Полицијски гласник

СТРАНА 244

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31

01Е УЕНВНЕСНЕОЕШШ 1М ШИСНЕН Е11Н0РА I Вап(1. — Ше СпшшаНШ Аег Ва1капШш!ег. уоп Ог. АгпоШ Шас11ег. (нАСТДВАк) Од деликата противу имаовине после шумских кривица бројно долази крађа. Апсолутни број осуђиваних лица због крађе просечно у целом овом периоду једва изостаје иза средњег броја осуђиваних због шумске кривице. Удео крађе у целокупном криминалитету премаша у средњу руку цифру 21 процента, износи дакле више од петине свију деликата. С обзиром на квалиФикацију опасна крађа истиче се са уделом од преко 14 ироцента. На друго место долази проста крађа са просечном квотом од 3*85 процента и напослетку крађа стоке средње са 3*13 процента. Кретање овог кривичног дела тесно је скопчано са кретањем укупног криминалитета. Највишу тачку курва крађе, као и курва деликата противу имовине, достиже у 1895. години. Поред крађе само још разбојништво игра знатнију улогу међу деликтима противу имовине. Врло је рђав, али и карактеристичан симптом особености српског криминалитета то, што релативни удео разбојништа у укупном броју кривичних дела износи просечно висину од 3'64 процента, а у појединим годинама — као н. пр. 1891. — шта више премашио је и 5 процента. Када се узму у обзир и други деликти противу имовине, а нарочито хајдучија и јатаковање, онда се види, да у Србији моменат насиља игра више него обичну улогу и код дела противу имовине. Од осталих кривичних дела противу својине од споредног значаја је оштета ствари, а још незнатније иревара и утаја. Узрок слабом оначају последња два дела налази се у томе, што је Србија чисто земљорадничка земља, у којој је трговина и индустрија још у стадију почегног развијања, те нема ни праве прилике за чињење ових деликата, а и законодавство није имало разлога на њих обратити толику пажњу као на она дела, која су од већег значаја у правном саобраћају. (Треба помислити на правни моменат квалиФикације код крађе стоке). Други овакве појаве доводе у везу са културним приликама: где је мање писмености ту је више крађа, а мање превара. Међутим врло је тешко одвојити социјални моменат од културног. У највише случајева ипак је социјални моменат првенствен. Од кривичних дела противу личности на прво место долазе у обзир: телесна аовред а, неумишљајно и умишљајно убиство. На телесие повреде пада у средњу руку 600 осуда, дакле преко 18 процента свију осуда, цифра, која се много не разликује од односне циФре у Немачком Царству. Лака телесна повреда далеко премаша тешку повреду, тако да би се то привидно могло узети за доказ повољних прилика, када се не би узело у обзир законодавчево схватање. Али и поред тог повољног изгледа кривична

