Полицијски гласник

СТРАНА 246

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31

ПРИЗНАЊЕ (ив ЗАБЕЛЕЖАКА ЈЕДНОГ СТАРИЈЕГ ПОЛИЦАЈЦА)

(НАСТАВАК) — Зиам, зпам, гооподине, али поред рђавих људи могу да страдају и невини услед таквог вашег рада. — Како ? —• Тако лепо. Под ударцима апсанције може и најневинији човек признати оно што се од њега тражи, и ако о томе у ствари појма нема. — Господине — плану г. Гр... ја никад нисам наређивао нити бих наредио да се злоставља невин човек, јер сам у стању да увек тачно разликујем невиног од кривог. — Сваки човек може да се превари. — Ја се никад нисам преварио нити ћу се преварити, јер врло добро разумем свој посао, одговори г. Гр..., мало љутито. — Нека је све баш и тако, па нпак је нехумано и противно закону злостављати окривљене и изнуђавати им иризнање. Зар ви никад нисте помишљали на то, да се може случајно десити, да злостављани изненада подлегне под немилосрдним и неодмереним ударцима острвљеног апсанџије, нарочито пак у оним случајевима кад је слабије Физичке конструкције, или са каквом тежом унутрашњом болешКу ! Зар ово не би било правр убиство за које би одговарали и ви и апсанџија, и зар вас целог века не би гризла савест што сте противзаконо убили човека! — Види се, млади господине, да још ни из близа не познајете наш злочиначки свет. То је нарочита сорта људи, чвршћа од камена, која се већ од малена сродила са апсаном и батинама, и која од батина само још више чвршћа. Према овоме, потпуно је излишна ваша бојазан, да неко из овога света може подлећи под ударцима апсанџије, и да с тога ја и апсанџија можемо доћи до кривичне одговорности. Што се тиче хуманитета и законитости према овим људима, рекао сам већ шта о томе мислим. И ако ме овим својим резоновањем колега није могао уверити о легитимитету батинања и изнуђавања признања, ипак је успео да измени моје мишљење о њему лично. После овог објашњења ја сам увидео, да он није нотпуно свесан онога што чпни; он није наређивао да се окривљени бију и злостављају заго што је по природи био суров и дивљачан, већ зато што је сматрао за дужност, да у интересу друштва ово чини. ДоцЦије, у току даљег службовања, уверио сам се да има више оваквих пслицијских чиновника. * * * Мало по мало и ја сам захваљујући члану г. Т>... и колеги Гр... ушао увелико у све послове око ислеђивања. После три месеца већ сам, готово самостално и са прилично успеха, ислеђивао теже злочине, и знатно помогао колеги Гр... с којим сам се већ био у велико

спријатељио. За чудо је, да је овај нешколовани и по мало оригинални човек био веома расположен и ни мало суревњив према једном млађем и школованом чиновнику, и ако су га неке колеге у кварту плашиле, да ћу га сасвим истиснути из кривичног одељења, само док се потпуно упознам с пословима. — Ако, братац, — одговарао је он. На млађима свет остаје. Камо лепе среће да у полицији има што више школованих људи. Погледајте само нашег члана; нема му равна у целој нашој полицији. Овако је чешће пута говорио мој колега Гр.... и ја сам био потпуно уверен да је увек говорио од срца, те сам га с тога још више волео и поштовао. — Само још да нема ону ружну навику да изнуђава признање, био би у мојим очима идеалан полицијски чиновник, рекао сам члану г. Ђ... кад смо једног дана разговарали о пословима у кривичном одељењу, па се узгред дотакли и колеге Гр... — Ја сам више пута иомиитао да га од тога одучим, али, право да вам кажем, не могу никако да нађем згодан начин, одговори ми г. Ђ... — Што је најгоре, наставио сам ја даље, он не бије лично, већ наређује апсанџијида то чини, а овај, као војник, слабо води рачуна о јачини и носледицама својих удараца, парочито кад има наредбу старијег. —- Тако је, одговори ми члан смејући се. * * * На три дана после овог мог разговора с чланом, разбијена је на крагујевачком друму једна бакалница, и из ње однет готово сав'еснан од вредности. Кривична дела ове природе, ма колико обична и честа у унутрашњости, у Београду су, с обзиром на градску насељеност и већи број иолицијских органа, веома ретка и необична, те с тога, као и убиства, узбуњују целу полицију. Готово цео полицијски апарат у оваквим случајевима креће се у потеру за зликовцима, а већина органа кварта у којима је дело извршено, никако и не долази у канцеларију т док се кривци не пронађу. Тако је и овом приликом било. Поред г. Гр..., који је отишао на увиђај још изјутра, па по свршеном увиђају одјурио чак на Остружницу у циљу трагања, и сви остали органи кварта, изузев мене, деиозитара и једног званичнпка, по нарочитој наредби члановој отишли су у потеру за дрским крадљивцима. Тек око 8 часова у вече вратио се г. Гр... у кварт. Собом је довео и једног Банаћанина, који је, ио казивању неких остружничана, нудио извесним лицима на продају покраден бакалски еспап. Одмах су позвати присутни грађани и започето Формално саслушавање. Поред сведоџаба оних остружничана, осумњичени Банаћанин био је и раније на робији због крађе, те је тако било довољно основа за његов притвор, али се колега Гр... није задовољавао само тиме да га при-

твори, већ је хтео да још овог вечера доврши истрагу и нађе покрадене ствари. У овом циљу ислеђење је продужено до један сат по поноћи, али на крају крајева без стварног успеха. Осумњичени Банаћанин није хтео апсолутно ништа признати, а бранио се тако вешто да је и самога г. Гр... доводио у забуну. Најзад је ислеђење прекинуто, присутни грађани отпуштени, а осумњичени предат апсанџији »на надлежност«. . — Уби душу у њему — наредио му је г. Гр... — ако не каже где је покраден еспап. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања : I. Суд општине сганачке, актом својим Бр. 1163, пита: »Суд ове општине учтиво пига уредништво за следеће обавештење: У атару манастира Св. Стевана а у непосредној близини самога манастира, налази се школа липовачка са својим земљиштем, које је раније добила од манастира. Све околно земљиште и данас је својина манастирска на шта манастир и порезу плаћа. Поред саме школе пролази река са извора и то матица а и вода за манастпрске воденице и све то иде кроз манастирско земљиште изваншколске авлије — ограде. Поред ове воде на раскрсници три пута, у спомен прославе стогодишњице од устанка, засађени су неколико Фидана — воћа из среског расадника, које је купио старешина манастира, а засадио их управитељ школе. После, пошто се ово воће примило, манастирска стока прошле зиме оштетила је неколико Фидана и то неке више а неке мање, пошто су на путу, где стока иде на појило. За ову учињену штету, управитељ школе липовачке тужи старешину реченог манастира и тражи да се Фидани оцене и штета нанлати ( у корист школске касе. А старешина манастира, пак, задржава право својине са разлогом да је земљиште манастирско, манастирско је и воће а манастирске и козе, које су нехотично штету учиниле. Сад настаје питање ? Ко ће бити у праву да ову штету тражи и у корист чије касе да се наплатп — да ли школске или манастирске, јер § 282. грађан. закона вели: онога је воћка или дрво, на чијој је земљи стабло?® — На ово пигање одговарамо: Кад је земљиште, на комз је воће засађено, својина макастирска; кадје саме саднице купио старешина манастира било за своје било за манастирске новце, па учитељ ове само засадио, вероватно као умешнији на томе послу и у једној улози пријатеља према старешини манастира,