Полицијски гласник

БРОЈ 30

БЕРТИЛОНАЖ И ДАКТИЛОСКОДИЈА (СВРШЕТАК) Где смо ми у овом погледу ? Потребно је да бацимо један летимичан поглед у назад, те да видимо зашто Бзлгија у овој ствари није ишла напред. Р Год. 1904., приликом дискусије буџета министарства правде, г. министар говораше, даје иитање о организацији антропометријског одељења у току изучавања, и од тог доба па до данас није апсолутно ништа учињено. Последњи међународни криминалноантрополоиЈки конгрес у Турину (1906.) изразио је жељу: да све државе заведу облигатно идентиФиковање повратника по једној истој методи. Др. Виљом, секретар међународног удружења за казнене заводе изјавио је пред једним скупом швајцарских полицајаца, у Берну 1900. год.: „чим је у Француској уведен систем Бертилонов, опазила се права емиграција рецедивиста ка Белгији". У год. 1892., на конгресу криминалне антропологије изражена је жеља: да се у свима земљама усвоји и генералише систем Бертилонов за утврђивање идентитета у опште. ч. *Али оно што је најинтересантвије, то је ово : још у 1890. год. унета је у буџет министарства правде нарочита позиција за организовање антропометријског одељења, и до данас, бар званично, није ништа учињено. Који су знаци идентитета и начини за редиговање личног описа, који ће служити за истраживање, гањање и хватање злочинаца у средини гомиле, и помоћу којих ће се утврдити њихов неоспорни идентитет ? Како треба класифицирати ове описе? Како ће се изнаћи картон повратника са лажним именом ? И ако је цео свет сагласан о системима идентиФикације, од пре неколико месеци дискутује се о методама класиФикације. Према модерним научним системима. идентиФикација се може утврдити: 1. Помоћу антроаометрије, т. ј. мерењем појединих делова тела, као н. пр. У систему Бертилоновом: дужине и ширине главе, дужине лакта, и т. д. 2. Помоћу дактилоскоаије , т. ј. помоћу нацрта отисака прстију, класиФицираних према утврђеним методама. И једном и другом систему могу се додати : 1. Фотографија; 2. Живе слике, и 3. Опис особених знакова. Који је систем бољи? Очигледно онај, који допушта да се најлакше позна личност која је пред нама. Неоспорно је, да је антропометрија у овом погледу у преимућству над дактилоскопијом. Тачно је казано, да се отисци прстију не мењ ају и да су апсолутно поуздани знаци,

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

али кад је реч о хапшењу окривљеног или осумњиченог. неспорно је да су мере, живе слике и спољашњи знаци главе много лакши за контролисање од отисака прстију. Од како је поднет извештај о буџету министарства правде, извесни листови претресали су ово питање; тврдило се, да се антропометрија све више напушта од стране научног света. Др. Стокис, из Лијежа занима се системом Бертилоновим у једној серији чланака и у брошури, коју ми је изволео послати; он долази до закључка, да антропометрију треба одбацити и дати првенство дактилоскопији. Изгледа, да су његови аргументи убедили поштованог министра правде. Питање је, да ли ми према садањем стању ове ствари треба да се сложпмо са мишљењем поштованог министра, који нам вели: пре него што се одлучим за један од ова два система, хоћу да чекам на резултат студија и да водим рачуна о оствареним прогресима. Не мислим, да треба овако да радимо. и налазим да је ово литање већ потпуно зрело; могао бих вам врло лако доказати да спстем Бертилонов постоји у многим земљама, и да Функционише савршено. Ми се, пре свега морамо инспирисати и користити искуством стеченим у другим земљама. Имамо искуство Француско, немачко, швајцарско, холандско и сва искуства у овим разним земљама иду у прилог класиФикације антропометријскодактилоскопске. Има један енглески систем кога је прихватио Висетих, и који употребљује само дактилоскопију, али, ако уопште, водимо рачуна о искуству стеченом у разним земљама, то је још увек антропометријски систем Бертилонов, праћен дактилоскопијом, који је данас у употреби. Имајте, у осталом, у виду, да је систем Висетихов у ствари само један сиотем класиФикације, који има за основу дактилоскопију. Да би овај систем био потпун, мора обухватати и антропометрију, и ФотограФију и изометрију са живим сликама. Нема, дакле, никаквог разлога, због кога би требало одлагати дефинитивну организацију. Теоријски аргументи, који се истичу против система Вертилоновог, не потвр*)УЈУ се у пракси. Али оно, што још више привлачи моју пажњу, и што аргументе противника антропометрије чини још сумњивијим, то је што је њен главни противник, Др. Стокис из Лијежа говорио у априлу 1905. године: »Метода, коју Др. Лавелеј и ја улотребљујемо у нашим одељењима, јесте Бертилонова: мерење, описивање особених знакова, отисци прстију и ФотограФија (где ове нема живе слике). Наша влада, како изгледа, вољна је, да установи одељење за идентиФикацију једино помоћу дактилоскопије (систем енглески). Ја сам увек налазио, да је систем Бертилонов много бољи.«

