Полицијски гласник

СТРАНА 268

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34

ни. Јер је она морална зрелост, која се тражи з.ч кривицу, излив стварања карактера, које са навршетком 14. године у нашим земљама просечно није постигло довољну чврстину. Формулисање урачуњивости. које је изабрао пројекат, значи једну рачикалну реФорму, пошто изгледа да се тиме де®инитивно напушта досада постојало схватање, по коме се урачуњивг ст код малолетника и одраслих иринциииелно подједнако узима. Несумњиво је, да се овим ствара за малолетнике привилегисан аоложај, пошто се за казнену саособност истих тражи поглед постојања оиштих предпоставка за урачуњивост постојане интелектуалне и моралне зрелости. С тога ће се од сада код нас у поротном поступку постављати у сваком посебном случају питање у овом правцу и то као допуно питање (§ 319. крив. суд. пост.). У погледу поступка наређује пројекат, да се у сваком случају, у коме се узме, да учивилац при извшењу дела није био навршио 20. годину, званично утврди његова старост (чл. IV.). Ако се при томе утврди, да учирилац у ово време није имао пуних 14. година, има се обуст авити кривично ислеђење. Напротнв ако се код лица, које је прешло 14. година, порече постојање душевне и моралне зрелости, онда се оно има ослободити. Изложене претпоставке урачунавања важе у оиште за сва кривична дела. За одговор на питање, да ли је учинилац у време извршења радње био у доба детињства или у стању недовољног развића, меродавно је једино и само оно време, у коме је вољна радња иредузета. Наступање исхода је — као у опште за време радње — без утицаја. Деца и за некажњиве оглашени малолетници имају се предати кућном кажњењу, у колико се не примењују претпоставке о предаји ради васпитања (чл. I. одељ. 2.). Сада још није познато, од кога времена има да наступи ова брига за васпитање. Свакојако би било желети, да се она не одпоси на децу испод 6 година, јер нема места према овима за такве управне неге. Васпитање, које стоји под државним надзором, треба ипак, и ово се има извесно одобрити, да се примени не само поред казне, већ и као накнада казнено-правне репресије, а могуће је и тамо, где се још није дошло у сукоб са казненим закоником. Тиме што је пројекат код малолетника везао појам урачуњивости за извесне гарантпје, стоји он у сагласности са новијим казнено - правним кодификацијама и општим мишљењем. У ствари још се само врло ретко заступа мишљење, да се за малолетнике и одрасле имају поставити исте претпоставке урачуњивости. Али управо околност, што предлог иде даље ео немачки царевински закон, јер се не задовољава са установљењем клаузуле о разбору, оставља нам нерешено тешко питање, да ли ће дакле аустрнјски судија—• у поротном суђењу порот ник — бити способан, да себи прибави јасност о томе, да ли у поједином слу-

