Полицијски гласник

ВРОЈ 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

1Ј ± 1Г±\ ПА јСУЈ I

кд .учује, да у Србији жене мање греше под притиском беде, него више у страсној ватри. Сем ових утицаја на мали проценат у криминалитету жена од уплива је још и то, што је сразмерно веће ослобођавање код жена него код људи. И ако је утврђено мало учешће жена у криминалитету, а нарочито у деликтима противу својине, ЛУ. истиче како то непотврђује какво веће учешће женског сановништва у проституцији. Српска статистика показује, да је мало раширено јавно женскиње. Сем тога Србија показује у Европи најмању циФру ванбрачних порођаја, а и женску послугу добавља са стране. \У. мисли, да је незнатном учешћу жена у криминалитету у опште на Балкану разлог тај, што ту није тако велика самосталност жена и што их мали развитак њихове личности спречава и у јачем вршењу кривичних дела. Њима као противност ставља енглеске жене, чије је учешће у криминалитету истина веће, али је веће и њихово учешће у укупном културном и друштвеном животу своје отаџбине. При испитивању стуања старости осуђених лица морају се ^прво и нарочито посматрати малолетници. И по српском праву разликују се две групе малолетника: 1) релативно казнено недорасли (од 1*2 до 16 год.); и 2) привилегисани казнено одрасли, код којих до извесне границе старости (пунолетства) владају у одмеравању казне блажи обзири (од 16 до 21-ве године). У доба од 1888—1905 лица осуђена од првостеп. судова показују апсолутно претежну множину лица из групе старости од 22—30 године. Ова старост изгледа према томе као нарочито критична криминално, али је то појава, која се може утврдити и код већине других земаља, и коју није тешко објаснити. Двадесета година" је доба живота, када човек у своме физичком развићу доспева до највише границе; а у тим годинама он заснива и своју економску самосталност, с којом упоредо иде и одговорност и привредна беда. Тада се заснива породица, домаће огњиглте и сопствено друштвено занимање. Зато ова група показује и релативно претерано велику кривичност. Док је од 100 казвено дораслих лица просечно у периоду 1889 — 1905 једва 22—24 припадало овој групи старости, падало је на 100 осуђених лица у годинама 1888—1895 просечно око 40, а у десетини 1896—1905 још преко 34 лица из ове групе старости. После ове групе апсолутно показује највећу кривичност класа старости од 16—21 године, нарочито још кад се има на уму, да ова класа, противно старијим класама, обухвата време само од 5. година. Од осуђених за време 1888—1895 било је из ове класе просечно 546, а у идућој десетини преко 609 лица. Али релативна кривичност ове групе није тако велика. Од 100 лица казнено дораслог становништва било је 15—16 у доба од 16—21 године ; код осуђених био је одговарајући проценат у првим годинама (1885-95) готово непрекидно нешто већи од процента удела у становништву. За по -

