Полицијски гласник

СРОЛ 29

Фикације побаца све инструменте за мерење, и да се па овај начин без пкаквог разлога лпши рапије прикупљених података. И кад ствар овако стоји, онда је са гледишта класификације потпупо беззначајно, да ли ће наше антропометријско одељеље сад одмах или носле I—"2 год. мењати данашњу класификацију картона, док је с обзнром па данашп.и пнтернационални ка]>актер Вертнлоновог спстема врло ваншода се саовим мељањем не хита док се двФинитивно не реши питањеобудућој интернационалној методи, које је данас на дневпом реду. Најзад г. Лазаревић иде толико далеко : на »сматра за дужност", да па ово своје мшпљсње скрепе палш.у „н нашпх меродавнпх чипилаца". Пас ово, у осталом, ништа не изпепађује, јер зпа.мо за ову г. Лазаревићеву навику. Нема готово ниједпог његовог написа у ко.че он не скреће пажп.у »меродавппм« те на ог.о ге на оно. Изглсда, међутнм, да је све ово било узалуд, јср се сам I'. Лазаревпћ у „Пријављпвап.у Стаповпиштва" отворено /кали, што п.еговп написн пролазе неопажено. Да ли ће у овом случају г. Лазаревић битп боље среће, не знамо, али кад већ он налазн разлога, или како вели »сматра за дужност® да скреће пажњу меродавним на једно своје погрспшо мишљење, онда, ваљда, неће имати ништа против тога, што ћемо п ми скрепути нажњу читалаца паједан позитиван Факт, који најбоље доказује неумеспост г. Лазаревићевог мишљења о чисто дактилоскопском снстему п .мењању класиФикације картона у нашем аитропометријс.ком одељеп.у. У Белгији је већ од пре неколико година на дневном реду питање о установљењу звапичног одељења за идентиФикацију. Скоро сваке годпне прпликом иретреса буџета миипстарства иравде, говори се и о овој сгвари, иа је тако било п крајем прошле годпне захваљујући известиоцу Всрстејлену, чији је значајан говор иубликован у овогодишњој анрилској свесци белгијског часописа »Кеуие <Је с[гоЈ1; репа! е! с!е сг1пппо1о§'Јо". Ево шта вели Верстејлен: „Водећи рачуна о извештају цептралне секције г. Министар намје казао : »Ја сам потпуно расположеп да пдем озпаченим путсм, п већ сам установио криминалноантрополошкп лабораторијум у казненом заводу Форесту, чија ће пнсталација бити довршена 1909. год. У овом институту одре^иваће се антрополошки карактери осу^енпх лица, њихове аномалије, рђаве навике и т. д. као и п.ихово психично стање". Ово није оно што смо ми тражилп. Вез сумње је веома кориспо, са гледишта судске идентпФпкације у опште, познати прошлост п лрироду злочинчеву, али оно што је од парочитог интереса, то је: познати саме злочинце, моћи разликовати индивиду-е са судском прошлошћу и моћи познати. у целом свету, индивиду-е које имају интереса да се крију. (Јтварање одељења са ингернационалним картоном, први је и неопходан услов за борбу против интернационалног злочина. То је она, која допушта да се разликују индивиду-е и да се познаду злочинци

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

Интернационалном злочину, који је најопаснпји и но правплу некажњив, треба ставити на супрот ннтернацпоналну полицију. Као први уолов за њено остварење потребно је пмати у свима цивплизованим зе.мљама, иа свима деловима глоба, у метрополама као н у колонијама, једиу исту .методу идентиФикације, којом ћс се сваки нолицијски орган, без обзпра на језик и народност, моћи користитц, бсз претходног студиран.а нримљеног картона или личног описа, који му доносп телеграф с другог краја света, (свршиће ое) Д. Ђ. Алимпх^.

