Полицијски гласник

СТРАНА 266

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34

као близак рођак оптуженог. — Ако је број сведока подељен тако, да стоје н. пр. два противу два, и судија није у стању да увиди шта је истина, него му обоје изгледа могуће онда ће узети за доказано оно што је блаже за кривца т <1ићш тШиз. §. 35. Шта се ложе доказати сведоџбама? 1 ) Сведоџбе два сиособна сведока, које се слажу, потпун су доказ за све важие чињенице на којима треба засновати пресуду, изузев оних, за које је потребно нарочито знање или вештина па да се пронађу. Према овоме, сведоџбама се може потпуно доказати: а) Кривично дело. Ово је несумњиво кад су у питању кривична дела, која за собом не остављају трагове. Али и код кривичних дела која за собом остављају трагове може се сведоџбама доказати само дело, т. ј. сва битна обележја или елементи дела, и ако се трагови више не могу увиђајем да утврде. Само у оваким случајевима, да би се отклонила свака сумња са сведоџбе, треба тражити узрок, зашто се не могу констатовати трагови учињеног дела, н. пр. што је леш убијеног спаљен. Ако нема таквог узрока који би био довољан, то се не може узети да је дело сведоџбама доказано. Даље је потребно да постоје још неке околности, којима се дело показује бар вероватним; и најзад, да се сведоџбе слажу и у најмањим ситницама и да је уз то отклоњена свака сумња о недопуштеном утицају на сведоке. б) Учинилац кривичног дела или виновник. Да се сведоџбама може доказати, да је једно одређено лице извршило кривично дело, морају сведоци тачно тврдити да је оптужени оно лице, које су они видели при вршењу дела, а ако они то само из неке сличности закључују, то не може бити речи о доказу. в) Поједине околности. Спорно је било питање: да ли сведоци морају и само изв*ршење кривичног дела да опазе, а не да то изводе из неких других околности, па да им сведоџба буде потпун доказ о постојању дела? Овде су се у мишљењима нарочито разилазили Митермајер с једне, и Китка и Дулф с друге стране. Митермајер налази, да сведоци не морају све чињенице својим чулима да опазе, па ипак се има узети да је сведоџбом доказано дело. Он тврди (Веше1з1ећге 363) да је довољно, кад се сведоџба односи на све чињенице, које међу собом стоје у тако тесној вези, да се кривично дело које је у питању јавља као неопходна последица те везе, и да се неке између тих чињеница, које сведоци нису видели, по свима природним законима морају узети да постоје, ако су истините све остале које су сведоци својим чулима опазили. Тако н. пр. ако сведоци сведоче да су видели како је А обио орман у коме је

I, Ли1Ј, Соттеп1аг II 97 — 99 ; МШегтагег, Ветев1з1ећге 361 —367.

стајао сат, и да су после обијања видели саг у руци оптуженог, то је извесно, даје сведоџбама доказано, да је А извршио крађу, и ако они нису видели главну чињеницу — узимање сата. Супротно овоме Китка (Ве\уе181ећге 214—217) и Рулф (Сотшеп1;аг II 98) налазе да је Митермајерово мишљење погрешно и тврде да сведоци морају све чињенице, па и само извршење дела, непосредно својим чулима да опазе, а не да то из других околности изводе, и да се тек тада може рећи да је извршење дела сведоџбама доказано. Ако се узме, веле они. да је, наведеном примеру доказана чињеница, да је А извршио крађу сата, то та чињеница није доказана сведоџбама већ саставом основа подозрења, јер сведоци нису видели радњу која је битна за крађу, већ до ње долазе извођењем закључка из другпх чињеница које су опазили. Докле је ово питање без значаја за реФормирана законодавства, дотле'је оно од вредности за сва стара са законском теоријом доказа, па и за наше. Важност његова огледа се у томе, што наш законодавац разликује у доказаној вредности сведоџбу од саставног доказа, јер док се по § 243 смртна казна може изрећи на основу сведоџаба дотле је то немогуће на основу саставног доказа, те стога и није свеједно, да ли ће се ово питање решити по првом или другом мишљењу. Тачније је друго мишљење. по коме се сведоџбом има сматрати доказаном само она чињеница, коју је сведок непосредно својим чулима опазио, и то стога, што се особина саставног доказа састоји бош у томе, да једну од главних чињеница, н. ир. извршење дела, сведоци нису опазили, и да се она сасвим природно изводи из других чињеница с којима стоји у тесној вези. §. 36. Случајеви у којииа се сведоџба једног сведока може узети за потпун доказ. Ма да се за потпун доказ сведоцима по § 229 траже сагласне сведоџбе бар два способна сведока, ипак је законодавац у извесним случајевима одступио од тога правила и допустио је, да се извесне чињенице могу потпуно доказати и сведоџбом једнога сведока. Те изузетке предвидео је § 230, који је веран превод § 270 аустријског крив. поступка од 1853, те се стога сви ти изузеци и у нас имају разумети онако исто, како их је била схватила и наука и пракса у Аустрији. Закон је предвидео ове изузетке. I. Први изузетак садржи т. 1. и 2 | 230. По њима изказ онога према коме је кривично дело извршено, т. ј. иовређеног или оште&ено?, може у недостатку других доказа сам за себе о извесним чињеницама дати потпун доказ. (наотавиће се) Д-р Бож. В. Марнови-ћ.

01Е УЕШЕСНЕОЕШШ 1М ОбТИСНЕИ Е11В1 1 Ваш1. — ОЈе СпттаШа! Лег Ва1кап1аш1ег. уоп Ог. АгпоШ ШасИег.

(НАСТАВАк) Сем раније поменутих општих момената, који условљавају незнатније криминално учешће жена у свима земљама. у Србији постоје још и други утицаји. Нарочито је од великог утицаја та по-

јава, што је број варошких жена далеко мањи од сеоских, а контигенат варошких криваца, као и у већини осталих земаља, много је већи од оних на селу. У Србији на 1.000 људи долази у селу око 970 жена, а у варошима само око 780 жена. Према броју варошких и сеоских жена ј учешће варошких жена у кривич. делима скоро је за два пута веће, него што би се могло то очекивати према укупном броју варошких жена. Број варошких жена чини отприлике '| 8 свију сеоских жена,

а број осуђених варошких жена у овом периоду од 1896.—-1905. чини просечно Ч 4 од броја осуђених сеоских жена у истом периоду. За интензитет кривичности жена још је значајнија околност, што је постојаност жена у вршењу кривич. дела мања него код људи. Просечно нема ни један пун проценат повратника међу осуђиваним женама (код људи као што смо раније видели преко 6°/ 0 ), па и код толиког процента нема ни један случај вишеструког поврата. Из те појаве \У. за-