чују. постеје обе претпоставке, које закон захтева. То што немачки судија не испуњава праведно лакши задатак постављен му §-ом 56. казн. зак., јер он, без озбиљног труда око решења питања, узима да разбор постоји тада, кад је оптуженик имао извесно ма и најмање васпитање, даје нам поводл сумњи, да ли Ке наш судија са више среће решити далеко тежи њему постављени задатак, чије извршење претпоставља не само добру вољу, већ и знатие психолошке и педагошке способности. Изгледа, да је ова мисао била пред очима и пројекту, кад он у чл. IV. § 2. налаже судији, да истражи околности, које служе за оцену душевне и моралне зрелости, особито да утврди односе, под којима је оптуженик одрастао и Факта, која о покварености њењеговој могу дати извештај. При овоме мисли пројекат на то, да ће судија, при изналажењу ових околности, које су у питању, наћи помоћи код чувара сиротних одн. код чланова милосрдних удружења, која су изабрала себи за предмет рада заштиту деце, бригу за малолетнике и бригу за отпуштене осуђенике. Ове иоверњиве личности имају да на главном претресу (одн. претресу пред вишвм судом), саоште суду резултат својих истраживања, и у овој Функцији има се с њима поступати као са сведоцима. Према томе тежиште истраживања личних односа малолетног оптуженика не долази у делокруг судијин, већ у извештавања, која врше поверљиве личности, а која ће се имати поглавито у том правцу кретати, у каквим је кућевним и друштвеним однос.има малолетник одрастао, како се понашао у школи, какву је врсту посла изабрао, какве је употребљивости у свом послу и т. д. Тек на основу ових добивених инФормација, које имају да даду поверљиве личности, има судија да испита, да ли има да изрекне, да постоји законом захтевана душевна и морална зрелост. Само је једно овде у питању — да ли ће се код нас наћи довољно таквих поверљивих личности, које ће вршити овај посао са потребном оданошћу и брижљивошћу. Пре свега, ниво образовања нашег народа увећини крунских земаља није тако висок, да би постојало потребно разумеване за ова социолошка тако особито важна питања; један добар део становништва понаша се према овим питањима чак потпуно без икаквог интереса; исто тако наши привредни односи нису тако подесни, да би се иогребан велики број људи, материјално безбрижних, примио ових задатака са потребном љубави, како пројекат ово замишља. Проста лакоумност и површност стараоца може овде нанети највећу штету. Не долази на последње место и национална поцеианост, од које, као што се то код нас показало, није на жалост поштеђена ни област бриге за малолетнике, и која стоји на путу као сметња свесно смишљеној делатности о бризи за малолетнике. Свакојако, то је највећа сумња, која се може истаћи против владиног предлога. Ипак не могу овде песимистичке сумње потамнети добре владине намере. Будућ-

ност ће показати, да ли ова установа поверљивих личнооти има способности за живот код нас. Има се покудити, што пројекат поступа са овнм лицима као са сведоцима, и што ће их као такве заклињати на главном претресу. Ово је једна незгода, која неће ништа доприпети томе, да ова установа постане популарнија. Ова би се одредба имала свакојако избацити, у толико пре, што ова поверљива личност већ при ступању у своју дужност има да се заветује на савесно испуњавање дужности. 2. У словна осуда. Упорно противљење, које је код нас са надлежне стране чињено према условној осуди, уливало је веровање, да се она неће никад увести. У толико више изненађује, кад сад нови пројекат у довољној мери поступа праведно према овој установи. Са увођењем условне осуде као иравне установе и њеним увршћивањем у правни поредак извршиће се један леп део од законодавца правилно схваћеног непрекидног правног развића и испуниће се дужност, коју је имао већ законодавац 19-ог века. Јер мисао, да се са казном не свршава све. да шта више тек од тада почиње најважнија функција казненог правосуђа, налази се у законима Јозефа II. довољно јасно исказана. Особито је овима поред установе привременог отпуста својствена мисао, да закон мора дати могућност, да се несрећннку, који је кривично дело учинио »више из искушења, но из сонственог нагона«, опрости издржање казне под околностима потпуно и то не иутем иомиловања, већ на основу судске одлуке. Као прикривене издатке овог казненог попуштања путем судске одлуке, дао је потоњи правни поредак изузетно право ублажавања, које је затим пракса, извесно противно гаИо 1е^18, направила редовним. Сада се увођењем условне осуде, у колико је цројекат привремзно предвиђа за малолетнике, наставља онај правно-историјски процес развића, који је био прекинут кодиФикацијом 19-ог века. а) Што се тиче систем а, пројекат сматра да се треба држати средине између белгијског и америчког с (стема. Као француско-белгијској мустри, треба и код нас да се управо обустави извршење ка.зне. При томо треба да се оствари наша идеја, да није право, да се малолетник, који се можда клати на стази права услед м^тива, који ое даду оправдати, остави самом себи, већ да је, шта више, човечанска дужност, да се он изведе на прави пут, ако он није у стању, да га сам нађе. Пројекат је с пуно такта и разумевања наших односа одбио, да се уведе надзор, који би вршили државни органи. Овај би се у ствари претворио у полицијски надзор, који се чланом VI. укида у опште за малолетнике. Шта више, заштитни надзор имају да врше горе поменуте поверљиве личности. Овај надзор има према олободном судијском умеравању да наступи у оним случајима, у којима је изречена казна лишења слободе за дуже време од 1 месеца, према томе никад,