оледњих 10 година напротив учешће ове класе у кривич. делима скоро је идентично са својим уделом у становништву. За терет криминалитета, који пада на остале (више) ступњеве старостиније било класиФИкације по годинама старости у статистич. материјалу до 1896.год. Дотле све године преко 30-те долазиле су под једну укупну позицију. Од 1896. год. води се класиФикација по десетинама од 31-40, 41-50, 51-60). У овим класама, као што се лако да објаснити, са растењем старости опада апсолутно учешће у кривич. делима. Са растењем старости опада поред Физичке снаге, највећим делом и услед веће привредне равнотеже, не оамо подобност, већ уједно и подстрек за вршење кривич. дела. Када се посматрају сва лица од 30—60 год. као једнагрупа, онда велико учешће у криминалитету оних лица од 31—40 год., даје за последњих десет година целој овој групи претеран проценат (43'б 0 /,, свију осуђених) оптерећења криминалитетом, јер овај проценат премагаа проценат ове групе у укупном становништву (40°/ о свију казнено одраслих). Код група малолетника испод 16 год. и стараца преко 60 год. апсолутно је мало учешће у кривич. делима. Просечно њихови се Фактори прилично приближују, само што група стараца показује нешто већу кривичност од групе малолетника. Од укупног броја казнено дораслих 1895 до 1905. било је скоро 7°| 0 лица преко 60 год. старости; напротив пак учешће ових лица у укупном броју осуђених износи само око Још повољнији су односи код малолетника, јер је у истом периоду од укупног броја становника подобних за злочин било 1 9°/ 0 лица испод 16 година, а број осуда код ових лица износи само 2.5°/ 0 од укупног броја осуђених, дакле скоро 8 пута мањи удео у криминалитету од удела у казнено дораслом становништву. Ово се објашњава поглавито тиме, што је код ове групе судија и законом принуђен, да много чешће него код осталих група доноси пресуде о ослобођавању. Довде је било речи о учешћу појединих група у укупном криминалитету. Што се тиче учешћа појединих група у разним категоријама крив. дела, а још више у појединим деликтима, наравно да се показују знатна одстунања. На жалост о овом учешћу има података само за време од 1888—1896 год. Класа старости од21—30 год. показује апсолутно највећу криминалну оптерећеност у свима категоријама крпвич. дела, изузев злочина и преступа у длужбеној дужности, код којих се примећује одступање ка вишим ступњевима старости. И код деликата противу државе види се скретање криминалног учешћа ка вишим класама старости, док обе најниже класе показују п апсолутно и релативно незнатну оптерећеност. Највише се приближује односима код укупног криминалитета груписање код крив. дела противу личности. Подаци, који постоје само за 1896. год., показују у ствари степенасто опадање вршења деликата противу личности са растењем старости. али је одговарајуће

опадање код кривич. дела противу својине још много енергичније. Ово се објашњава донекле тиме, што код имовинских деликат а за све време аосматрања ниже класе старости аоказују сразмерно далеко ве&е учешАе, него ли код ма које друге категорије крив. дела и код укуиног криминалитета. Што се тиче народности у Србији, њихов је однос прилично прост и погодан за упоредно разматрање. Главни део становништва (преко девет десетина) припада српском племену. Сем тога има око 6 проц. Румуна, док на све остале народности заједно долази само око 3 проц. од укупног становништва. О националним размирицама између ових разних племена готово не може бити ни речи. Код Румуна примећује се нагла културна асимилација, која је настала од 90-тих година. Ми не би рекли, да стоји овај ЛУ^-ов навод и ако га иоткрепљује нашом статистиком, јер ако и у колико има какве асимилације, она извесно није нагла, већ напротив врло спора. Са српским живљем расте упоредо само и број »осталих народности«, које су све заједно стављене под једну позицију, што је свакако једна статистичка мана. (наставиће се) Миливоје Ј. ПетровиЂ. ■. ♦ ■ ■ НОВО КАЗНЕНО ПРАВО ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ У АУСТРИЈИ. — Бг. јиг. АНг-е4 СЈгозз. I. Одредбе материјално-правног садржаја. 1. Урачуњивост кодјдеце и иалолетника. (нАСТАВАк) Противно Сос1е репа1-у и царевинском казненом законику с правом није остао пројекат при томе. Пошто за појам дела и његов казнено-правни значај мора да се узме у обзир не само интелектуални квалитет, већ и моменат стварање воље, мора се одобрити, што је пројекат поставио за појам урачуњивости аоред увиђања неправа радње и захтев способности „да своју вољу саобрази овом увиђању." Чак тамо, где код малолетника постоје представе о праву и неправу за поједини случај, нису ове представе, нарочито ако је малолетник доба ближе детињству, достигле такву чврстину, да оне у ствари дејствују као мотивисање представе спречавања. Лако следује малолетник, услед своје слабе способности противљења, искушењима, која на њ наиђу и обећавају му пролазна задовољства, и тако постане играчком својих пожуда и чежња, које се често са патолошком изненадношћу појављују: Ако се овде још урачуна Физичка и морална изопаченост, која се не ретко опажа код малолетнихоптуженика услед поквареног васпитања, тада изгледа сасвим оправдано, кад се таква лица, ма се она у опгатем људском смислу означила и као урачуњива, не аодвргавају државној каз-