СТРАНА 235

Оно што је било тачно у 1905. год. остаје тачно иу 1907. години«. Овај Верстејленов говор згодно је допуњен једним чланком Шарла Нажела, краљевског прокуратора у Брислу о идентификовању криваца, који је штампан у последњој (јунској) свеци већ поменутог криминалног часописа „Кеуие (1е дгоМ репа1 е(; с!е сп1шпо1о^1е а . Налазећи, као и Верстејлеи, да због питања о дактилоскопији не треба одлагати организовање званичног одељења за идентиФиковање у Белегији, Нажел, поред осталог, вели и ово: »Искуство од 25 година допушта, да се достојно оцене огромне услуге, које антропометрија чини идентификацији. Овај систем, добро примењен, не повлачи заблуде у разликовању личности, нити је у опште могућно да кривци ФалсиФикују своје раније мере. Мере главе, лакта, ноге и стаса не могу се намерно изменути од стране модерних криваца. Ово се не може рећи и за дактилоскопију. Услед сталног трљања или осакаћења линије прстију могу се толико трансформисати, да их је врло тешко, а по некад и немогућно поново познати са поузданошћу. Један скорашњи случај, који је објавио Др. Лавелеј, доказује потпуну основаност овог тврђења. Кад кривци буду видели, да се идентиФикација врши само помоћу дактилоскопије, они ће похитати да деФигуришу папиларне линије својих прстију, те ће тако дактилоскопски систем служити само за идентиФиковање случајних криваца, који обично и не крију свој идентитет. Тачно је, да је дактилоскопија драгоцена цаука за полицијска судска истраживања. Дешава се, да злочинци оставе отиске лрстију на предметима које су додиривали приликом извршења злочина, и ови отисци, сачувани и анализовани, могу послужити да се утврди присуство извесне личности на месту злочина. Али, зар није оправдана бојазан, да ће злочинци, сазнав за опасност којој се излажу остављајући трагове свога пролаза, обући рукавице за време рада, и на овај начин потпуно поништити сваку практичну корист од ове врсте доказа, која је већ дало тако интересантних резултата.® *) Цитирали смо ово само с тога, да би и читаоци и г. Лазаревић увидели са колико пажње и обазривости у Белгији приступају организовању званичног одељења за идентиФикацију, и колико дактилоскопија, кад је реч о практичној лримени, још далеко стоји иза Бертилоновог снстема, док, међутим, г. Лазаревић тражи да ми одмах, и без икаквог стварног повода, мењамо систем класиФикације у нашем антропометријском одељењу. Да би, најзад, читаоци добили што потпунију слику о целом овом спору између нас и г. Лазаревића, резимираћемо овде његову суштину. 1. Ми тврдимо, да је Бертилонов систем за констатовање идентитета сигур-

*) У прошлој години, приликом једне велике крађе у Паризу, крадљивци су, да би избегли остављање отисака прстију, радили у рукавидама.