Полицијски гласник

СТРАНА 234

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30

СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) § 24. Доказна снага сведоцбе. Доказна снага сведоџбе почива на општој претлоставци, да људи говоре истину. Ми претпостављамо, да је оно, што неко тврди, да је својим чулима опазио, и истина, ако то по општим појмовима може бити истина, и ако немамо основа да посумњамо у сиособност сведока, да је могао нешто тачно опазити, или у његову вољу, да је хтео истину казати. 1 ) Да би сведоџба могла имати доказне снаге, сведок, дакле, мора и да може и да хоКе да каже истину, а сем тога, сведоџба његова односно садржине мора бити вероватна. 0 томе, колику ће доказну вредност судија придати појединој сведоџби и кад ће једну сведоџбу узети као доказ, т. ј. кад ће сматрати да су испуњени услови за њену доказну вредност, постоји битна разлика између реФормираних законодавстава с теоријом- слободног оудијског уверења и старих са законском теоријом доказа. 1. РеФормирана законодавства за оцену доказне снаге сведоџбе не постављају судији никаква обавезна правила, већ остављају, да он то реши по свом личном уверењу, добивеном из целокупног поступка на главном претресу. Ова законодавства као год што не разликују сведоке на способне, неспособне и сумњиве за сведочење, тако исто не праве законску разлику ни у вредности њихових сведоџаба. По њима свако лице може бити испитано као сведок, јер се искључење ма кога лица противи принципу слободног судијског уверења. Стога не треба забранити испит ни деци, па ни душевно болесним лицима, само ако се суд нада, да ће на тај начин што боље сазнати ствар.' 2 ) По себи се разуме, да слеп не може сведочити о ономе, за што је потребно чуло вида, ни глув о ономе, што треба чути, те је стога и непотребно оваке сведоке оглашавати за неспособне. Као год што је штетно унапред забранити ма коме лицу да се испита као сведок, исто је тако штетно поставити судији правила којих се мора да држи при оцени доказне снаге сведоџбе, јер би се судија често лишио доказа. И једно и друго се има оставити слободној оцени судије. По овој теорији може судија не дати никакву вредност заклетој сведоџби, а може, опет, засновати своје уверење, т ј. придати потпуну доказну вредност незаклетој сведоџби па ма из којих разлога сведок не био заклет. Тако исто може судија једну сведоџбу сматрати за потпун доказ, што ће бити случај, ако је та сведоџба била у стању да код њега створи уверење о истинитости какве чињенице, а може он више сведоџаба, које се чак међу собом слажу, огласити за недовољне да образују потпун доказ. Најзад, судија може исказу саучесника придати исту доказну вредност као и исказу заклегог сведока. Све, дакле, зависи од слободне судијске оцене. При стварању свог уверења о истинитостн или неистинитости какве чињенице на основу сведоџбе, судија има да

оорати пажњу на то, да ли је сведок био саособан, т. ј. да ли је могао казати истину и да ли је хтео казати истину. И ако судија и ова питања има да оцењује по свом слободном нахођењу, ипак му при томе врло корисно могу да послуже правила која је поставила стара доказна теорија, јер су она резултат искуства од више столећа. Тако од утицаја на доказну вредност сведоџбе може бити однос сведока према самој кривичној ствари, личне особине сведока, његов дотадашњи живот, садржај и Форма сведоџбе, нарочито, да ли је сведоџба јасна, одређена и потпуна, да ли је заклета и да ли се слаже с осталим сведоџбама. 2. Сасвим супротно реформираним законодавствима, законодавства с теоријом законских принудних доказа не допуштају судији да доказну снагу сведоџбе оцењује по свом личном уверењу већ постављају законска правила којих се он при тој оцени мора да држи. Она постављају услове и претпоставке — ргевигггНопеб јигш е{ <1 е јиге — које морају бити дате, па да се сведоџби прида доказна вредност. Захтеви или услови за доказну снагу сведоџбе и по бвој доказној теорији, као и по теорији слободног судијског уверења, односе се на саособност и на вољу сведока као и на садржај сведоџбе, т. ј. сведоџба има доказне снаге само тако ако сведок и може и хоће да каже истину, и ако је сведоџба по својој садржини вероватна. Али, докле реФормирана законодавства остављају судији да по свом личном уверењу оцени да ли је сведок могао и хтео казати истину, па, према. томе, да ли ће сведоџби придати доказну вредност или не — дотле законодавства с теоријом законских доказа, с обзиром на поменуте особине које сведок мора имати па да му се верује. разликују три врсте сведока: саособне или класичне, несаособне и сумњиве сведоке. Ова су законодавства, дакле, унапред одредила, који су сведоци способни, неспособни и сумњиви. Способни су сведоци они, у чију се способност опажања и вољу да кажу истину не може никако посумњати. Неспособни су они сведоци, којима се због њихових односа или природе њихове не може веровати, да могу казати истину, или које је закон огласио неспособним стога, што постоји основана сумња да ће казати; истину. Сумњиви су сведоци они, противу којих постоје основи сумње, да са извесних узрока или не могу или неће праву истину да кажу. Хоће ли се сумњивим сведоцима веровати или не, зависи од тога, да ли основи сумње отпадају или остају и даље. Међутим, сведоџба неспособног сведока не може послужити као доказ ни у ком случају, ни онда, кад је судија на основу ње стекао уверење о истинитости чињенице на коју се она односи. Наш законик, усвајајући теорију законских принудних доказа, извукао је и све конзеквенце из ове теорије, јер и он разликује сведоке на способне, неспособне и сумњиве. И он, у § 229. прописује услове, под којима се сведоџби има придати доказна вредност. Сведоџба, која је испунила све захтеве, постављене у овоме законском наређењу, јесте сведоџба способног сведока. Из излагања законских захтева за доказну снагу сведоџбе видеће се и то, који су сведоци неспособни а који сумњиви. (наотавиће ое) Д-р Бож. В. МарковиЋ.

] ) 2а<Лаг«ае'НашНшсћ II 440. г ) У немачкој пракои било је неколпко примера, у којима је пспит душевно болесних лпца послуншо врло корисно. 1.б\ке, Сотшеп4аг 280.

Ки1(, СотгаепЈаг II