01Е УЕВВВЕСНЕН38ЕУ\'Е61ЈМ6 !М ОЗШСНЕМ ЕЏВОРА I ЗаиО. — Ше СптшаШа) с1ег Ва1каШат1ег. уоп Ог. Агпо1с1 ШасИег. У 18. броју »Иолицијског Гласника" обећали смо приказатп књигу, која је под горњпм насловом пзашла ових дана у Минхену н чија се садржпна у главно.ме тиче криминалптста у Србпјп, иошто је пнсац од свију балканских зсмаља у п.ој нашао најбољи криминално-статистички матсријал. У прпказу ове књнге мп ћсмо сс држати рсда и деобс, које је п писац учинио. I Објективни моменти криминалитета. .V. I[равосц[је. (Казнено нраво. Његове особености. Смртпа казна. Ухваћенп н неухваћенп учипиоци. Осуда и ослобођсње). За оцепу питањаокриминалптегу извесие земље на сваки начин да је од првенственс важности казнено нраво дотичне зсмље, односно питање какве су н које радње угролгепе казном. Валканскс зс.мље, пзузев у псколико Црну Гору, немају свога самониклог казненог нрава. Свуда је слулшло за углед право са - г :апада, ;1 у ирвом реду француски »(Јос1е репа1 к . Оштрије одредбе унете су из ируског закона од 1851., као што је случај са Србпјом, у чнји је казнени закон од 18(50. г. поред пруског нашло прпјема још и бадснско право. Рецинирано ираво на сваки начнн имало је свуда п својих измена, од којпх су најважппје оне о смртној казни. Карактеристична је широка иримеиа овс главне казне у Црној Гори и Србији. Неће се иогрдзшпти, ако се то буде сматрало као израз племенске одликс и историског развитка, До скора је у Србијп била нримењнвана смртна казна још н за квалиФицирану крађу и друге сличне дсликте иротиву својине. Колика се претерана заштита даје својини помоћу терористичких мера најбоље се види из статистике смртних казна за време од 1887.—1897. год., где је у всћипи случајева ова казна изречена због злочина противу својинс и то у много случајева због крађе. Од тада су закон и пракса ублажили ову оштрнну, апримена смртне казне за крађу укинута је новелом од 13. маја 1802. год. Док је закон на једној страни оштар, шта више свиреи, па дру1'ој страни по-

СТРАНА №

казујо се опет ирилично благ. Такав је случај на пр. са §-ом 245. српског казнеио! 1 закона, којн пружа извесне благости у корист хајдука, којп се предаду властн. Као што ће се накнадно видети та благост није са свим неоправдана. У сваком случају она је доказ о томе, да је моћ владе у овом правцу ограничена и да је због тога упућена на пактирањс. У погледу на казнени ностуиак за Србпју је вредио помена, да је она и до данас задржала инквизиционн принцип примљен од аустро-угарског права. Комиетепца поротног суда је врло ограничена. Од свију балканских земаља само статпстика Србије допушта, да се критички оцсии један од најважннјих објективних Фактора кримпналитета —криминална полицнја, јср јс само у њеној статистици бар у неколпко нашао израза савремени захгев теорије, по коме се за оцену кримнналптета пзвесне земље морају дати тачни подаци не само о пресуђенпм кривпчнпм делима, већ и о свпма онпма, која су само дошла до знања власти. Срнски годпшњаци на име доносе редовно на крају суму насилно убијених и број ножара и паљсвина, учињених у дотичној годипи. Врло корисну допуну овим подацима садржи књ. V. »Г1рилога (( од године 1902. гдс је дат преглед за периоду 1889. —1895. иронађених и непронађених извршилаца паљевина. Иисац је међутим добио нодатке у рукопису и за све остало време до 1905. године. По етатистнци број паљевина у гсдииама 1889.—1905. колебао се између 120 и 708.') Просечно нешто више од 442. Нанротив, нак, број осуђених лица због овог делпкта кретао се само између 5 и 415 и износпо је средње нешто више од 22. Јасно је као дан, да овој грдној ранлици није узрок само у честој множини ових злочина. Овој жалосној појави разлог је више у недовољпој Функцији криминалне полиције. То доказују бројеви статнстике иаљевине, по којој су од извршилаца: 'Габлпца I

У години

пронађени у процент. непронађени у процент. Свега било пал.гвина 1889 ....

7*86

610

9.2-14

662

1890 ....

12-40

590

87-54

674

1891 • • • •

7-77

1 >53

92-23

708

1892 • • - .

9-97

298

90-03

331

1893 • • • •

16-92

270

83-08

325

1894 • • • •

2 1

9-55

199

90-45

220

.1895 • ■ • •

1 1-68

189

88-32

214

1896 • • •

7-15

117

92-85

126

1897 •••

3«

7-92

419

92-08

455 |

1898 ....

10-83

412

89-17

462 1

1899 • • ■ •

11-15

343

88-85

386

1900 г • • •

9-74

269

90-26

298 '

1901 ....

8-14

350

91-86

381 ;

1902 • • • .

159

28-81

393

71-19

552 |

-1903 ....

150

22-60

514

77-40

664

1904 • • • ■

138

22-23

483

77-77

621

,1905 • •

155

21-38

570

78-62

' 725 !

') \У. је, као што Не се доцније видети из табеле, у овој оцени пзгубио из вида последњу 1905-ту годину, која показује 725 паљевина, те је према томе у овоме периоду кретање паљевине у ствари између 126 и 725, а не 708,