Полицијски гласник
I
ЗУБИ КАО ДОКАЗ ИДЕНТИЧНОСТИ.
Толико су пута већ зуби учинили најдрагоценије услуге у полицијским и судоким истрагама. али у последње се време почела обраКати много већа пажња овоме доказу за утврђиваље идентичности. Томе је дало повода умножавање криминалних случајева у којима злочинац своју жртву тако искасапи и испарча, да се ни помоћу свих криминалистичких искустава, нити судско-медицинских вештина није у стању да дође до правога стања ствари и расветљења истине. Један случај из најскорије ирошлости услед своје пеобичне компликације дао је повода да истражна власт позове у помоћ и једнога зубнога лекара, и његове су опаске и објашњењг« о склопу и саставу вилица и о особености зуба послужили као полазна тачка у истрази, која је доцније крунисана успехом.*) И ако то није баш новина у судској пракси, иоменути је случај побудио многе стручњаке на писање о овој ствари, и на стручна обавештења о томе, на ко.ји све начин могу зуби или и њихови трагови корнсно послужити у криминалним истрагама или и у грађанским парницама, где је неопходиа потреба утврђења несумњиве идентиФикације. У нас је и нначе врло чесг случај налажења непознатих лешева, који су махом производи злочина, те је у толико више и потребно што пространије знање и што умешнији рад иследника у питању о утврђивању идентичности. То нас побуђујс, да упознамо наше читаоце и са овим начином рада у утврђивању иденгичности, који Ке им, без сваке сумње, у извесним приликама бити од велике користи. Кад погледамо, шта је у страном свету <'ве потребно и довољно, па да се може донети савестан, закону сходни, категоричан и дефинитиван суд о утврђењу идентичности извесне личности или леша, не можемо, а да се не сетимо једног скорашњег случаја из нашег правног живота. То је случај са нађеним лешом бившег београдског трговца Влајка Павловића, у којој је прилици истражна полицијска власт била ретке среће да дође до апсолутне истине. имајући прилике да на најсавеснији, закону саобразни начин несумњиво утврди идентичност леша Павловићева. Али првостепени суд за варош Београд, не осврћући се ни у колико на целокуиан рад истражне полицијске власти, који се у главном кретао у доказивању идентичности тела и одела Влајкова, огласио је да то није леш Влајка Павловића, стављајући се на становиште, да је за утврђивање идентичности леша меродавна иоследња изјава оца Влајкова: да то није његов син, која је у суштој противности са арвом његовом изјавом, у којој признаје : да је то леш његова сина. У осталом, ако нам буду на расположењу потребна акта, тај конкретни
*) У изради овога чланка служили смо се поглавито изношењима зубнога лекара Алфреоа Далмана и Драгоберта Винтера.
случај даће нам повода засебној расправи, а сад да пређемо на ствар : да упознамо читаоце са начином рада у случајима потребе утврђивања идентичности, и да им за тим примерима покажемо, шта се у страном свету захтева и како се успева у томе послу. Овај делокруг рада истражних власти од необичне је важности и захтева од истражника како стручност и умешност, тако исто и потпуну савесност, пошто у сваком конкретном олучају од њега зависи част и имање наших грађана. Ови ће редови моћи корисно послужити истражницима нарочито онда, ако су изјаве меродавних интересованих личности контрадикторне; одавде ће, у неколико, моћи увидети, шта — у таквим случајевима треба за њихову одлуку да буде од пресуднога значаја. Кад се тиче специјално зуба као доказа идентичности, не треба заборавити још и то, да наш свет у последње време све више поклања пажње нези зуба и да зубно лекарство у нас све више цвета, те да ће у толико чешће бити прилика, да се и зубни лекари иризивају као стручњаци у случајевима потребе утврђивања идентичности. Многобројни примери из Форензичне литературе свију народа показују, да је сарадња зубних лекара у извесним случајевима употребљена и да је понекад могла бити од изванредног значаја. То у толико више, што се после смрти услед процеса труљења сви