Полицијски гласник
СТРАНА 236
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
нији од дактилоскопије, а то признаје и г. Лазаревић. 2. Г. Лазаревић тврди да је дактилоскопија, бржа простија и јевтинија од Бертилоновог система, и да је често пута од неоцењене користи у истрагама, а то, опет, ми ие поричемо. 3. И ми и г. Лазаревић у главноме се слажемо, да у нашем антропометријском одељењу треба вршити класификацију картона по дактилограмима, само што г. Лазаревић мисли да ово треба одмах учинити, а ми, међутим, налазимо, да то није тако прешна ствар с обзиром на предстојећи међународни конгрес, који ће утврдити образац будућих интернационалних картона и начин њихове класиФикације, што ће бити обавезно за све државе. И ми и г. Лазаревић изнели смо за своја мишљења разлоге, који би се годинама могли бранити и нападати. 4. Сва друга питања, која смо додиривали у току дискусије о главној ствари споредне су, и без утицаја на главно питање, у коме се обојица слажемо. 5. Ако је г. Лазаревић имао за циљ, да нашем јавном мњењу и читаоцима »Полицијског Гласника« скрене пажњу на велику практичну вредност дактилоскопије, поред Бертилоновог система, онда може бити задовољан што је у томе успео. Својом »Дактилоскопијом", он је изазвао једну озбиљну и плодну дискусију, која је од неоспорне користи, и с којом, на крају крајева, обојица можемо бити задовољни. И кад се ова г. Лазаревићева књига посматра са ове тачке гледишта, она је несумњива једна добит за нашу сиромашну праву полицијску литературу, као год што је и Лазаревић,
поред свих својих махна у писању својствених у осталом свима почетницима — на путу да постане озбиљни књижевпи радник у својој струци. Он има воље за рад н вредан је; потребно је само да мало више чита, и да не хита са публикацијом израђених радова, и 6. Према изложеном, свака даља дискусија о бертилонажу и дактилоскопији била би излишна, бесциљна и понављање онога о чему је до сада говорено, те с тога са овим написом завршујемо, бар у овом листу. даљу дискусију са г. Лазаревићем. Д. Ђ. АлимпиЋ.
ОЈЕ УЕВВВЕСНЕОЕШШ1М 08ТИСНЕЈ Е11В0РА I ВаиЛ. — Ше СгшшаПШ е!ег Ва1каШапс)ег. уоп Ог. АгпоШ ШасНег. (НАСТАВАК) Све ове необичне резултате Л\ г . објашњава хајдучијом. која стално влада у Србији. Разбојници на Балкану дају статистици злочина једну са свим спецпФичну боју : њу прате паљевине и умишљајна убиства. У Немачкој, која има 25 пута више становника од Србије, у периоду од 1892.—1905. год. број паљевина кретао се између 504—674. а бр•_>ј осуђених између 437 и 577. Просечан број паљевина у Немачкој износи нешто мало више него у Србијн! Такав исти однос показује статистика Немачке и у погледу убистава и отуда \У. с правом рбзонује, како је у Србији живот човечији врло јевтин. Српска статистика (табл. II) по-
казује да се број насилно убпјених у годинама 1889. —1905. кретао између 290 и 600. У укупним циФрама убистава умитнљајна убиства непрекидно су премашала неумишљајна, тако да она играју страшну улогу у укупном кримииалитету. Средњи број свију убистава износи годишње 439, тако да код средње насељености од 2,322.442 душа (за време од 1890.—1900.) на 100.000 становника долази више од 19 убистава. Ма да статистика показује опадање броја осуђених лица због умишљајних убистава, то оиет не значи много, када се узме у обзир број убистава. Чудна је иронија случаја, да се 1904-та година закључује са 540 убистава, са којим је бројем почето у 1889-ој години ! 1905-та година отишла је и даље, јер онапоказује 600 убистава. \У. закључује. да се опадање броја осуђених може објаснити само на рачун бо.ље организације хајдука, а рђавије организације криминалне полиције. Накрају овог дела књиге ми ћемо проговорити о овим закључцима, који су у многоме погрешни. Што се тиче осуда и ослобођења у Србији је, а у периоду од 1881.—1905., по правилу више од половине ослобођено оних, који су били оптужени због злочина и преступа. Просечан број осуђених лица изиоси за последњих десет година од прилике 46°/ 0 . (У Немачкој за вре.ме од 1890.—1905. ослобођено је са.мо 20°/ о од броја оптужених.). Када би овај велики број ослобођавања био услед нормалног узрока — доказане невиности, онда он не би био ништа необично. То би само био доказ о склоности српскога народа за лакомислене тужбе. Међу тим од укупног броја ослобођених лица, само
Таблица III Статистш^а осуђених г?од првостепених судова по де,лима
о 1 о. \о СО
3 Б О Г
1888.