дела противу личности дају врло мрачну слику, чим се узме у оцену контигенат неумишљајних убистава. Раније смо већ видели да је у Србији број умишљајних и неумишљајних убистава енорман. Утисак тих циФара, пак, повећава се Фактом, да њихов број апсолутно и релативно премаша број тешких телесних повреда. Ово важи у првом реду за прву десе.тину периода, који посматрамо. Радосна |е појава да последњих година број тешких повреда знатно опада, док лакше врсте повреда опет расту. Множина и тежина деликата повреда код југословенских племена давно је познат Факт. Неки писци овај Факт објашњавају националним моментом. Други у томе виде појаву, који условљавају културни моменти: далеко заостала цивилизација, у којој још владају примитивни обичаји сурове освете, а по том ношење и уиотреба оружја, док је међутим настава и васпитање остала још ускраћена широкој маси становништва. "УУ". не дели мишљење оних, који мисле да је низак ступањ школског образовања узрок претежности крвавих кривичних дела, већ је наклоњен мишљењу, по коме је узрок овој појави народни карактер Југословена. Наше је мишљење, да су у праву и једни и други, али да су културни моменти претежнији. Црта суровости и осветничких инстиката није никаква нарочита и особена народна одлика, већ је то општа, заједничка особина свију нецивилизованих народа. Култура и чврст државни поредак несумњиво могу и морају брзо лечити такве народне одлике. Увреде , као кривична дела чине само 4'45 процента свију деликата; у сравнењу са немачким приликама ова је циФра врло мала. То значи као да се у Србији противу увреда мање реагира, него у другим земљама, јер се то чине само на други начин. Моменат самопомоћи овде је Фактор, који проузрокује високе цифре повреда. Кривична дела аротиву морала износе само 1 - 26 процента свију дела. Тај је проценат у толико чуднији, која се има на уму велики број других сурових и насилних деликата. Бројни однос оба пола у Србији, а уз то други социјални и субјективни моменти објашњавају ову појаву. Ако бацимо општи поглед на категорију деликата противу личности, видимо једну повољну околност, да су ова дела у последњој десетини опала. Од 43'3 процента просечно у годинама 1888.—1891. удео ове категорије у укупном криминалитету спао је доцније на 32 - 87 процента. У последњим трима годинама на сваки начин опет се примећује апсолутни прираштај, али је у питању кратко време, теје завршни резултат још непознат. Поред осталог вредно је пажње, да ток диаграмске курве деликата противу личности у неком погледу сличан је оној курви деликата противу својине. И овде 1895-та година показује врхунац кретања. Деликти противу државе у Србији играју подређену улогу. Од 11'68 проценат у првој десетини периода у доцнијим годинама спали су на 7'6 процента.

Максимум осуђених и овде је опет у 1895. години (594). Број увреда величанстава је апсолутно и релативно незнатан (просечно 19), а тако исто и штампарски деликти (у средњу руку 31). Број неписмених, од чега зависи и број новина, утичу на незнатност ових последњих дела. Само у 1895. години број осуђених због ових деликата нарастао је на 134, што се објашњава политичким врењем у то доба. По том је овај број падао, да се у 1903. год. опет нагло подигне из појмљивих разлога. Напротив врло је сумњива појава сразмерно висока цифра кривичних дела у службеној дужности, кгја бацају ружну светлост на јавне службенике у Србији. Број чиновничких деликата колебао се између 14 и 115 и сачињавао је 1 -08 до 2*28 процента укупног криминалитета. Врх тога тај број показује тенденцију ка пењању. Од ових дела најважнија су злоупотреба службеног положаја и утаја, од којих ова последња просечно претеже и у посл^дњим годинама сумњиво расте. \У. истиче да Србија код круте централистичке управе има претерано велики штаб чиновника, тако да је Бауе1еуе још пре 20 год. опомињао Србију, да ће се у њој развити бирократија. Што се тиче статистичких података о поврату њих у Србији има објављених само за једну једину годину (1896.), а за остале године до 1905. \У. је добио од бив. начелника статистичког одељења велики део материјака, који недостаје. Према тим подацима од броја свију ооуђених у 1896. год. (2563) број повратника износи 9 - 5°/ 0 (271 лице), а у 1905. год. 5*6°/ 0 . До 1900. год. проценат је опадао, а од тада је опет наступило колебање са највећим процентом у 1904. год. од 6*9 0 / 0 Како је 1895. год. критична по висини укупна криминалитета у Србији, \У. налази, да је са свим природно, што је одмах идућа година (1896.) показала највећи број повратника. Што се тиче висине овога процента у 1904., ми сматрамо да је томе главни узрок, уз нагли прираштај кривичних дела, оно многобројно и у масама извршено помиловање у 1903. год У осталом у опште узев број повратника међу српским кривцима релативно је врло мали. \У. отуда закључује да је карактер српског криминалитета, као и осталих балканских земаља, виша случајних кривичних дела, него дела по занату (проФесионалних), т. ј. да маса деликвената више ради под утицајем страсти него са размишљањем. То се истиче већ и тиме, што код вршења дела преовлађује насиље. Статистички подаци о повратницима у 1896. год. показују, да од свију кривичних дела деликти противу државе (увреда величанства и чиновника, затим штампарске кривице) показују највећи релативни коеФицијенат поврата. Много незнатнији је поврат код деликата противу личности. (наставиће се) М. Ј. ПетровиЂ.