остали органи тела толпко јако измене, да већ после кратког времена нису ни од какве помоћи за агносцирање. Ношто кости и зуби врло мало садржавају органских веза, које су изложене поменутим променама, они су за то и у стању да се одрже необично дуго времена. Ако су нрилике необично погодне. т. ј. ако нема приступа слободном ваздуху и живим организмима, они су у стању да пркосе свима утицајима по читаве хиљаде година, тако да чак и по зубима египатских мумија можемо изводити извесне закључке. Истраживање зуба и вилица може бити од разноврсног Форензичнога значаја. Ту долази најпре Форма виличнога скелета, који иружа вероватни закључак о иолу леша. Па и Форма зуба по дужиии и ширини даје полазне тачке у том правцу, ма да се, наравно, увек мора имати пред очима, да нису тако ретка одступања од просечне мере код оба пола, и да са тим увек ваља рачунати. У сумњивим случајевима треба поклонити пажње особитим моментима, који увек треба дапослуже као кажипрст у оријентирању, ако их не треба сматрати као типичне полне ознаке. Тако на пример жути и тамни зуби пушача готово увек могу бити доказ да се има посла са мушким лешом, и ако није искључена могућност, да и женски леш може бити у питању. Са истом предострожношћу ваља примати и искуство зубних лекара, да су зуби у жена у опште боље неговани него ли код људи. Дакле, што се тиче одређивања пола према Форми вилица и зуба не може се I
дати сигуран, али увек врло вероватап закључак. У погледу одређивања ириближне старости мртваца може се према зубима и виличним костима дати доста закључака. Ако се има посла са детињим лешом, у чијој вилици још нема зуба, онда се испитивањем у дубини вилице, према зачецима зуба, који се тамо налазе, може закључити готово тачно и о њиховој старости, што је у таквим случајевима већином довољно за идентификацију. Ако је пак случај са млечном вилицом, опет се по извесним знацима да закључити старост детета, с тим, да се не треба бојати великих заблуда. Ако је пак „мешовита вилица" предмет истраге, т. ј. таква у којој су једновремено млечњаци и већ избили зуби, онда се могу чинити извесни закључци према већ избилим зубима и према томе, којој они врстн уорганизму вилице припадају; наравно, да заблуде нису искључене, јер се избијање зуба дешава отприлике у времену које просечну меру прелази или подбацује. У сумњивим случајевима, као и код одређивања пола, тако исто и овде нам стоје друге опаске на расположењу на пример Форма и величина виличних костију, које у периоди рашћења такође подлеже извесним одређеним променама — и оне су у стању да пруже нашим закључцима више сигурности и одређености. Да би се искључила могућност заблуда приликом одређивања старости леша, не треба заборављати на доказано искуство, да извесни иоремепаји храњења тела утичу на ток нормалнога ницања зуба. Али ови исги поремећаји храњења и још друге болесне појаве, које нас уздржавају да према зубима Чзамо с предострожношћу можемо одређивати старост извесног леша, допуштају нам да их на други начин можемо узети као полазне тачке код идентиФиковања мртваца. Знамо наиме, да извесне болесне иојаве тела — као н. пр. код рахитиса, скроФулозе, сифилиса — дају зубима извесне са свим одређене и карактористичне ознаке, које у приликама могу да послуже као изванредно важне полазне тачке. Најзад могу и зуби израсле вилице бити од пуно вредности по одређивање старости. Искусан зубни лекар може по боји зуба, по њиховој чвршћој или лабавијој вези. са вилицом, по степену њихове употребљености, по недостатку једнога или више зуба, по накупљеном камену око зуба и по још многим другим ознакама да изведе закључке, који ће осталим органима, који раде на истрази, моћи бити од велике користи. Приликом зубно-лекарског испитивања човечјих вилица показују се необично велике разлике и одступања у норми, диФеренцирању и особености у погледу боје, Форме, величине и реда — зуба, од чега лајицима падају у очи само највећма и видно означене разлике. (свршиће се) Д. В. Бакић.