1889.
1890.
1891.
1692.
1893.
1 894.
1895.
1896.
1897.
1898.
1899.
1900.
1901.
1902.
1903.
1904.
1905.
\у Просечно од 1888 -1904
У процентима 1 1.
Увреде Величанства • • • •
32
12
14
15
7
3
20
37
28
13
39
59
25
4
4
9
5
4
19
0-57
1 2.
Увреде власти
47
13
4
50
16
4
19
34
78
77
75
108
62
71
79
57
26
50
49
1-47
3.
Противстајања власти •
115
49
77
139
109
222
129
191
62
55
56
139
99
54
90
78
23
34
99
2-98
4.
Правл.ења лажног новца • •
12
9
11
12
10
6
5
16
14
17
14
1 1
4
9
13
7
12
9
11
о-зз
5.
Прављења лажних исправа -
2 5
37
24
42
42
32
26
45
20
22
38
49
9
39
10
11
2
7
28
0-84
6.
Штампарских кривица • • •
10
6
11
47
29
33
85
134
28
13
29
16
2
2
5
50
26
24
31
0-93
7.
Увреде
ИЗ
82
104
174
157
105
192
192
121
119
128
134
160
154
184
199-
193
219
148
4-45
8.
Лаке телесне повреде • • •
250
225
194
466
414
315
587
574
289
361
381
558
6 48
555
489
61 2
690
66 2
448
13-47
9.
Тешке телесне повреде • ■
190
144
147
2 57
164
128
184
188
119
151
150
177
150
109
112
106
139
172
154
4-63
10.
Злоставе
13
10
17
10
4
9
5
15
12
25
23
11
5
6
5
6
3
14
11
о-зз
11.
Злоставе са убиством • • •
29
37
22
14
18
17
29
33
22
23
16
12
9
5
13
14
7
13
19
0-57
12.
Нехотичног убиства . . • ■
22
17
10
32
16
22
24
23
40
27
75
81
78
73
24
40
17
34
37
1-11
13.
Покушаја убиства
70
79
68
114
105
99
120
137
79
132
91
99
68
58
74
68
91
90
91
2-7 4
14.
Неумишљајног убиства • ■ •
90
78
155
93
82
45
71
94
39
65
59
43
33
41
41
43
38
66
63
1-90
1 5.
Умишљајног убиства ....
147
138
118
201
197
111
190
236
86
114
73
52
36
44
84
24
97
104
111
3-34
16.
Кривич. дела противу морала
33
41
43
62
31
44
45
58
29
37
37
23
26
30
31
29
44
33
42
1-26
17.
Поништаја ствари
64
18
20
42
37
11
43
42
27
19
21
13
16
4
5
1 1
24
12
25
0-7 5
18.
Утаје ....
21
8
21
25
19
30
45
29
11
14
25
20
—
16
11
9
10
19
18
0-54
19.
Преварл
19
14
5
9
14
25
22
28
13
8
9
16
5
9
2
3
3
5
12
0-36
20.
Шумске кривице
21
10
12
236
566
420
540
875
636
1114
1323
1531
1 166
1264
972
911
937
1085
737
22-16
21.
Просте крађе *
170
123
1 18
178
133
137
122
178
105
127
116
12=-
85
112
124
96
126
172
128
3-85
22.
Опасне крађе
512
471
556
624
521
319
413
746
433
42 3
619
403
349
389
427
400
547
655
479
14-41
23.
Крађе стоке
94
98
135
92
118
115
85
119
105
106
154
109
80
99
69
86
99
85
104
3-13
24.
Разбојништва ......
191
132
191
183
145
94
141
248
90
133
106
54
60
60
90
45
88
115
121
3-64
25.
Хајдуковања
13
22
10
24
4
4
26
15
6
6
_
—
1
3
—
—
3
3
8
0-23
26.
Јатаковања
20
19
32
5
9
8
14
60
50
60
15
20
11
14
35
6
18
24
23
0-69
27.
Паљевине
29
27
40
34
24
21
27
46
16
12
7
10
25
5
14
7
21
40
21
0-63
28.
Злоупотребе власти ....
23
5
10
8
14
23
1 5
29
32
15
30
48
13
21
3
14
10
1
21
0-63
29.
Утаје у сј ^ чг Л . лужности • ■
5
—
1
14
18
8
8
24
2 1
33
37
39
34
26
53
32
26
21 || 22,
0-66
Укупан број свију осуђених
2578
2095
2357
3448
3263
2608
3585
4818
2832
3371
4018
4276
3581
3564
3363
3196
3579
4136
3325
100-00
НЗ. У овој таблици изостављени су свакако омашком полади о убиству деце.