, а сада да пређемо на застарелост пресуда... По поменутом законском наређењу, кад застари пресуда по иступним делима, она се неће извршивати. Пресуда, пак, застарева за оно исто време, за које би застарело и само иступљење, за које је кривац осуђен, рачунајући од дана кад пресуда постане извршном, или ако после тога кривац побегне из руку власти, од дана кад побегне. Као што се из овога види, законодавац дозвољава застарелост пресуде само од онога дана, од кад је она извршном постала. А пресуда, пак, постаје извршна у ова два случаја: а, кад је саопштена окривљеном, па се он у року од три дана не жали суду, онда је она постала извршном трећег дана по саопштењу. И. ако се од тога дана па за три месеца односно годину дана не изврши, онда је она застарила без обзира на то, што је тамо бележено да је кривац зват да затвор издржи или новчану казну плати, и без обзира чак и на то, што је у овом међувремену узимата реч од њега о начину исплате па чак и имање узето у попис, и б, кад се окривљеном саопшти пресуда, па он изјави против ње жалбу у законском року, онда се застарелост почиње рачунати од дана решења надлежног суда, којим је пресуда одобрена, па за три месеца, односно годину дана унапред. Код случаја под б. може се догодити, да суд не донесе никакву одлуку за три месеца, односно годину дана, рачунећи ово време од дана саопштења пресуде па напред, и у том случају узима се, да је пресуда опет застарела, јер је од времена изјављене жалбе, односно саопштења пресуде, протекло три месеца односно годину дана. И у овом се случају не прекида застарелост радом, н. пр. враћањем нижој власти на накнадни извиђај и т. д. Има још један случај, који се може догодити после донесене пресуде, и који је, у осталом, врло чест, те је потребно и њега објаснити. На име: донесе се пресуда, али се окривљени не може наћи да му се она саопшти. Под претпоставком, да ће га власт данас сутра добавити, пресуда лежи несаопштена, и тек у другом или трећем месецу власт сазна, да се окривљени нплази у другом срезу, и тамо пошље пресуду да му се саопшти. У овом случају мора се узети, да је овај последњи рад прекинуо застарелост дела, јер се пресуда, пошто није саопштена и постала извршном, не рачуна као пресуда, него као обичан рад у истрази. Тек кад се саопшти и постане извршном, или се изјави жалба, настају случајеви застарелости пресуде, који су напред поменути, јер је све до њене извршности оскудевао битни услов за оцену застарелости саме пресуде, већ је стојало само дело иступљења, па се и у < погледу застарелости има тако да узме.